Употреба речи зграбише у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Шта је ово?“ газда крочи, ал у грлу ријеч му запе, зграбише га оштре шапе, оштрије су него коса, згулише му пола носа.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Они се дигоше и пођоше низ брег. Неки од њих зграбише неколико камичака и бацише их на Паролоса који је још спавао. Он се трже из сна и појури за њима, поскакујући на левој

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Забасали смо... Забасали смо!... Његов изнемогли глас дочекаше и зграбише вихори и, као осветнички, помамно га растргоше и разнијеше по узбјешњелој, лудој ноћи змијањској.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— дрекну Мачак исакачући иза букве. И опет престрашен и изненађен, Стриц му скочи у сусрет, зграбише се од радости у плећи, похрваше и погураше, док се не спотакоше о Сивца и оба падоше на земљу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности