Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кад ти срце ледом следи, Задахне те, да се згреваш, Кад ти сузе све исцеди, Нагони те да јој певаш. Учини се кâ да спава, Кô да није више туга, Па ти кане
Чујеш вечност како бруји, На њеном се сунцу згреваш; Кроз душу ти вера струји — И ти не знаш да то сневаш. XXXИ Од муке се песме вију; Рад лека се сузе лију, Ал’
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А крошто ти један не мож свој закон пазити? Кроз то, штоно си самовољан и полапан. Зашто ли свога срдца нигде не згреваш? Зато, јер си се дао с душом за благом. Те си заборавио љубав божију и братску и пријатељску и утврдио си се ка камен.