Употреба речи згрешити у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Сви! Зекин глас поста наједанпут нежнији. — Онда, браћо... — рече — да се опростимо!... Људи смо, па смо могли згрешити један другом. Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ЗВЕЗДА 52 ЛАКУ НОЋ 54 ЗАЛУТАО АНЂЕО 55 ЗА ПОТОКОМ 57 СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ 59 ПОРОДИЧНА СЛИКА 61 ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... 63 ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... 65 У ГРОЗНИЦИ... 67 КОЊАНИК-ДИВЉАК, СТРАХОТНИК...

»Јавор« 1890. ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... Е баш бих волô једном Згрешити роду свом, — (До сад се никад нисам Нашô у калу том). „Од куд ти таква жеља?

»Јавор« 1890. ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... Е баш бих волô једном Згрешити роду свом, — (До сад се никад нисам Нашô у калу том). „Од куд ти таква жеља? Та зар те није срам?

“ Е, то би био пример! — Зато и желим то — До тог се виса Србин Још није уздигô. Сад знате зашто жељах Згрешити роду свом, Ал’ шта ћу кад не могу Ни делом, па ни сном.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Но, пусти ме жива, опрости ми сада, А ја ти згрешити већ нећу никада.“ Лав се сам насмеја, па отпусти миша Миш весео оде испод суха лишћа.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Та и он тадар био се је онесвестио с погледом. И није знао ништа у себи да ће што згрешити; занео се је био кано кочијаш кад је пијан: кола му нахеро ходе, штоно је душа с телом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности