Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па да ту тако сам, згрчен преседи цео дан. Питате га: — Шта радиш, море? — Гледам си. — И почне да се крије испред вас. — Шта гледаш?
Петку... XВ МАСЕ Средњег стаса, али онако пресавијен и са напред испруженом главом изгледао је мали, згрчен. Чим почну да допиру у варош звона са цркве из Шапранца, мени се увек, увек кад год сам чуо то њихово тихо,
увек кад год сам чуо то њихово тихо, пространо, гробљанско звонење, заједно с тим звонима причињавао и он, где онако згрчен, гегајући иде испред спровода, води, као показује му пут за гробље испијајући са сладошћу цигарице које купи уз пут.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И колона по један продужи пут. Само Јуришић, гологлав, блед, набраног чела и згрчен оста онде... А кад стиже задња патрола и он ободе коња На завијутку окрете се и баци још један поглед.
Дакле освета, ужасна, крвава освета.“ И онако зверски згрчен, стегнутих зуба и песница... он јурну међу онај свет, али у сред оне гужве наједном заборави шта је хтео.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели. Згрчен, упалих рамена, са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до ње. Она се тресла.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
1975) ЕЛПЕНОР Он лежао је мору на домаку, Разбијен као лутка, изненађен Блеском празнине у наглом помаку, Прекорно згрчен; тако је и нађен, Крчаг из којег ветри мирис жеђи, још влажан испод пробијене глеђи; Он лежао је прерачунат,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
рече он и удали се са неким значајним осмехом на устима. Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу машући главом неповерљиво и шапућући у себи : »Ја, братићу, тако је то; видим ја!..
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Слуга стоји на прагу од кујне, теменом се одупревши о подвратник, леђима јако прибивши се о праг. И тако згрчен, као прикљештен, држи у једној руци бисаге а у другој велику и тешку постављену гуњу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(заклетва девојке). Онако ми живјело што је од мога срца пало! Сутрашњи дан не дочекао! Тако згрчен на твоја врата не долазио! Тако магарећу главу не носио! Тако махнит по гори не скакао! Тако ме браћа не издала!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тола сасвим тихо, шиштаво звиждуће и прутом пожурује волове. — Док су мала, и мушка деца носе ђинђуве — рече Ђорђе згрчен иза Толиних леђа. — Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките. — Газда све може.
— А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке. Постаја још неколико тренутака загледана у згрчен гуњ; из ње, осећа, нешто лако и брзо отиче, па пође за домаћичким пословима. ...Мислиш, неће да дође?
Ђорђе у оделу лежи на кревету и, згрчен као гундељ, хрче. Симка стоји наслоњена на кревет и гледа у њега, слабо осветљеног ватром из пећи; никад јој није био
До у касно јутро лежао је Ђорђе згрчен и затворених очију. Стидео се дана. И морао да помисли: има право отац. Праведно је да Вукашину и његовој деци остане
— звера Аћим око себе. Наредник га опсова и удари кундаком у ребра. Никола климну главом. Старац, згрчен иза касе, подиже се и отрча низ пут.
И она је звезда пала кад је умрло дете. Како је могао онолико да мучи Адама? Колена му се ломе, и он се, згрчен, свали на траву.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и крваве усне његове лако су задрхтале, лице се згрчило у болном изразу, безумне очи молиле за милост, али он, згрчен под погледима оних очију што су сијале дивљим бесом, не изусти ниједну реч и једини осећај што га обузе био је: да је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нешто запуцкета, као оне дечје жабице, и онда се сручи читав пљусак страховитих експлозија. Стиснутих вилица и сав згрчен, стајао сам прибијен уза земљу. Дах ми је стао. Нешто се сломата покрај мене. За њиме други, трећи. Ракетла сину.
Ти остајеш овде — он се окрете једном од својих војника: — Зови посилнога господина капетана. Унутра уђе Џамић, сав згрчен и преплашен. — Господин капетан има нешто да ти нареди! — обрати му се немарно Бора. — Донеси још два литра вина...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ту међ конзервама је згрчен и један амор хром, Чије су очи пуне суза са огромних визија Хоризоната. Гле, јахач на коњу ком, Милице, сад тепаш
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Убрза Варалица корак. Скоро се скотрља низ планину и спази кућерак жене сав згрчен на месечини, застаде као окамењен: шта ако гаје Смрт преварила и надјачала мајку? Шта ако дете није живо?