Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— и нуди жене кад се ове искупе око ње растварајући им своје завежљаје, бошче пуне трава, корења, биља. Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Учини јој се да се чаршав, на пећи, подиже и да кроз завесу, код постеље, душе хладан дах. Згрчена, разрогачених очију, дрхћући сва, она виде како из црног великог сандука, у коме су биле њене хаљине, куљају и гмижу
Окренувши главу у страну, згрчена од болова, трпела је међутим његове плахе пољупце, једним нејасним осмехом, као и оне кобне ноћи, не одавши се да ли
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У оном мрком зеленилу чокота, згрчена, црна, с лулом иза врата, држећи ме за руку и мрмљајући нешто у себи својим дебелим, избразданим устима, тако је чудно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Одскачу задњаци топова и кара, а на завијуцима занесени рију земљу, или севају варнице испод точкова, док се послуга, згрчена, тресе или одскаче као на дрндалу. Сељаци, изненађени заглушном хуком, гледали су престрављени помахниталу батерију...
Неко му је одсекао руку и бацио на ивицу рова, те сад виси само жуљевита згрчена шака, као да некоме прети. Стигао је командир са осматрачнице.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јој, јој! Док би дланом о длан ударио, спаде с девојчице грба, а згрчена нога се исправи. — »Па, ја то сањам? — Ђаволак протрља очи. Уместо грбавице, пред њим је стајала лепотица.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А кад поноћ смири улице и дворце, Ти, згрчена, чуваш пуст и мрачан форум, Идоле скрнавиш, пљујеш мртве борце, Ти, Вечита Сумња, ти Деуѕ деорум.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Ама, не могу, децо... Младен изиђе. Долази до ње. Види је како сагнута, у колији, сва већ остарела, згрчена, изгубила у оном количету и једва јој се види ситно, старо лице. Стаје више [ње] и надноси јој се.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта би остало од тога ганутљивог погледа? Ништа. Исте ове црне очи, али сурове, иста ова у очају згрчена уста, али стиснута у мржњи, исто ово брижно чело, али са две усправне гневне боре. А лице ове жене?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
пред њим, лица његових знанаца у паланци онаква каква ће бити на први глас о миразу који гос-Тоша спрема поћерци: нека згрчена и узнемирених очију; друга разливена и забезекнута; трећа скоро побожна од респекта.