Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И за чудо како је био леп, наочит. Само кад иде, иде згрчено, кријући се, све уза зид и једнако трепћући и шмркћући као на плач.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Што она луда и бесна мисли? И одоше. Моја мајка Високо, лако, поносито а твоја згрчено и заносећи се... Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још неосушену
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Многи који су лежали придигоше се, и ставише шаторска крила преко главе. Хладноћа прожима згрчено тело, а душа као да је замрзла. Мрачна и пуста ноћ као уклета коб протегла се у вечност, а река Маћа сатански жубори.