Употреба речи згрчило у књижевним делима


Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Еј, чуј ти, Петроније Свилару! Помодреле и крваве усне његове лако су задрхтале, лице се згрчило у болном изразу, безумне очи молиле за милост, али он, згрчен под погледима оних очију што су сијале дивљим бесом, не

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ухватила ме је за руку. — Ја то не могу да замислим. Не говорите ми о томе, не говорите, молим вас. — Њено лице се згрчило, она је стиснула зубе, као да је хтела да заустави унутрашњи крик, али сузе су јој потекле.

Пљусак је бивао све јачи. Као да се небо згрчило над нашом главом, и нека невидљива сила стеже све јаче, да се исцеди и последња кап.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

главе и лењог достојанственог корака, али је онда у њој нешто пукло, грунула је из ње бујица осећања, лице јој се згрчило, кораци се успаничили, и на вратима, која је гурнула оштрим ударцем длана, очајање је њоме овладало.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности