Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
(Силно му је тај аутор импоновао!). Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозваних папуча.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Успела поређења налазимо и у заклетвама (Тако се не савио као срп! Тако се не згрчио као клупко у решето! Тако се не мучио као пртена жица итд.).
Тако се небо нада ме не пролило! Тако се не вукао потрбушице као змија љутица! Тако се не згрчио као кљувко у решето! Тако се не савио као срп! Тако се по рђи не познавао! Тако с кокотом не орао, мјесто волова!
Дабогда се удала где се трном врата затварала! — (клетва девојци). Заклала га пушка црногорска! Згрчио се као срп у планину! Колико му одовуд стопа, толико одонуд година! Колико хљеба појела, толико јада имала!
Загледао се као теле у шарена врата. Засукô бркове као вилаш рогове. Затеже се као кобила у вршају. Згрчио се као јеж. Здрав као јелен из горе. Изгубљен као брав у туђем крду. Изишао као мара (у пролеће) на сунце.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Потплатиће хајдука да га из заседе убије. Удесиће с Николом. Ножем ће ме искасапити. Свалио се на јастук и згрчио као сасушена махуница. Кућа му је постала зверињак. Милунка је змија. Избациће је напоље. Одмах. Још док не сване.
И он није имао снаге да се покрене све док се Аћим, кад је свануло, гурајући друге, није спустио на под крај зида и згрчио. Зашто ли ћуте? трже главом Рака. апсанџија, три пута коракну, пободе врхове опанака уза зид и начуљи уши.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Неки свраћају на превијалиште, а неки се и не осврћу. Иду, да су само што даље... Иначе, цео свет ћути. Сваки се згрчио нешто од кише, која непрекидно пада, а нешто и зато да би се боље заклонио иза каквог дрвета или у каквој јарузи.
Краков, Станислав - КРИЛА
још један тренут осетио је сем бола да пада у бездан... потом је бол као ужас згрчио цело тело које је цврчало у пламену. Апарат се рушио.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Зар мртва?... (Гледа усплахирено у Салију.) Човек си, видим, Али у твојој црној зеници Кô да се живи ђаво згрчио, Те онде дува мехом пакленим, Да муње спреми грозне поруге Што ће се мојој бољи смејати, Кад сина видим...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Младић је ћутао као заливен, али се видело да му је необично тешко. Згрчио се, крха прсте, оборио главу, мишићи на образима тресу се под црвенилом правог стида.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда ми рече да се окренем потрбушке и забоде ми онај шприц у дебело месо. Стегао сам вилице и згрчио очне капке и тада се сетих онога који помену колац...