Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Но и они с' већ згубише, Кô да и то би сувише. XXИX Вода струји над њом ладна, Да ј' успава тиим гласом, Она под њом заспа, јадна,
Живо сваки довати и тресне, Па Турчину у срдашце кресне: Ао брате, ваљани јунака, Већ тридесет згубише Турака! Шкрипи зуби Ћоровићу Муја, Цичи, брате, кано љута гуја: „Јала, Турци, срамота вас било, Та де ли је, де