Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Има, ипак, у свакога ђака тајна свеска, то ти је за причу, одрпана, згужвана и куса: а од мила — сваштаром је вичу. Дивна свеска, по богатству царска, распјевана, смјела, слободарска.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Имаш ли дувана? — Е, то „зеље“ ни код мене не расте... Милисаве! На улазу се помоли згужвана прилика једнога војника. — Има ли, бре, гдегод дувана? — Има код овога тобџије... што је вечерас дошао...
о безначајним стварима. Тек он погледа у своје чизме: — А, богати, какав сам!... Подеране чизме, исцепане чакшире, згужвана јака. А знаш ли какав сам био пред полазак?... Лафф, са два ф, бато!... Кад изиђем на корзо, све ме девојке мезетишу...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Најзад, он такође тврди да је „неуравнотежена и згужвана реченица, и нехармонично развијање појединих делова према целини”.
Лазаревић је навео само једну реченицу са граматичком грешком у себи, заправо је рекао да је „неуравнотежена и згужвана речница.
логике испада да исказ изворно потиче из управнога говора, па да је прва реченица Нечисте крви изашла „неурауотежена и згужвана” зато што су се у њој укрстили управни (јунакињин) и неуправни (ауторов) говор.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сигра кивна на недра, а копче недру неверне, Победу руке мушке каже згужвана чипка. Нема ту мира за крв, ни благе за главу ведрине Кад те од куће тера бљутка самоћа у луг.