Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Што? Како? — Рђав је знак, кажу. Чије нема неогодини, не састави годину. Он се укочи, најежи, згури, па дрекну: — Где је моја сенка? Где је моја сенка? — Синко! Синко! — Вештицо! Где је моја сенка? — Бесмислица!
Он погледа у руку, угледа крв, па се згури, згрчи, искриви и заурла: — У акцију, у акцију, у акцију! И све се у каламбуру неке крваве магле збрка око њега.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А Стана?... — упита зачуђено моја мајка. Мајка ти се збуни, поцрвене. И, онако малена, она се још више згури и прошапта: — Не знам, ’аџике. Знаш ти њу, оде тек на неку страну, па је тамо и Бог заборави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А о шта ћу да се одупрем ја? — запита један који је стајао при отвореним вратима. — Ти се згури, а кад наиђе мост, ти се онда наслони... — Да ти мало прочибука леђа...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ту се он згури и стаде прислушкивати па замало гласови они постадоше разговетнији и јасно се зачу некаква прозивка све познатих
Ћипико, Иво - Пауци
По слуги поручује му да је чека у огради иза цркве: доћи ће на урочено мјесто око двије—три уре ноћи. Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски кланци особитим договорним звиждуком разговарају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је лукави старац, чувар Косова. Уме да се преруши у слаботињу: да се згури као кукавица и да натера ђогата да рамље у три ноге. А као мамац носи на глави златно перо.