Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Онамо, опет, у лугу ниже Николине куће, иза једнога грма, згурио се Ђоша. Шта чека он?... Главу је заронио у две снажне руке, ћути, хладан и непомичан.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад шта ћеш да видиш! — згурио се поп у котлу, па чучи. — О, господин попо, — рече војник — а окле ти о'ђе? — Немој, мој синко, пода ме ложити!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ту се једног дана појавио као кабаретска тачка и он. Био се раздебљао, понешто згурио, дошао мањи. Лице му је постало шире, проријеђена длака свјетлија, жућкаста.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А ја сам се гротом насмијао: какве кавге тражи у Косову, кад му ђогат у три ноге храмље, озебле му обадвије руке, згурио се као кукавица; већ ја носим крило позлаћено.