Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У свануће пукне глас као нада, као спас. Тророг ветар дигне пласт. Звизне бич му црвенкаст. Висибабу, зденац, лес обузео чудан стрес. Са небеса Жарки пуж збаци кућу, проспе руж. У ту слику, божји миг, урезујем дупли жиг.