Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
џерима — глоба, казна џубе — дугачка горња хаљина без рукава шиљбочити — стражарити шишкав — дебео и омален; здепаст штрањга — иже, конопац
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И онако прљав, балав, осушених ногу, руку, а здепаст, све прља око себе где год прође. Али он је увек обилазио гробове и чисто са неким уживањем тражио те који су се
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мрдао је уснама при питању. Био је здепаст, као неки медвед у францеском оделу. Кад је најзад пресавио хартију, на којој је нешто писао, пружи је лакеју,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Крећу се. Господар Софра носи замашан наџак, и добро му стоји, мада је мали, али тако здепаст, широк, руке тако јаке, да би међу њима не једном младићу кости попуцале.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А друго, Кад се угреје, топла је за дуго! Погледах, а њој: очи црне, И ноге витке, ко у срне. Струк — мало здепаст, али леп. Чунак — подигнут коњски реп. Оклевах мало; онда купих. Мајстору смешак засија на лицу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И Софки онда, на ужас, одмах би упадале у очи његове руке, кратке, маљаве, већ исте као у оца и онај Марков здепаст врат са сниским челом и извученим, високим потиљком.
Прса му гојна као у неке жене. Уста му се губила у здепаст, кратак врат и подваљак. Обучен у широке, не чохане чакшире, у доламу, са силавом, чизмама више колена и црном шубаром.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Остали како који, већином стари. Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху. Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка које је фра-Боне.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
уопште јако маљави сви, па и Марко; што и Марко и син му Томча имају „избачене, јаке вилице”, руке „кратке, маљаве”, „здепаст врат са ниским челом” и „са извученим, високим потиљком” - све је то само припремљена слика коју ваља ставити у покрет.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Хумке нема. Мраморна плоча квадратна, не већа од оних којима се поплочавају цркве, а над њом здепаст камени крст. Тамо где се закрштавају два крака, чита се још помало видљиво почетак и крај натписа...