Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И да уговор између Милуна и Сретена престаје важити.« Кад је Милун саслушао ово решење, здимио је као опарен из среске куће. А за њим су одгегали његови калаузи покуњени.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Доље у дубини, малена као играчка, ћутала је остављена кућа. Нигдје ни жујове ни сељака. — Већ је тај некуд здимио с кравом, не би га сад ни божија мајка нашла — јавну се Василије и саучеснички се осмијехну као да се ту о њему баш
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Дође нам, богме, гарави петак, ово је страшног суда почетак!“ Стушти се Жућа, здимио мачак тражећи спаса рођеној кожи, за њима деда, метак по метак, из пушке старе жестоко ложи.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Јесу га барем уватили? ЈАГОДА: Немоте да сте наивни! Префригано је то! Здимио, и то негде Карађорђевом, па Сремском. Упамтила сам му лице за цео живот! Овако ми се урезо! Свака црта! Маркантан!