Јакшић, Ђура - ПРОЗА
као... као вршачки владика!... Тек, хвала богу, здрав је, а апетит му је и сада добар; једе, једе, е, знате, појео би вам и живог курјака...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
не гледајући на његов поклон и комплименте, с громовитим гласом: „Тако ли је то - начне говорити — кад сам ја здрав, ти си први при мени; а кад сам болестан, онда си последњи!
” Ови је лепо толковао, зашто: је ли калуђер, он иште. Ако ти дође кући, иште; ако ли му дођеш кући, иште; ако си здрав, за здравље ти иште; ако ли си болестан, за болест ти иште; ако ли донајпосле умреш, и за смрт ти иште.
Један од ових заиште од неког господина да му што да, а он га почне увештавати да здрав човек не ваља да проси, него с трудом руку својих да себе обдержава. „'Оћеш ли ти мени дати што ја од тебе иштем?
Од хиљаду примера довести ћу један, али здрав, за доказати делом то што велим. Није могао бољи, ни трезвенији, ни паметнији цар бити од Александра Великога, док
Ова покуси се да и њега преобрази ујарца, но не може, зашто гди је здрав разум и права мудрост, оваковим преображенијам ту није места.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Ја се изговарам, да ако сам отворио фуруну, ја сам баш на вратима спавао, па опет сам фала Богу здрав. — А они опет: „Та ̓оди ти седи овде у снег, пак онда реци да ниси крив” и проче.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан се тек само узбезекну. — О, да си ти жив и здрав, господине — поче Симица повратив се мало од смеха — ја сам га нашао још оно јутро кад сам вратио нахоче на место.
Али, за чудо божје — није се могао ниједан воденичар одржати у тој воденици! Омркне здрав и читав, а осване мртав, са црвеном масницом око врата, као да је гајтаном удављен.
— уплете се Ћебо. — Неко чудо дави људе — настави Пурко. — Ниједан воденичар не може да се одржи. Омркне здрав и читав, а осване — мртав. — Ама казују то и овамо по Овчини... — рече Страхиња, па се нешто замисли.
Страхињи чисто лакну. Добро је, сад се већ ничег не боји! Тако је Страхиња дочекао свануће здрав и читав. Таман се он спрема да пође из воденице горе у село, док ето ти Зарожана — оних истих што су били на
Нисмо још наместили по унутрашњости ни четвртину својих људи, а камоли што друго. — О, да си ти жив и здрав — рече му један од колега — то је већ све давно завршено!... Ако не верујеш, ево ти званичних новина па се увери!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак. Лице румено као јабука, а власи седе као руно. У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста
Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... Па се упути лагано... Иза оног шушњара гледао је Лазара... Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. — Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...
— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!... Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! Заседоше око огњишта. Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа.
Ја морам још данас у Лозницу. На Лозницу је Турчин ударио... Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати... Дакле, Крстивоје, пази!...
Па стаде размишљати о себи... Био је ретке среће. Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав. Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... „Да ли мене бије олово? — премишљао је он.
Заврзан беше здрав. Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре. У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али она као један божји светац. — И кућу! — рече он, па разрогачи очи. — Ако ће! — рече моја мати. — да си ти жив и здрав! — Марице! — Митре! — Шта ти то велиш, Марице? — Велим: да бог поживи тебе и ону нашу дечицу!
Покрио је, истина, као што се каже, хартијом, али му је жена весела, и синчић здрав, и чупа га већ за бркове. Благоје је још донекле говорио: „Све ће то народ позлатити!
— Ал' ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво. — На путу да будем сасвим здрав. — Ал' сте тако бледи! — Нисам јео ништа већ осам дана. — Богу хвала, само кад је све прошло.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Јеси здрав, Стеване? Стеван, занешен око тога камења, гунђао би отуда на хаџију и као претио му: — Ђиди, ђиди! Који од слугу,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Пише Јулки писмо, да зна на чему је: Дражајша фрајлице Јулка! Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здарвље. Ја сам срећно кући допутовао. Не знам ви јесте л’ здрави.
Но, ништа, волим и тако да изгледам: хвала богу, здрав сам, не бих се још мењао ма с каквим момком! — Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити,
— Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи. — Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!
— Но, како вам се допада мој Љуба? — Фајн — здрав момак! На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа.
Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље. Мени се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у
— Како се не би могао трпети! Видиш га како је здрав и једар — тај јектику добити неће. — Види му се по рукама да ради. — Па баш зато!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Познајем вашу вереницу. Нада ли вам се? — Јавио сам, потврди Јуришић и додаде: Ђорђе је остао у батерији здрав је. — Збиља, баш добро, ја бих вас молила; она показа да изађу у ходник вагона.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Проклето посла! Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци. МИШИЋ: Е, фала богу кад сте само здрави!
Црњански, Милош - Сеобе 2
све што је светло, младо и ново, да су имали обичај да поскакују према новом Месецу и да му довикују као безумни: „Здрав здрављаче, нов новљаче!
Исакович се на то смешкао. Здрав Османе – каже да је помислио – ако ти остане! Заспаше тако у утроби дереглије, брзо, а кирасир ускоро захрка, а кад
На том путу, иако је био здрав, снажан, млад, човек, гледао је да се, ни са једном женом, не лола. Понашао се према жени свог сапутника срдачношћу и
Био је стасит, близу четрдесете, здрав, снажан, без жене, али према таквој сународници – која је још дете – ти, груби, плаховити, официри никад нису осећали
Био је здрав, стасит, снажан мушкарац, и није могао, без тих слушкињица, живети. Тако су и остали, нежењени, сирмијски хусари живели
А моја баба, кад Турчин заспа, помисли: Здрав Османе, ако ти остане! Узе оружје, па нагнуше бежати. А кад пси у Црној Бари залајаше и стража јој довикну: Ко је?
не мора путовати, у театру, а уживала је, скоро непрекидно, у ноћима проведеним са човеком, који је био стасит, млад, здрав, и који јој никад ружне речи није рекао. Она га је научила много чему, не само немецком језику, који је једва знао.
Али и то је био прекинуо, јер му се згади. Божичка га је била преварила, као што се здрав, снажан, мушкарац – на сваку лепу полегушу – превари, али, кад је виде у фамилији, кад је почела да му се намеће,
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер одмах, са речју, болесни као да је здрав од много година, скочивши с мандије као са одра, ходаше. И Бога који га подиже узношаше молитвом славу заједнички са
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У вези са претходним особинама треба код Шумадинаца забележити здрав разум, меру, смисао за стварношћу. Они знају проценити правично и без срџбе ствари и догађаје, кад их потпуно познају.
Ови су људи разуларили све, једва успаване, склоности једног бесвесног и суровог народа. Иначе су Бугари здрав, вредан и врло штедљив народ.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ко зна чему се он тамо научио; ко зна какве су му све идеје замаглиле здрав разум? Зар не видите на шта он удара? На све што је светиња.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Не бој се ништа, ја ћу се опет вратити, али људи смо, смртни, могу до сутра и код куће умрети, а могу се здрав вратити. Видиш, имамо петоро деце, па ’оћеш да имаш фишкала, тај ће много стати.
Седне па пише писмо: „Љубезни оче! Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље. Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.
Отвори писмо и чита: „Драги Шамика, Твоје писмо примио сам. Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш. Зар онде нема других илиџа, већ мораш у мору?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
постоји веома богат и разгранат систем позитивних и негативних магијских правила која имају за циљ да обезбеде „здрав и прав“ пород.
Постоји низ „лоших“, нечистих места којих она мора брижљиво да се клони, да би имала нормалан и здрав пород. Трудница не сме да иде преко раскрснице, да не би „нагазила“ на зло, а не ваља ни да иде преко поздера (отпаци
детета постоји низ архаичних веровања, као и мноштво обичаја и обреда чија је основна сврха да се детету осигура здрав и дуг сан. Колевци, у којој дете у току прве године проводи највише времена, поклања се велика пажња.
³⁴ Мајка често изводи одређене ритуалне радње при стављању одојчета у колевку, не би ли му обезбедила чврст и здрав сан.
има несумљиво и магијску сврху: да га заштити од урока, злих очију, демона и других нечистих сила, као и да му осигура здрав и повољан развој. У повој се ушивају разни предмети који имају заштитну магијску моћ.
“ Када сврши шишање, кум каже детету: „Да си жив, да си здрав, да си весел, да си д’лговечан“ и тада га удари шаком прилично јако по образу.
Оне су се њима китиле и опасивале, затим су се узајамно шибали с младићима врбовим гранчицама и изговарали: ’да си здрав(а) као дрен, да си брз(а) као јелен и да растеш као врба’.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ништа. – Хвала богу, читави смо, изгледа... – А то вам је и најважније у животу — каже Лука. да је човек жив и здрав! За ауто, мање-више... – Где је овде хотел? – Нема хотела! – Како, нема хотела?
Сем тога, преплануо је и већ првих дана повратио чврст и здрав сан. Мештани су га гледали са страхопоштовањем. Многи од њих учили су још у основној школи његове риме напамет.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Они хитро унијеше још пет бадњарица. Тада Крстиња пружи домаћину чашу вина, а он се прекрсти и наздрави огњишту: — Здрав, бадњаче весељаче! Ми теби хљеба и вина, а ти нама добра и мира! — Дај, боже! Амин, боже!
Затим домаћин наточи чашицу и наздрави госту: Е, дакле, здрав си ми, ускоче Јанко! Добро ни дошао! Нека ти је срећно! Бог дâ да одмах омилиш владици господару.
Бићеш слободан, као што смо ми, а за то се крвимо и отимамо стотинама година! Здрав си ми! Ускок одговори: — Хвала ти од свег срца, кнеже. Ја сам много дирнут твојим дочеком и твојим ријечима.
Ништа пак урадити нећу без твога савјета, кнеже, јер те одсада сматрам као другог оца! И да си ми здрав са цијелом породицом, са цијелијем својим јуначким браством! Домаћи бјеху се примакли и збили иза домаћина.
Е, здрав си, Јанко! И опет добро ни дошâ! Нека те јаки бог сачува здрава и весела међу нама и нека учини да се обикнеш међу нама
Дотле је био с њима у преписци, а сад ће се то морати прекинути! Да им бар може јавити, е је жив и здрав, али писмо би било устављено у Котору!...
Пуро је био мучаљив човјек, што је ријеткост међу Црногорцима и бјеше здрав ко дријен, пуцаше од једрине! Домаћица му, Живана, бјеше му сушта супротност, висока, суха, болешљива.
Кроза жамор који наста њека гласина јасно рече: — Валај, био здрав, или болестан, без њега се може и сад и посад! Тако му се поздрави, владико!
Него ето, да си ми здрав. — Дао ти бог здравље и свијетао образ, Ћеклићу Млечићу. А ја баш мњавах да не можеш без понуде, јер се зна да сте
Домаћица је мијесила. Она викну с врата малог Ђузу и рече: — Здрав освануо, Јанко! Опрости, не могу те послужити оваквим рукама. Де, Ђузино, поспи Јанка.
Ја сам тврдила да хоћеш, а њеки говораху да нећеш! Како си? Јеси ли се обикао у манастиру? — Хвала богу, здрав сам и добро ми је. — А што стојиш? Ходи на једну кафицу, знаш, на моју кафицу? Није било друге. Јанко уђе и сједе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ако ј' зима, није лав! Зима, зима, - па нека је, Не боји се ко је здрав! Или: Кад дорастеш, кад размислиш, каз' ће ти се само!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али, до истине се не долази само умовањем. Здрав разум је само средство, а циљ је просвета, створена на темељу науке и искуства векова и културних народа.
писма из северне Немачке, 1852. и 1855. писма из Швајцарске, 1855. писма из Париза). Млад, здрав, имућан, он је чило и весело облетао Европу и своја путовања описивао у занимљивим писмима која одликује занимљивост,
Целе песничке групе и школе, идући за Жан-Жаком Русоом, гледају на пук као на »здрав и песнички део народа«, хоће да обнове и књижевни језик и уметничку књижевност ослањањем на народ.
У сваком случају код њега је била велика духовна енергија, јака памет, оштар критички дух, природан здрав разум и Мушицки га је са разлогом називао бодрим и крилатим Вуком.
У поезији, »богодани«, »женијални« песник, како се тада говорило, треба да буде што разузданији, да баци под ноге здрав разум и логику обичних, смртних људи, да објави рат синтакси и речнику, да себи присвоји право да као бог ствара што
Веселиновић је силно волео тај спокојан и здрав старински живот и патријархални ред, величао га и опевао док је цветао, жалио га и оплакивао када је стао пропадати.
Духовно и морално здрав, он достиже ведру равнотежу старих који су волели природу изнад свега. Он се нарочито одликовао у реалистичким описима
Милићевић, Вук - Беспуће
осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он за све то туђ, престарио; како је закаснио и да то све долази само да убрза
Сремац, Стеван - ПРОЗА
не види ни беле мачке, него свршава своју подужу здравицу с реч’ма: »У то име дижем ову чашу и велим ти и кличем: здрав си, прико! Киљадили ми се такви пријатељи!« — Да бог да! — одговарају Паја и Каја. Купају се и седају.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бело грло штоно грли, Бело лице штоно љуби, Све су можда, све потрли, А са своји страшни зуби. Али можда здрав он ода, Можда другу сада вода, Сузе моје, тешке сузе, Драги другу можда узе!
Штира жваће, али од невоље, Шта ће јадна кад не дају боље. Ој соколе, жив и здрав нам био, Али нешто да ти кажем тио: Иди збогом, прођ' се посла тога, Веруј, красни, то је за другога; Ал' кад жито
Ал' и овде Бог је помогао, И овде сам здрав читав устао, Доватио грану и купину, Успузô се стени на висину; Дођо тако превесело ванка, Па угледа опет бела
довршио, Па те молим, побратиме мио, Опрости ми што ми није боља, А најпосле како ти је воља, Свакојако жив и здрав ми био, И кад имâ, рујно винце пио! 1848, у пролеће.
не мож' да се дозна, Онај вели да утону Баш у ладну реку ону; Тај га пре ту жива виде Како поред реке иде, Да здрав здравцит он бијаше; Трећи вели још друкчије, Да се не знам негде вије, Да с њим тамо — Ал' и то су приче само.
Красан беше он јунак на свету, Нигда лепшег не виде младету. Та да здрав сам с њим успоред стао, Раде лепши боље би с' допао.
Цвета, У руци јој луч весело гори, Драгог прати, па му 'вако збори: „Ајде, драги, Турком зајам плати, Па се драгој здрав, весео врати; Кад сам млада пала од јунака, И да грлим оћу ја јунака.“ „Збогом!“... „Збогом!“... Они се расташе...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Жив и здрав. — Ко то, дједе? — Мој побро. Да је он мртав, и његов би сат умро. Па да, тако ти је то. Тога поподнева дјед је био
), па се опет, жив, здрав и лака корака, приповратио натраг и прошибао „табановића фијакером“ све од Солуна па чак негдје до иза Загреба, а
и са страшним котарским предстојником, господином Говнитером (тако су сељаци изговарали презиме Хофнитер), па је жив и здрав остао. — Жив је Раде, жив, ево га пред тобом. А ти, који ћеш оно ти бити?
сам два-три дана, блијед и замукао, а једног јутра пробуди ме гласан шум споља и ја истог тренутка скочих из кревета здрав, лаган и радостан.
— Како неће бити жао, бог с тобом, — И би л се ти жртвовао за њих када дође до густог? — Да си ти мени жив и здрав, макљао сам се ја ради њих једно десетак пута, да се све прашило! — гракну митраљезац.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
АХМЕД: А ко ти каже да се шалим? Не зна бег ко му је сестру испросио... Да си ти жив и здрав, Имотски ти је кадија умро још давно, пре седам година!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тамо, у реци, сваки се купа. Јер ко се тада — на Ђурђев-дан, ујутру, пре сунчева изласка — окупа, биће целе године здрав кô дрен, чије лишће, тада набацано, плива на води...
Кажем: механа им за људе, а кућа за сиротињу. А пород им здрав, на очи кремен. Гледаш: око чисто, снага права и у сваком покрету кипти и пролева се здравље.
Тако је Марика нарицала. Глас јој беше снажан, плач здрав, а нарицање тужно, од срца. Сви ударише у плач. Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Он је љубио свој род. Вечна му памет.» В прочем, ти ми здрав буди, љубезни Хорваћанине. Поздрави ми с «Христос воскресе» господаре Војновиће, Ризниће и Куртовиће и проче Сарајлије
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
оре, ако га тамо који јунак чује, верно га чува, верно га штује; жалостан с њиме, с њиме је волан, са њега само здрав је и болан, њиме се пита, њиме се трује, од њега маче пламене кује!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар се врло обрадује па му рече: — Дај да видимо, је ли та вода така. Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година.
— Ти ћеш бити цар мећу свим мојим тварма, — рекао је он човјеку — бићеш млад, здрав, лијеп, јак, уман, и уживаћеш само тридесет година!
И тако сада док је човјек у својим годинама, од рођења до тридесете, он је млад, здрав, лијеп, јак, управо он је цар свим божијим тварима на земљи.
— Сечем обруче, — одговори он. — Како си, јеси ли здрав? — Чини ми се да је прав. — Шта ради стара прија? — Попушта мало оздо, па хоћу да је попритегнем, — одговори глувча.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК: То, то! ДОКТОР: Поднебије је у Црној Гори истина опоро, али је воздух здрав; владјеније је духовно-војничко. ПУТНИК: Духовно-војничко?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ и „Здрав подмладак“, или ону која му увек положи на леђа кад год је извуку из нафталина: „Књига је највећи пријатељ човека!
Бик је иначе био здрав као бик, али у његовом погледу било је нешто узнемиравајуће, нешто чезнутљиво и носталгично. Али, швајцарац не би био
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Питам је одозго: има ли још кога да помогне, јер ћу га тешко сам спустити. — Можеш, можеш, синко, млад си, здрав си — храбри ме убедљиво баба.
Једва савлађујући се усиљено равнодушним гласом проговорих: Не разумем... Хвала богу, здрав сам. — Заћутао сам. Предосећајући несрећу, плашио сам се да га питам даље. Оно јес... главно је здравље.
— Не жали је. Она је сада ипак срећна. Колико су пута њих двоје говорили, како би радо умрли да си само ти жив и здрав. Ти си се вратио. Њен је сан сада остварен. И, од онога часа када те је видела, она се преобразила.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДАРА: Досад га нико никаквом муком не мучи! Треба њима Секула жив и здрав! ТОМАНИЈА: Мисле да може много да им исприча! ГИНА: Тога се ја и плашим!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Један: здрав, млад, који је одлазио на бојишта, да се врати у болнице, без руку, ногу или глава. А други: богат, крезубав, шкарт,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Треба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! — заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела.
” Старац диже главу. Кад дете изговори целу лекцију, запита га: — Научи твоје? — Научих. — Да си жив и здрав, синко! Учи сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године, ич!
Кукњава, стењање, котрљање, јечање по стрмој обали оне грдне рупчаге. Би се заклео човек да нико жив, а камоли здрав и читав, изићи не може из тог амбиса. Али тврд је човечији живот.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! — Бог ти помог'о, ти жив и здрав! — Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо. Дијете, јесте метули јастуке на клупу?
— Добро ви вече, радници! — Бог ти помог'о! — Срећан рад! — Да Бог да, ти жив и здрав! — Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини. Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.
— А што лажеш, пасја те рђа убила! — Шта лажем море, зар није тако било?... — Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. — Здрав ти!
— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. — Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. — Ја сам први! — Јок, ја сам! — Нисте ниједан, ја сам.
— Жени се Стојковић... наш друг, сећаш се,- одговори официр гласно и осврте се. Из гомиле се издвоји један развијен, здрав, отресит капетан, са великим зашиљеним брцима, па приђе болеснику, и пружи му руку. — Здраво!
Она леже у постељу и болова осам недеља, но опет је Бог не заборави, јер јој после поклони здравље и здрав разум. Чим се је предигла, прво што јој је било, рекла је мајци да је трпљењу њеном већ крај; више јој неће седети па
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
То може сваког да постигне. Не зна се шта носи дан а шта носи ноћ. Ето, на пример, данас си здрав и читав, а сутра осванеш пред судом због дефицита.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Чмава, изгубив сваку наду У непознатом, бездушном граду... То значи у животу немати среће: Млад, здрав и сладак — па у смеће!
Имају ли, можда, неке ружне навике? Лежу ли на леву или на десну страну? — На леву страну починак није здрав. На десну не могу да се окрену, јер је у спаваони тесно. На леђа, жуља трола.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И свакоме нека дâ што жели. А како је бата Мита? Чујете ли што за њ? — Јутрос ми долазио трговац. Здрав је. Не | може још да дође. Закасао у трговину.
— Па шта ми ради мој Митица? Где је? Здрав ли је? И што ми се никада не јави, када дође, да га видим. Колико пута питам оне моје за њега и за све вас, а они или
— Здрав је, ,здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина. Све поздравио, нама послао
— Здрав је, ,здрав, дедо! — довикивала би му Тодора око ушију. — Ето пре три дана послао Арнаутина. Све поздравио, нама послао нешто
на срећу њихову а највише на изненађење, почеше да стижу и други гласници доносећи од њега поздрав и глас да је здрав.
њих, а не могући се од самих гласника уверити о ономе у што је, сама по себи, била сигурна, јер сви су говорили да је здрав, док је међутим она знала да их је он научио да тако навлаш говоре, — кришом и од Софке, посла нарочитог човека, неког
Довољно је било да га само види: да је здрав, да не лежи, и ништа више. А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се
Наздрави, дедо! Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха! А са тим халакањем, усклицима настаје све већи шум, кретање, звецкање мамуза, јатагана,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Јâн.“ „Како рече?“ „Ето, чуо си како“, прихвати домаћица, смијући се, „име му је Јанко!“ „Здрав ми био ускок Јанко!“ рече сердар, па натегну јуначки.
„Је ли сердар Пејо здрав?“ запита Владика Његуше. „Ама шћах таман да ти га напоменем, Господару“, рече Станко Стјепов.
га, сви и свуда, жељно очекиваху: момчадија заради здравља и весеља, јер ко се о његову дану о дријену ижљуља, тај ће здрав бити као дреновина цијеле године; жене и дјевојке припремише омаје и свакојака биља (да то у воду ставе па том водом
Сунце већ нагло бјеше за гору. Турци оставише три мртва, а толико их рањенијех пође. Оста им један коњ здрав на кога посадише два рањеника, а један је могао да иде. Оташева дружина понесе Мишана и Јанка.
Бјеше то човјек сердаревијех година, помањи од њега, али једар, здрав и лак као момче. „Благо мени данас, ево мени мога брата; ђе си ми жељо моја!
„Овоме је догорјело!“ рече Спасоје, смијући се. „Њему је, кан’да, кожа најмекша!“ прихвати Марко. „’Бро јутро! Здрав’ осван’о, Цуца! Је ли ти се што снијевало!“ стадоше га задјевати. „’Бра ви срећа!
Не чуди се, не гледај ме тако, разумијећеш све...“ Крупни глас сердарев чу се пред вратима. „Је ли нам гост здрав освануо? Како је? Добро јутро! Би ли он мало ракије сркнуо, сад прије но залаожимо? Шта ја знам, како је навикао!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и У сребро ти се оковала! итд.). Благослови се махом изричу као и поздрави и отпоздрави, (Здрав био и оцу и мајци! Да бог да и срећа од бога!), захвале (Хвала ти као човјеку! Хвала ти од неба до земље!
) и похвале (Алал му мајчино млеко! Жив био мајци, која те је родила!) или честитке (Честита ти светковина, жив и здрав био и много их још у весељу и миру божјем доживио!
Витак као јела. Дркће као прут. Жути се као смиље. Заруменио се кô јабука. Здрав као дрен. Испуцале му руке као борова кора. Леже као снопље. Лети као кунина.
Засукô бркове као вилаш рогове. Затеже се као кобила у вршају. Згрчио се као јеж. Здрав као јелен из горе. Изгубљен као брав у туђем крду. Изишао као мара (у пролеће) на сунце. Иде као гуска у маглу.
Добар си, само ти отац рђава сина има! Запиши угљеном по тави! Здрав стрељач: кад на банак сједне, у пећ погоди. И гô и бôс, и опет му је зима.
— Лези без вечере, устаћеш без дуга. — Није погинуо зајам, но враћање. — Богат је ко није дужан а млад ко је здрав. — Стари дуг кова наплата. О НОВЦУ — Новац је ловац. — Пара бије гђе ни зрно неће. — Новац (је) душогубац.
— Грмови споро расту, ал’ брзо се извале. — Да није наде, скупа би ужад била. — Док је човек здрав, и вода му је слатка. — Дошло вријеме да се море у ријеку дави. — Ђе је врана излегла сокола?
10 Питао млади поп попадију: — Знаш ли што сељани о мени говоре? — Они веле да си им тежак и крив, а ја да си здрав и жив! 11 Питао владика попа: — Који ти је у нурији најгрешнији? — Они те ми нема откуда да преда бир.
У зло га је мјесто погодило: Под кољено у срце јуначко; На ноздрве бубрег изгонило; Туј погибе, а здрав кући дође; Старог бабу у гребен’ма нађе; Стару мати одведоше свати.
Како ови Божић здраво и весело прославио, дабогда и унапријед за много година у бољему бићу а у мањему грију; а сад здрав си ми.“ Одговор домаћинов полазнику (положајнику): „Здрав, куме Јоване, мој давни и сретњи полазниче.
“ Одговор домаћинов полазнику (положајнику): „Здрав, куме Јоване, мој давни и сретњи полазниче. Велики бог и данашњи Божић удијелио, да будеш у добри и сретњи час за моју
Вазда људима дава, који ти за част знали, а за здравље бога молили, а злија ти бог не дао! 5 Здрав, бане, домаћине и банице, кућна домаћице!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Он се Богу молио једнако и тако та ноћ прође и он остане жив и здрав. Кад зора забели, он устане па седне. Сви су у двору мислили да ће га извући мртва из собе као и друге просиоце.
дворана да види јели он жив, и ако је жив, да га доведе преда њу, дворанин се зачуди кад га нађе у соби где седи жив и здрав, па му онда рече: „Хајде, зове те наша царица.
” Тако су и ону ноћ долазиле авети и правиле страву којекакву око њега, али он остане здрав и жив. Кад буде ујутру, опет дође дворанин по њега, и одведе га пред царицу.
“ Цар се врло обрадује па му рече: „Дај да видимо, је ли та вода така.“ Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Бог би морао зао бити кад би род человечески на њи[х] ово зло и несрећу саздао; а то ко може, здрав мозак имајући, и помислити? Откуд, дакле, несрећа? Ваљада је са стране чловекове.
Еп[ископ]: „Видиш ли, архимандрите, како право судиш кад [х]оћеш; и тако свак човек, имајући здрав разум, ако хоће, може право судити; ако ли неће, криво и неправедно чини; свет разума и расужденија, којега му је бог
Пропаде православије!” — и да дижу руке на архијереје своје? Србљи, којима је бог дао здрав ум и поштено срце! Та живим те богом заклињем, буди ревнитељ, но словесни и разумни ревнитељ, и кажи ми, [х]оће ли
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко!? Који му је враг данас!? А је ли изашâ здрав? — Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... — Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди?
Бакоња га срчано загрли. Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „Бутре“.
— понови упорни Бакоња. — Па добро, јево да ти и’ приведем — поче Тетка пењући се. — „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!
бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема: — Ваљен Исус, вра-Брне. Здрав уранија! — Откуда ти у ово доба? — пита фратар надувајући образе. Ја пошâ још синоћке.
на отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку па с кујинскијех врата назва: — Ваљен Исус, о шјор-Грго! Здрав уранија?
— право цестом. Чујем горњака ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прозвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К. Сви га обасуше хвалама.
а ми чули... — Нисам ја ништа вировâ од свега шта сам чуја — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби. — Јето, здрав си... Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.
— прекиде га Брне узнемирен. — А осим тога и јест чудно да је тако сања... ако није шенуја. — Ма није, брате, него здрав и паметан човик. Дојâ је на свом коњу и још води момка уза се. Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Она ми очима измери снагу и виде да сам крупан и здрав, па јој не беше право. А само после неколико дана закључи жена да ми је нарав зла, јер ни с ким нисам разговарао сем с
А како да се спасе? Мајка изроњава из зеленкасте таме. Па она има човека! Здрав је. У фамилији Катићâ сви су имали деце. Није кривица до њега. За пород су жене криве.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Погледај кроз прозор и видећеш га како скакуће од звезде до звезде, читаво небо обигра. А сад, спавај! Мораш бити здрав кад дође... — Па дошао си! — дете се срећно осмехну и утону у сан, а Златоусти нестаде.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је завршио и пројекат борних кола, дотада здрав као дрен, капетан се разболео од сушице. Путовао је по Европи и тражио лека.
Није јој било до тога. Одлазио је у изгнанство са млађим сином, који је био здрав; остајала је у Србији са старијим сином, који је био болестан.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У јесен године 365 распростре се по вароши муњевитом брзином вест да се Платон вратио са свога путовања здрав и читав.
Опат се радо одазвао том позиву свога друга и обрадовао младом научнику. По природи здрав као дрен, опат је патио од болова у ногама, па често питао лекаре за савет, а и уживао је да се разговара и забавља са
„Колико сам брига препатила због те морије“, причаше мајка даље, „и колико сам била срећна кад ми се син, жив и здрав, кући вратио. Но он већ сада размишља о томе да се опет врати у тај проклети Кембриџ“.
Кад ме примети, ману ми руком и викну: ,Хемфре! Јеси ли жив и здрав?’ - ,О драги, господине професоре’, рекох му, ,нек је Богу хвала! Како дивно изгледате!
„Па опробајте и Ви то средство!“ „Али, госпођо грофице, ја сам здрав и читав!“ „Не мари ништа“. „Дужности крштених кумова нисте Ви и Ваш супруг имали код тог брачног пара?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И не знам ни сам шта ме смирује, долазим помало к себи, присећам се... Господе! Боже! Боже Господе! Био је здрав, страшан, моћан, богат. Ми пуни ужаса од његовог погледа. Ћутљив, мрачан, суров, суров, суров.
И тада, кад то рече, он лепо осети да је после тога жив и здрав остао, и силно му би мило што жив и здрав остаде, а што се на његовом лицу јасно дало распознати.
И тада, кад то рече, он лепо осети да је после тога жив и здрав остао, и силно му би мило што жив и здрав остаде, а што се на његовом лицу јасно дало распознати.
Ниси ваљда здрав зуб извадила да би златан уметнула?“ — „Е, јесам, вели, баш сам здрав здравцит извадила, али шта се тебе тиче, гледај
Ниси ваљда здрав зуб извадила да би златан уметнула?“ — „Е, јесам, вели, баш сам здрав здравцит извадила, али шта се тебе тиче, гледај ти своја посла.
— Па да нам после причаш и о странској политици. Да нам кажеш шта ради Лојда Џорџа. Жив ли је, здрав ли је? — Јакако, — вели говорник — све ћу вам казати, и понављам: ви мислите, браћо, да на први поглед, а ја вам
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Млад, здрав момак тражи се као пивничарски помоћник. Не, то није за мене. Компањон с пословним искуством и мањим капиталом прима
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ја не би још и сад живио, ал̓ ја сам тушта пио и тако увик жив и здрав био, и да вам још напослитку кажем: ја сам један од она два пијанца што су вилиштањцу тикве разлупали — та познате ме,
— Ти ћеш бити цар међу свима мојим твар̓ма, — рекао је он човјеку — бићеш млад, здрав, лијеп, јак, уман, и живјећеш само тридесет година!
И тако сада, док је човјек у својим годинама, од рођења до тридесете, он је млад, здрав, лијеп, јак, управо он је цар свим божјим твар̓ма на земљи.
— Амин, бог те чуо, — рече православни, па он узе чашу и стаде напијати: — Здрав си, побратиме; колико гођ се на Васкрсеније разбило јаја, онолико турскијех полетило глава!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Преживео сам страшне болести и пролазио кроз разноврсне чудновате незгоде а то што сам данас здрав и крепак - право је чудо.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Уношење угља са улице у подруме и чишћење улица од снега за време зиме, које никад нећу заборавити, било је здрав и пријатан посао, али не баш сјајно награђен.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Али што је оно, људи, те је човјек код туђе жене чисто чвршћи? Поваљени момци прснуше у здрав, разуздан смех. — Племењаци су, болан, и у сувезу су им волови, па што не би и жене?
Разабрао се и долазе му на памет речи чисто божје, које од њега мајка никада није чула док је био здрав. —Спавај, сине! — наговара га мајка. —Не могу... Је ли, мајко, док оздравим, поћи ћемо одмах горе?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Готово, а и онако ће му трајати од петка до суботе. САВКА: А цепа, а? Па знаш како је, нека је само жив и здрав, па нека цепа. ЖИВКА: Ју, није да цепа, тетка, него дере као вук јагњећу кожу.
ЖИВКА: А кад се насмејем? (Смеје се.) ЧЕДА: Златан зуб. ДАРА: Забога, мама, па теби је тај зуб био потпуно здрав. ЖИВКА: Па био је здрав, дабоме. ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него! Какво је то питање?
(Смеје се.) ЧЕДА: Златан зуб. ДАРА: Забога, мама, па теби је тај зуб био потпуно здрав. ЖИВКА: Па био је здрав, дабоме. ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него! Какво је то питање?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сипај ми ракије, душе ти!... Ракије, и остави те разгоВоре вечерас... — Нећу да их оставим. Но гледај!... Здрав си и помози Боже!... Окрени, Господе, наопослено!.. Здрав си!
— Нећу да их оставим. Но гледај!... Здрав си и помози Боже!... Окрени, Господе, наопослено!.. Здрав си! — некако весело и преображено искапи Богдана чашу, одмах је нали и нагна човека да је испије. — Тако, жено!
— А да, богме!... Окрени, Господе, на ону другу страну! Тако... Ево још по једну — дим у дим: овесели Боже, а здрав си, Мој Милоје!... — Шта?... Какав Милоје, жено?... — Такав, ако Бог да!... Но испиј је најприје!... Тако!...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И што сам чуо беше срцу ми утеха И желео сам раду твоме успеха. Чуо сам да си кренô најлепших жеља лист И да је здрав и снажан и светао и чист, — Добацит’ га не мога ти пред она мога вид, Јер висок ли је, брале, хинески овај зид.
А те топле твоје шале сви тако волемо, И зато ти ево сада ћутати не смемо: Здрав нам био, увек вољан сатиром и шалом, На утеху нама свима, на дику „Стармалом!“ »Стармали« 1883.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Место је исто. ГЛАВАШ: Ну, момци, здрав’ оданили! Има ли гдегод нешто од лова? Или је гора тако оскудна Те нема срне или грлице, Па већ у крило јадне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Лекари су тако закидали Бранку једну болест за другом. Израчунао је он да ће пред истек боловања бити потпуно здрав. Али тада он обично легне, притаји се и намах добије температуру од 40°. О његовој болести било је ваздан прича.
Око мене сви мртви. Нагнем да бежим. Он поче да гађа мене, куршуми су прштали около, али ја се дочепах рова жив и здрав. Е, је ли то случај? — Знам.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Како си ти, како је госпоја? Је л' она здраво? Судац: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав? Давид: И ми смо, 'вала Богу, сви здраво и мирно, а теби 'вала, који се ти распитујеш за ме, и за ме и за моју
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо. Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав. Мислио је да ће и тиме, тим својим не детињастим већ старим изгледом, сувим, бабу јаче убедити да он неће бити као
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у зид и каже: »докле ова п. буде сирова, дотле и онај човек био здрав; докле ова п. трајала, дотле и онај био жив« (СЕЗ, 16, 265). (БЕЛИ) КРИН Лилие (ліліум цандідум).
Д. има изванредну спасоносну снагу; он је инкарнација здравља (ко у чесници нађе парче д., биће целе године здрав, СЕЗ, 14, 93; »здрав као дрен«, врло раширена пословица, такође и клаузула у басмама, нпр.
, биће целе године здрав, СЕЗ, 14, 93; »здрав као дрен«, врло раширена пословица, такође и клаузула у басмама, нпр. ЖСС, 283; 286; 287; 293; кад се јагње, чим се
, треба да јој откине главу и поједе, па ће бити целе године млад и здрав (ЗНЖОЈС, 20, 44). Љ. се (ритуално) бере на Цвети (СЕЗ, 19, 40). Вода у којој је скувано лишће од љ.
, 380). Дулек (цуцурбіта мелопепо). У Гружи за божићни ручак »на постављену врећу стави се здрав дулек (жута бундева), да чељад буду напредна и здрава као дулек« (СЕЗ, 58, 1948, 231). Изједелица (геум рівале).
Ћипико, Иво - Пауци
Радознао, пита је је ли с другим гријешила, а кад жена признаде, навали упитима: — Је ли тај човјек јак, здрав, млад? Гријеши ли с њиме често, на који начин, на којему мјесту?
Журимо се и журимо! Чедо моје, тамо ћемо поћи!” Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З... Она га дочека срдачно.
У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху. Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да
А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак. Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би
Јуре му пише: * „Мој добри шјор Иво!“ „Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља, Простите ча ћу вам ово
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Окупили су се овде као гроздови чавки, чекају на ред код Доротеја. Осећам неко млако задовољство што сам здрав и није ми баш непријатно што се они муче са својим балама и чиревима.
више није могао да подноси злостављање тога кепеца који га је прогонио само зато што је он, Јакос, био темељна људина, здрав и јак као бик, што је волео да попије и курве да гања. Због овог последњег нарочито.
да се додвори Лаушу, старешина је уперио прст баш у Кирчу и ни у кога другог, јер му се чинило да је младић снажан, здрав, сналажљив, отресит и бистар, онакав какав господару и треба. Тако се Кирча нашао на Кули.
Тај слепи бес против „рашких изрода“, „који су се продали Грцима“ учинио је Брзана човеком без мере. Њега није водио здрав разум него мржња. Његов циљ је био разарање и само разарање, па је то рашким краљевима олакшавало рат са њим.
Пресамитићу се као покајник. Гледаћу скрушено пред ноге. Рећи ћу јој да се не брине, да је видар њенога мужа здрав и жив, да му је пријатно. Ради свој посао. Ставља своје чудотворне мелеме на отворене ране.
Како ли ће у болу размахнути својим дугим косама. Не, нећу тако. Цедићу је полако, натенане. Рећи ћу: жив је и здрав Доротеј, а сасвим овлаш поменућу јој како се труди око Брзанових људи и како то ради са вољом.
је да буде глуп да би уопште пристао да узме једну тако извикану женску, одан и послушан да би то учинио одмах, здрав и јак да би се могао носити с њеном узаврелом похотом и подозрив да би је касније држао на узди.
Гледао сам га како гвири у распадајуће чиреве. Сваки здрав човек би окренуо главу са мучнином у трбуху од гноја и задаха, само он завирује у њих као у нешто лепо и мило, у
Обична ниска уцена. Свакоме кога су лечили узимали су по овцу, свеједно да ли се тај отуд вратио здрав или не. Док смо се ми мучили у оскудици они су пливали у изобиљу. Хоће да нам покажу како су бољи од нас. Нека им.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
у бурном вртлогу своме Све већма обалу плàве, и слабе уставе ломе, И човек с препашћу гледа прљавих таласа хуку, Што здрав и чисти смисô далеко у неман вуку.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А здрав је, здрав као вук. Никаква болест на њега неће. Све ће нас покопати и посахрањивати. И зато ме страх. СЛУШКИЊА (сажаљ
А здрав је, здрав као вук. Никаква болест на њега неће. Све ће нас покопати и посахрањивати. И зато ме страх. СЛУШКИЊА (сажаљиво,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„И зар сад моје најбоље дете да носи у себи крв оног старца који већ ни за мене није имао снаге да се родим здрав и јак као и други свет.
шта ћу, нисам ваљда стрела, кад она прид мене, и грми к'о пророк Илија... Андрак ће знати, ништ ми није било, здрав читав, а после њене грдње, кијавицу сам добио.” — „Човек, а не жена.
Тамо код твоје стара-мајке свраћа Господ Саваот, па вам је свима добро... Е, лепо, лепо, да си жив и здрав. А тата ће твој, ево, скоро липсати! И треба.
Не овако као ја. — Павле поче да се смеје. — Овај живот ти је циркус. Мој отац је Ликота, снажан здрав човек и војник, а веруј, испада да ја од њега имам малодушност.
— А Бранко једног дана устаде здрав, изађе из мутне зоне! Као да приче и нема, као да прича није била друго до једна гимназиска лекција.
Сем, можда, господин Јоксим. Потпуно и очигледно здрав, упаде Бранко међ другове и у разговор Павла и Милана, и рашчисти таму и маглу.
Затим се објави да се пациент сасвим бадава страпацирао: здрав потпуно; може само, ако баш хоће да шета, сватити у Беч после једно три месеца.
За понеке породице и лозе, слабости и болести могу да буду оно што је за здрав народ рат или глад: подигну се млади и јаки.
) Учитељ Лесковац, врло висок, крупан и здрав човек, становао је на првом спрату изузетно старе, не његове куће; мајушни под стреју утекли прозорчићи; степенице,
— Како да ти кажем — саопштавао је доктор учитељу кад су остали сами — дечко је за сада здрав, углавном, али можда не ваља што је отац његов заборавио у њему флашу ракије.
Није дечко више здрав како треба; није више паметан како треба — а узрок не видим, а кривице, мислим, нема. — Пошаљи га сутра код мене у
И како је свако имање несрећа, Ната изгуби сваки здрав поглед у живот. Фантазира даље: „Просци ће обијати врата, а ја — мало се поиграти с њима, а, богами, не мислим се
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
сам још од тога Да их одгонетнем За сада ми на вучје сазвежђе личе Имаћу чиме да испуним ноћи Ако се жив и здрав кући вратим ХИЛАНДАР Црна мајко Тројеручице Пружи ми један длан Да се у чаробном мору окупам Пружи ми други длан Да
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
икаквог нарочитог разлога, већ више из пакости према доктору који ме је на по сата пре тога прегледао и рекао да сам здрав као тресак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Што не пуцају топови? Сви се насмејаше. Некоји, да се не би смејали гласио, изиђоше напоље. — Да си ти жив и здрав, ми смо то дознали још у подне, те смо се нарадовали и прерадовали... — Зар нам је било мало пуцњаве?
бун ѕаптé. Живадин се прави усиљено озбиљан, па вели: — Шта ти мене правиш болесним. Видиш, женска жели да сам здрав. — Онда поче он да натуца француски: — Је ѕуіѕ ен бонне ѕантé ет... ет... „феѕт“. — О јес, о јес...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А с’н ме не ваћа. Земља ме пије... Ноћ ме пије... Месечина ме пије... Ништа ми неје, здрав сам, а — болан! Болан од самога себе. Болан што сам жив. Од како сам на свет прогледаја, од т’г сам још болан. (Седа.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
4 Када гледам очи твоје, Сав бол и јад мину ти'о; Но кад љубим усне твоје, Ја сам посве здрав и чио. Кад на твоја недра панем, Рај нада мном почне сјати; Но кад речеш: ''Ја те љубим!'' Морам горко заплакати.
''Ја ћу, драги, увојцима Затворити ране ти'о; Бујица ће крви стати, Па ћеш бити здрав и чио.'' Молила ме тако нежно, Ја попустих речи благој; Ја се хтедох подигнути, Па да пођем својој драгој.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' то виђе славни кнез Лазаре ђе му Милош ништа не бесједи; наздрави му златну купу вина: „Здрав да си ми, војвода Милошу! Па ми и ти штогођ проговори, јера хоћу задужбину градит“.
Та ником је другом напит нећу, већ у здравља Милош-Обилића! Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро, потоња невјеро! Сјутра ћеш ме издат на Косову, и одбјећи турском цар-Мурату!
Прва вјеро, потоња невјеро! Сјутра ћеш ме издат на Косову, и одбјећи турском цар-Мурату! Здрав ми буди, и здравицу попиј, вино попиј, а на част ти пехар!
“ Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана! Од’, јуначе, да пијемо вина, па ми кажи што си ми дошао“.
Утом Ива пред шатора дође, божју помоћ Турком називао: „Божја помоћ, Рибничани Турци!“ Лепо Турци помоћ приватише: „Здрав, јуначе, Сенковићу Иво! Које добро, Сенковићу Иво? Које добро, што си до нас дошô?
Зар ти немаш никога млађега да тебека виноград уради, већ посрћеш стара и невољна?“ Она њему боље одговара: „Жив ми и здрав, делијо незнана! Немам, рано, никога млађега, до Стојана јединога сина.
Ђерају га пјешци и коњици, коњици га мало назираху, а пјешци га ни чут не могаху. Здрав утече у Ровце камене. Он утече, весела му мајка! Нему мајка, а мене дружина!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад већ усташе замакоше низ пут, Николетина дуго и пажљиво погледа оба дјечака. — Чујте, па ја остадох здрав и читав захваљујући само вама двојици.
Истину говорећи, Марица баш није ни била тако дебела. Био је то здрав округао дјевојчурак, плаве косе и модрих очију, насмијана и добродушна.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад би који болестник ушао у њу да се купа, таки би из ње здрав изишао... Јерусалимска је купељ овча имала пет преграда што су се затворале кано мали ћилери и у њима је лежало
с великом силесијом узимати га, пак с божијим судом изарад те им пробе, сви изгинуше љуто а град с христјани уједно здрав и читав од њих оста.
је беседа к жени и друга к мужу, обашка је световање бољаром и набашка к сиромаши, веселу и брижну; — не једно је здрав и болестан, ђипан и килав, господар и говедар, официр и хајдук, учен и неук, философ и тука, слободан и страшљив,
Данаске је частан и поштен, а мало после бешчаштен и укорен; данаске је здрав и читав, а сутра болестљив и невољан; данаске је бољарин на гласу и снажан, а мало потом, злочест н неваљао.
И човек сваки у њему добра напретка не може имати, него данаске је здрав и фришак, а сутра или почас болестан и печалан, трудан и мучан. Данас што стече, а сутра пак изгуби.
у сну с хлапљењем, те скоро буде спахија сужан, бољарин џебрак, јунак рђа, врстан чађа, мудри лупља, снажни ломан, здрав худи, добри на гласу злочест указом, поносљив спуштен окуњио нос, срећан несрећник, имовит дужник, танцовођа
Остао одрпат и пуки сиромах. Данас здрав, читав, весео, фришак, разговоран и поштен, чувен и виђен, млад и зелен, врли јунак левента и кицош, ал' сутрадан,
Ја ћу ране протеглити а ти здрав и читав остани. Толико уједно са мном бојцем Богу моли се и гледај готова посла и с веровањем дај ми твоју руку знати
Та ја ако сам и слеп, те ништа не видим, то бар сам здрав на ногу и снажан сам у леђи, могу те носити. Него узми у руке једну котарицу, две, и седни ми на леђа, пак ти исто
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А шта му и треба више? Млад је, здрав је, грлат је; има јасан глас, добро мућка нумере у кеси, има добре очи, разговетно чита бројеве и никад се није
јер кад она некога оцени да је болестан и пропише му неки лек, тај мора лећи у кревет и узети лекове, па ма се осећао здрав као бик.