Употреба речи здравећи у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Иван их дочека смешкајући се. — Ама, као да сам поручио за обојицу!... — Ево нас, вала! — рече попа здравећи се. Чељад што беше ту приђе им руци. — Деде, седите! — рече Иван. — Децо! Донесите мало ракије. И заседоше.

Матавуљ, Симо - УСКОК

А у здравље и твојијех на дому и свијех којима си у срцу! Јанко захвали здравећи домаћину и његовима, величајући њега и сав му род.

Он се једва прогура и једва нађе Мргуда и Рака. Онда зађе кроз тишму, здравећи се на дохват с познаницима. Тако се задуго врзао као у њеком заносу, као мјесечар, докле јој се најпослије не примаче.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Дај, вељу, да видим нашу »млâду« како изгледа као муж, говори Влајко, здравећи се са Гојком и гледајући га озго са висине, са сенком подсмеха на уснама.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

разговара или са осталим женама здрави, а не, као до тада, да и не застајкујући и не гледа јући ни ко је ту, а камо ли здравећи се, одмах се пење, иде право горе, у своју собу.

На њихову срећу он се беше у почетку тамо занео, пијући и здравећи за трпезом. Али, када ови код Софке почеше у групама да долазе и због тога тамо трпеза остаде готово празна, он се тек

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Иза њих наврсташе се перјаници. Сви остали помијешани мицаху се по тријему здравећи се и мирбожећи један с другијем. Господар се устави под иконама. „Нека уљегну Приморци!“ рече он. Она гомила уђе.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И с лиром и тугом својом остави пољане родне И вале Јадранског Мора здравећи звуцима сетним, Хипоник у Рим се крете. И, ево, усамљен сада, Он сања о бајној земљи и њеним пољима цветним.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Са Младеном се здраве као са другом, равним себи. Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: — Хајде, Младене! Хоћемо ли мало у чаршију?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1889. ПЕТРАРКИ Крај пустих обала цветних, у празник бесмртне Ладе, Болном и чистом песмом здравећи бурни свет, Ти си певао љубав у којој не беше наде, И славом покрио светлом воклиски бајни цвет, Бесмртном вечном

жица Извио чаробну песму у славу невине Хеле И с лиром и тугом својом остави пољане родне; И вале Јадранског мора здравећи звуцима сетним, Ипоник у Рим се крете. И, ево, усамљен сада, Он сања о даљној земљи и њеним пољима цветним.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Иди у циганску махалу. Иди да видиш сина, како Циганке облачи и »бели свет« поји и храни... Долази Арса. АРСА (здравећи се): О, хаџија, Христос воскресе и срећан ти дан! ТОМА (прекида га гневно): Ето ти твоја Србија!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности