Употреба речи здравио у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

На Михољдан, крсну славу нашу, Петрак је освитао код наше куће, свечан и обријан, и здравио се с дједом : — Побратиме Раде, да нам буде срећан данашњи светитељ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

За све је био туђин и стран, нарочито за толику родбину. Истина, говорио би покаткад и здравио се с којим од њих, али више обичаја ради него што је хтео. Чак ни са оцем и матером, тек по који пут.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У свечаном оделу и великом црном шеширу, са приметно краћом десном руком коју је редовно подизао у висину очију кад се здравио, кратковид и врло збуњен, кум је искрено загрлио Николу и нешто неразумљиво муцао кад му је овај, срдачно му стежући

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

срећан, као бранећи се од ње, долазио би и још срећнији, и као да су он и Младен нешто засебно, више од свих њих, здравио би се: — Како си ми, пријатељу?

И да би то угушио, ту њену понизност изравнао, увек, долазећи, с њом се здравио: — Како си ми, нане? Она, од понизности није ни одговарала. Ужурбано викала би у кујну: — Свеће!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности