Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он је наздрављао свакојаких здравица: и домаћици, и Станиној мајци, и младенцима, и свима сватовима, и свадбарима, благосиљајући их и желећи у бога свега
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПУТНИЦА 10 РУГАЛИЦА О ВИНУ 12 КОСЦИМА 14 ПОПЕВКА 15 ПИТАЛИЦЕ 16 КЛЕТВЕ 17 ЗАГОНЕТКА 21 ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И ШВАЉА 22 ЗДРАВИЦА 23 ОДГОВОР НА ЗДРАВИЦУ 24 МОЛИТВА 25 ПИТАЛИЦА ПОД ХРАСТОВИМА 26 ХРАСТ НА
Више је одржала игла, него сабља! Више је превезла дрвена кашика, него корабља! ЗДРАВИЦА Дабогда ти догодине била зрна пасуља велика ко јаја, јаја ко тикве, тикве ко планине!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ал’ нека, — можемо још све и поправити. Даклем, све ово бришемо, па изнова! Ово је даклем прва здравица, и она нека је у ваше здравље. Спаси бог. Куцају се и пију; домаћин пола, а поп Ћира испи целу чашу.
За време ручка је било и неколико здравица. После ручка настаде опет играње. Старији и не устадоше од стола, а омладина се ухвати у коло.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али много говоре, а о свадбама, крсном имену и на осталим великим гозбама „пију управо само по седам здравица: у славу Божју, у славу свијех светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ После овога следи напијање здравица, најпре детету, па оцу и мајци, куму и куми, и тако редом.⁷⁵ Сакупљени новац кум даје мајци дететовој и каже: „Од нас
(када положник џара) (Дучић, С., 1931, с. 239) — Ваша кућа вазда свега пунана била, а мушкијех глава највише! (здравица полазника) (Врчевић, В.
⁵⁶ Наша усмена књижевност, почев од најмањих говорних творевина (израза, изрека, здравица, пословица, па до прича и епских песама), одликује се необично богатим, сочним и лепим језиком.
304. ²⁹ Шаулић, Аница, „Лик жене у народним пословицама“, ЗНЖОЈС, 45, Загреб 1971, с. 679. ³⁰ Требјешанин, Ж., „Здравица српској здравици“, Задужбина, бр.
Анализа благослова, клетви, заклетви, здравица открива да су деца, нарочито мушка, велика срећа, највиша вредност, радост и неизмерно благо (На чукун унуци да
Матавуљ, Симо - УСКОК
За совром тада напија сватовски стари сват старом свату од дома. То је друга здравица. Тек трећа почиње вином. Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова.
Оно, истина је, крв остаје крв, али од тога тренутка туђим људима постаје покорна!... Онда долази пета здравица, која се зове „добре молитве“. Отац напија кћери: „Хајде збогом, дјевојко! Дао ти бог срећу, како бих ја рад!
“ За оцем благослови је и мати тако исто, ако је плач не омете!... Шеста је здравица за совру и дружину, а њу, кити њихов стари сват, па повикне: „Ха, на ноге, на путовање!
“ Тада сви устану, војвода напије седму здравицу дому, братству и роду, и то се зове: „Здравица с ногу“. Тада сви излазе, редом како су улазили, па када се одмакну, проспу огањ из пушака сви једанак.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
панорама из наше лепе књижевности« но и манифест нове школе, објава рата свој литератури декламација, фантазија и здравица, свима старим филозофским, књижевним и политичким идејама ранијега доба.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Почну здравице. Чорба се по трипут поједе. Жене сав хлеб пред собом, штрпкајући, поједу и засите се чекајући док дође здравица „за слатку вечеру“ и онда вечера. Дође и она. Вечерамо. Чује се како кашике звече и пуцају вилице.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЕЛЕГИЈА 13 ЈАДРАНУ 15 СРП НА НЕБУ 16 СПОМЕН ПРИНЦИПУ 18 ДИТИРАМБ 20 ЗДРАВИЦА 22 ТРАГ 24 СЕРЕНАТА 25 ТРАДИЦИЈЕ 27 ПОРТРЕ 29 ПУТНИК 31 УСПАВАНКА 33 САМОЋА 35 ВАТРОМЕТ 37 БЕЛЕ РУЖЕ 38 ПРВА
Стег дичан буна и убица. О роде ти си изабраник њин. Клекнеш ли животу понизна лица нисам више твој син. ЗДРАВИЦА Здраво, свете, бледи ко зимски дан у страху. Још је весео народ један у крви, пепелу и праху.
Пијем у славу једног јесењег дана и једне венеричне болнице. Стидео бих се да је моја здравица прва, поносим се да сам последњи.
Пијем у славу смеха Банаћана који нису хтели да иду у смрт. Још једну чашу дивизији Банаћана. Нек здравица моја заборави вашар царева и народа, нек здравица моја кликне Банаћанима.
Још једну чашу дивизији Банаћана. Нек здравица моја заборави вашар царева и народа, нек здравица моја кликне Банаћанима. Још једну чашу за друга мог, за дан кад су га довели. Беше весео дан, јесењи дан.
У славу високих плотова, набијених жицом трновитом. Нек моја здравица проспе ово вино што не може да утоли жеђ. Нек моје вино зарумени у славу кола Банаћана, пуног бећараца, што се играло
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
уза зидове лежали, одмарали се, да дођу овамо у велику собу, за софру, Софки се учинило да их не зову, што без њихових здравица и благослова не могу они да отпочну ту њихову слатку, велику вечеру — зар је њима сада до јела — него, као да се не
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и „почашнице“ у стиху; у прози пак у вези са напијањем уобичајени су нарочити поздрави и благослови у облику здравица.
Као што је то случај и код народних песама, и код здравица имамо чест појав општих места. Не ретко оне из озбиљног, узвишеног тона могу да склизну и пређу у шалу, подсмех, па
У овим случајевима здравица је за народног човека саставни део његовог начина живљења. Здравице имају заједничке особине са молитвама, само са
Оде Плачко плачућ’ И капицу жваћућ’! В ГОВОРНИШТВО ЗДРАВИЦЕ А) ОЗБИЉНЕ А) У РАЗНИМ ПРИЛИКАМА 1 ПОЛАЗНИКОВА ЗДРАВИЦА НА БОЖИЋ „Напијам, брате домаћине, у твоје здравље, за твој житак и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’
3 Чија је ова здравица, помогâ га бог и света Богородица. Сјâле му се ливаде травама, кућа мушкијем главама; дичила се њива сноповима и
И да ти у ови дом повратка више не буде; већ ако гостом кад дођеш! 6 ВОЈВОДИНА ЗДРАВИЦА (Војвода од дома војводи од сватова) Фала, друже, десни а у бога сретни, вазда здрав био и у сватове 'одио, С десне
Здраво ми био као што бих и себи желио! Кад ти дође ова здравица, пригни шједећи и одмакни стојећи: коња уздај а више се у пићу не уздај, но на ноге, соколе, пут крчи а сватове вичи!
7 ЧАУШЕВА ЗДРАВИЦА КУМУ (Држећи „кумовски хљеб“ — чурек): „Ево дошô поштени кум — помогô га бог — и донô чуреке печене, буклије наливене.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ти знаш да на фронту никад ништа нисам пио. А сад, да ме видиш, не би ме познао. Облесавио сам од здравица и вина. По Сентомашу (ох, најпијанијем Сентомашу!), по Бечеју и Кањижи погубио сам редом све своје болове прошлости.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Бледа ће се лица Зажарити махом, А румен обиља Пребледиће страхом. Здравица ће с’ чути Нечувено дрска; Грчевита рука Пехар ће да смрска. Просуће се мука Дуго задржана...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Па овде, бре, све сам камен! — вели један. Тада ми је тек било јасно. Земља здравица је овде око пола метра дубине, а доле је каменита подлога.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Али, услед њега, све је, и пијење, прстеновање, седење, свирање свирача, испијање здравица, љубљење с новим пријатељима, све је било као што треба.
Ту их, по његовој наредби, дочекала софра, све што треба. Било је опет здравица, песме, свирке, даривање, љубљење. А највише у кујни, кријући се, грлиле су се и љубиле мајка му и она.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
за домаћицу; кад се б. налажу, не пушта се нико стран у кућу и мора се ћутати; б. кити се и маслином; напија му се здравица; пошто се унесе, не сме нико никога ударити (да не добије чиреве) и не сме се дувати у ватру три дана; кад б.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Професори су један о другом причали анегдоте, бивши ђаци читали одломке из својих дневника. Било је и здравица, и ученичких захвалних говора, који су сви одреда имали акценат искрене туге због растанка.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
РАТОБОРЦИМА 73 ЗА СВОЈ РОД И ПРИЈАТЕЉЕ 74 СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ 75 ПИСМО НА ЛЕДУ 76 ЛУКАВИ ДАНИ 77 УКЛЕТИ 78 ЗДРАВИЦА И 79 НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732.
80 БОГ СЕОБУ СРЕЋНУ ОБРИЧЕ 81 ЗДРАВИЦА ИИ 82 МОЛИТВА ЗА СЛУШАОЦЕ 84 ДАР ВОДЕ 85 ДАР ВОДЕ 86 ДРВЕЋЕ И ВЕТАР 87 ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА 88 ПРОЛЕЋЕ 89 ГОДИШЊА
МЕСТУ ПУСТОМ ОД ЉУДИ 442 ПРИТЧА О ДУШИ И ТЕЛУ 443 НА МОРУ ГАЛИЈЕ 445 ПОХВАЛА СКРОМНОМ ЖИВОТУ 446 НОВОГОДИШЊА ТЕЖАЧКА ЗДРАВИЦА 447 ЦАРЕВО ПИСМО 449 НА МЕРИ СТАЈАХ 450 ПЕСАК И МОРЕ 451 ЦРНИ БИВО У СРЦУ ЛЕГЕНДЕ,
куд ми радимо И семена за своју нам храну сејемо, Да нам онуда прониче и расте Кукута, трње, вучац и сваки коров! ЗДРАВИЦА И Даваћу вам лепу кишу у свако њено доби, и земља ће вам издавати своја жита и све остале усеве ваше.
И друга којано о том и со тим многа су писана, све се двоструко пронаходи и до нас приводи се. ЗДРАВИЦА ИИ Даваћу вам лепу кишу у своје време и земља ће издавати своја жита и воће свој пород.
НОВОГОДИШЊА ТЕЖАЧКА ЗДРАВИЦА Ја ћу вам дати кишу у њејзино доби, и земља ће вам издати из себе свој пород да једете ваш хлебац до ситости, и вашу