Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Волели су лов, проводили су весео живот, приређивали честе гозбе са игранкама, са песмама и врло честим здравицама у част „лепога пола и отаџбине“. Особито су ценили добре говорнике, оне који су умели да дирну у најтање жице.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Ђорђевић, Д. М., 1958, с. 528) — На чукун унуци да оставиш! (колач) (Ђорђевић, Д. М., 1958, с. 528) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА СЛАВИ — Нашем брату домаћину и његовој браћи и деци, роду и породу дај Боже лијепо и дуговечно здравље!
(Вулетић-Вукасовић, В., Караџић, 1901, с. 220) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико волова и крава, оволико овчије’ брава,
(Кнежевић, В. М., 1957, с. 230) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА СВАДБИ — Наше сестре и невјесте свуд коло водиле, у колу веселе биле пјевајући и играјући, мушка чеда грлећи, у
М., с. 241) — Домаћине, донеси нам вина, домаћица да ти роди сина. (Видановић, Божица, с. 130) У благословима и здравицама се, дакле, бираним, лепим речима и раскошним сликама дочарава свет у коме има среће, здравља и правде; укратко, стање
Деца, посебно мушка, представљају темељ очувања и напретка куће, те се зато неизоставно јављају у благословима и здравицама на свадби, о Божићу и слави.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А-ну! Види их само! А вечера! Ђаво ви вечеру позобао! Мислите ли да се ријечима и здравицама може глад утолити! А, бабо! Не чудим се, најзад, никоме као теби!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И после једва настаде и вечера, и то вечера одуговлачена, тешка, са свима могућим здравицама, чорбама и зачинима и тек једва у неко доба ако се пређе на само јело, праву вечеру.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Осим тога било је некијех молитава (налик здравицама), у којима домаћину и његовима од Бога се искало најприје здравље и срећа; па помињи редом све живе; па за род у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нарочито треба нагласити да су благослови у народном говорништву — здравицама — захвалан елеменат и ритмована, чак и стихована израза и квалитет праве дитирампске лепоте (Нека се преливају бачве с
и причама, а њих има и у пословицама и говорним изразима (клетвама, заклетвама и благословима), и у бајалицама и здравицама. Поређења су често у употреби и као пословице (Промеће се као оџа кроз поњаву, Прошао као Петроније на Брајићима итд.
Такав говор има и свој посебан ритуал и при самом напијању и при реду и поретку у обређивању здравицама. Здравице су праве говорничке пригодне творевине.
Врло често у здравицама срећемо као захвалан елеменат благослове. Народно говорништво по оваквим својим квалитетима највиши је вид народног
Ћипико, Иво - Пауци
Живио народ! „Живио!” ори се у друштву, а прихватише да вичу и сељаци, здравицама привикли. Међу сељацима поп Вране угледа Марка, човјека Машина, позове га и понуди пуном чашом вина.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сву господу зове на светога са књигама и са здравицама. Скупи му се сва српска господа, па је редом у соври посади по госпоству и по старјешинству; уврх совре славни кнез
у шареном граду (како су га Турци звали, ваљда због цветних башта). Сву господу зове на светога са књигама и са здравицама, тј. зове на славу писмима и усменим позивима. Таман бише вина највишега, тј. „баш кад су били у највишем пићу“.