Употреба речи здравице у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.

зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш. Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.

После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Зачас се искупило друштво из комшилука. Нашли су и Совру гајдаша. Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Дабогме, ти попови тамо, у свили и кадифи, што тајно икад се напију наздрављају патриотске здравице, они сељаци у чистом белом рубљу, што пливају у благостању и што у земљи крију чаше са сликама краљевих синова да их

Ето иде време да јавно напијају здравице и јавно износе слике краљевих синова” А сутон је лагано обавијао Београд и мир плаве ноћи спуштао се на бежанијску

пошто чују о којој већој победи, они искупе свираче, па им она циганштина по целе ноћи шкрипи и дрличе, а они држе здравице храброј, неустрашивој и непобедној војсци, најиздржљивијој на свету, и разбијају чаше и огледала све до сванућа кад

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ТВОРЕВИНАМА 134 РЕЧИ И ИЗРАЗИ 135 ПОСЛОВИЦЕ, ИЗРЕКЕ И УЗРЕЧИЦЕ 138 ЗАГОНЕТКЕ 153 КЛЕТВЕ И ЗАКЛЕТВЕ 157 БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ 161 ИИИ ДЕО ДЕТЕ И СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА У СРПСКОЈ ПАТРИЈАРХАЛНОЈ ПОРОДИЦИ 163 СРПСКА ПАТРИЈАРХАЛНА

Мушки потомак је, каже народ, вазда „одржавао ватру на огњиште, име и славу породице“.²⁹ БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ Благослови су лирске говорне формуле у којима је на свечан и леп начин изражена жеља да се некој драгој, вољеној или

Благослови се најчешће јављају као саставни део здравице, затим у виду похвале, честитке, поздрава и изрицања захвалности: „Бог те благословио!“; „Вазда се веселио!

“; „Вазда се веселио!“; „По сунцу ходио!“; „Срећан уранак, миран данак!“; „Узор био чојства и јунаштва!“ итд. Здравице су настале из паганског обреда и представљају развијену говорну творевину у стиху или ратничкој прози.

Овај свет склада, мира и обиља, незамислив је, кажу нам благослови и здравице, без бројног и мушког потомства. Деца, посебно мушка, представљају темељ очувања и напретка куће, те се зато

, „Здравица српској здравици“, Задужбина, бр. 10, мај 1990; Видановић, Божица, приређивач: Српске народне здравице, Вид, Београд 1989. ¹ Караџић, В. С.

, „Вјештица у Јужнијех Славена“, Караџић, 10, Алексинац 1900. Вулетић-Вукасовић, В., „Старинске здравице у Конавлима“, Караџић, 11, Алексинац 1901. Вунт, В., Психологија народа, И, шапирографисани превод Б.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

срока планинских њених одјека, за њених потока слободан стих, млади, успаванку што је усред ушћа пева река, за здравице што их из камена напијају водопади.

Матавуљ, Симо - УСКОК

С лијеве стране совре сједа стари сват од дома, па редом браственици и својте. Е, онда почињу здравице. Прву напија сватовски стари сват, а послије ње ставља новце на погачу у име трошкова који је поднио домаћин, то дуго

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Уморни попадају сви на столице, куцнувши се чашама. Таман седоше, а домаћину паде на памет да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику. Устаде понова, диже чашу и накашља се мало. — Чујмо! — рече полаженик. — Чујмо!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Дође и поп. Сви стоје гологлави, он чита, кади, они метанишу, крсте се. Пресече се колач и онда настаје слава. Почну здравице. Чорба се по трипут поједе.

Вечера је при крају. Почеше опет здравице. Софра већ мокра од вина, умрљана од јела и пуна костију. Разговори живљи, бржи, испрекидани. А како да не?

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

97 74. 98 75. 99 76. 100 77. 101 78. 102 79. 103 80. 104 81. 105 82. 106 83. 107 84. 109 85. 110 86. 111 ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 113 87. 114 88. 115 89. 116 90. 117 91. 118 92. 119 ТУЖБАЛИЦЕ 120 93. 121 94. 123 95. 125 96.

Кад није тебе код мене!“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87. Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

напаћене Страдије; а кад ноћ падне, онда се приређују сјајне и скупоцене гозбе, где се пије, пева и држе се родољубиве здравице.

И тако се све то лепо сврши, и одоше после дугог и мучног политичког рада у механу. Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Љубица прекиде играње. Сврши се и чардаш. После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес. Иде тако једно за другим.

Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује. Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао. Наклопио се, па једе ли једе!

а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!!

! Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! Да л’ су само, боже, видела и чула?!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање: — А, дедо! Наздрави, дедо! Здрав си ми! — Жив си ми! — Аха!

то и с њом бити, него да је то свршено, то се већ зна, јер ето почеше, као честитајући Марку, на Софку падати масне здравице, задиркивања и смех... XXИВ Трећи дан, уторак, а Марко никако не пушта. Сам одлази и затвара капију.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ЧАРАЊА И ВРАЧАЊА 251 Г) БАЈАЊА 254 Б) СТИХОВАНА КАЗИВАЊА 260 А) ОДРАСЛИХ 261 Б) ДЕЧЈА 291 В ГОВОРНИШТВО 297 ЗДРАВИЦЕ 298 А) ОЗБИЉНЕ 299 Б) ШАЉИВЕ 311 ВИ ГОВОРНЕ ИГРЕ 312 А) БРЗАЛИЦЕ 313 Б) ЗАГОНЕТКЕ 315 А) ЗАГОНЕТКЕ-СКРИВАЛИЦЕ 316 Б)

). В) ГОВОРНИШТВО ЗДРАВИЦЕ У нашој народној књижевности, нарочито у поезији, очуване су песме и фразеолошка грађа у вези са напијањем.

„почашнице“ у стиху; у прози пак у вези са напијањем уобичајени су нарочити поздрави и благослови у облику здравица. Здравице су виши вид обичног свакидашњег говора, управо то је јавни и свечани беседнички говор у нарочитим приликама, обично за

Такав говор има и свој посебан ритуал и при самом напијању и при реду и поретку у обређивању здравицама. Здравице су праве говорничке пригодне творевине.

У овим случајевима здравица је за народног човека саставни део његовог начина живљења. Здравице имају заједничке особине са молитвама, само са том разликом што овде појединац изриче на молитвен начин, у свечаној

појединац изриче на молитвен начин, у свечаној прилици своје обраћање вишој сили да подари здравље, имање и напредак. Здравице у првом реду зависе од тога коме се, којом приликом и са којом наменом наздрављају.

Шаљиве здравице могу да имају и своју опаку жаоку (Ове године синове женио, а догодине снахе удавао; Ове године у механу, а догодине у

). По својој говорничкој каквоћи здравице су врста пригодног говорништва, — онаквог, каквим је патријархални човек, уз вршење својих обичаја проткивао свој

Оде Плачко плачућ’ И капицу жваћућ’! В ГОВОРНИШТВО ЗДРАВИЦЕ А) ОЗБИЉНЕ А) У РАЗНИМ ПРИЛИКАМА 1 ПОЛАЗНИКОВА ЗДРАВИЦА НА БОЖИЋ „Напијам, брате домаћине, у твоје здравље, за твој

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Пијанство младости достизало је свој врхунац кад нам је она певала. Па су настале здравице. Поп је држао читаве проповеди и говорио гласно као да га слуша цела парохија.

Али што је овде, овде је“, па се лупи по срцу. Са бурним „живио“ пропратисмо овај крај његове здравице, па Никола засвира коло. Поп, попадија, кум и ја скакали смо без такта до крајњег замора.

оном истом поштованом друштву кад се понова будемо искупили кот „Лафа“, и То у виду једне дубоке и духовите, дакле, здравице, коју сам већ, углавном, сачинио. И Микобер нам мора декламовати једну громку.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И цвет ми био цветан, И зелен беше луг, И ја у њему сретан, И друг ми беше друг. Нису ми биле мучне Братинске здравице, И могô сам поднети И мало славице. На развали сам света Мисли одмарао, И светове сам нове За тренут стварао.

Краков, Станислав - КРИЛА

По штабовима су приређивани свечани ручкови, на којима се напијале здравице победницима. Секција војних фотографа је поново снимила генерала Сараја.

Ћипико, Иво - Пауци

Захваљује предговорницима. Зна да изречене здравице у његову славу не иду њега као човјека, него као сина заједничке нам напаћене домовине, над коју се надвиле црне

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Он би држао посмртне говоре на свима пратњама, здравице на свима свадбама и поздравне беседе на свима концертима и све те говоре, без разлике, почињао је са: „Пет стотина је

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Причало се о „славом овенчаним трупама“ и, разуме се, одмах су настали банкети, здравице. А за то време око коте, на врху Кајмакчалана, био је пакао, покољ. Бугари беже, враћају се, јуришају.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности