Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
у све што чују или читају скроз да проничу, у свачем лажу од истине да распознавају, и сверх свачеса паметно и здраво да мисле и суде!
најмању обиду не творимо; добродјетељ хоће да другима помажемо и добро творимо; а здрави нам разум крепко налаже да се здраво чувамо да нам нико зла не учини, и баш ако би и хотео, да нипошто не може. Ово је најбезбедније и безбрижније.
до чести или какове нибуд важне вешти тиче, нико паметан неће другому за зло примити што се ласно у што не упушта док здраво не расуди и све окресности посла добро не позна.
за неку велику погрешку весма разгњеват на свога слугу: „Иди ми с очију”, рече му — „да нисам овако срдит, бих те здраво избио.” А Платон моли комшију да му протуче слугу. „Туци га сам”, вели му они. „Не могу, јер сам одвећ срдит.
Хиаа!” Тргне се ови, викне слуге, спопадну сви који мотку а који ајдамак, и измажу здраво нашега појача. Наравоученије Кога к чему природа није створила, нека се у оно не пача.
Обичавајмо, дакле, јуност на добро; од тога све зависи. 61 Муха Муха упадне у лонац с масном чорбом. Ту се здраво нахрани. Хотећи потом да изиђе, не може, јер јој угрезну ноге. Почне махаши с крили, помоче се и крила.
оне који се суде, него само слушати што говоре; но без сумњенија изискивали су да њихов судија чловечије уши имаде и здраво проницателно расужденије, јер иначе ништа им не би помогло што је слеп.
који сав живот свој с књигами проводе, пак се од неких њих находе такови да оно што су најпре научили и себи једном здраво у главу завртили, ако ће бити криво, мрачно, неразумително, очевиднога противоречија пуно и, на кратко рећи, сасвим
„Мισώ σοϕιστήν όστις ούχ΄αυτώ σοϕός: Мрзим мудраца који себи није мудар.” 103 Ловац и древосечац Ловац, здраво вооружен, хођаше по гори за ловом.
само да је сит, у сласти и весељу, он мора мислити да је само за ови живот создат као и остала животиња; а иначе би се здраво замислио кад би му пало на ум да ћеду га онамо питати шта је овде чинио.
Наравоученије Тело наше дужни смо хранити на такови умерени начин да је здраво и крепко. Душа је наша у таковом сојузу с телом да кад је оно здраво и трезвено, и она је такова, и способније своја
Душа је наша у таковом сојузу с телом да кад је оно здраво и трезвено, и она је такова, и способније своја дјејствија чрез ум исполњава, ако је само одвећ силовите страсти и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пише мени Ђорђе Петровић, вели овако: „Ваше су куће и црква попаљене, но ваша се фамилија спасла у тамнавском збегу здраво и мирно. Немој се бринути, но гледајте ваше дело за које сте отишли”. — Ово сам писмо примио у Бечу.
Истина биле би просте, али би нас Србе здраво веселиле; док пред мрак 14. августа дође Татарин, донесе нам од Карађорђа писмо, да он у Боговађу не може доћи, но да
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Буде му здраво смешно, па се смеје! Поп мало-мало па тек помркне очима на њ. — Вала, брате, требало би ово и спавати — рећи ће поп
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А што да се не смејем!... Нарадио сам се до миле воље!... Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!... И бог ми дао здравља до суђена сата!...
ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... — Да позовем чељад!... — рече Јова. — Што ће?... Нека деца гледају своја посла.
Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. — Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо... Оздравиће пре него што ми и мислимо. Чекај само док му превијем овај мелем што чисти...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Осорљив и увек хоће да буде на његову, тј. нико се није ни усуђивао доказивати што противно њему. Када се здраво наљути, а он псује алилуј. Тукао је само шамаром, и то само једанпут, али, брате, кад одалами, од часа се прућиш!
Је ли ти? Еј, момче! Ходи овамо! Оно прљаво створење помоли се опет. — Је ли се лађа још кад овако здраво задоцнила? — Не знам — рече створење. — Не знаш? Сметењаче! Па шта ти онда знаш? Шта имаш за пиће? — Свашта!
Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије... Кобила као срна! Па само овако савије главу. Он изви руку тако здраво, како би отприлике изгледао коњ са сломљеним вратом. — Ама зар ти немаш боље ракије? Еј ти, пупавче!
У тај пар гологлав Благоје истрча из механе. Капетан поскочи и дохвати га за руку: — Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко! — Како тешко? Ко то каже?... Ево, ево писма!... Његов друг Јоле...
Хтео би да избегне одговор, ал' и ђеда сасвим упорно гледа у очи и ћути. — Мора бити — рече Арсен — да је Бурмаз здраво мазио! Знаш, јединица му је. Ђеда као да изгуби стрпљење: — Чујеш, ти, море, шта ја тебе питам?...
Морам вам само казати да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер... остајте здраво! Сад ћете ми ваљда дати руку, јер ако ми је не дате, не остаје ми ни та утеха да се срдим.
Но о њој нема више разговора. Она долази у „пријатне успомене”. Остај здраво Твојему побратиму ВИИИ писмо У Н., 17. Х 187.. О њој нема ништа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
овај Вуји Ирошу... мужескога је пола... синчић. Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво. к’о тресак! Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато...
к’о тресак! Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато... тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик... Чује се још од винцилирове куће ларма у кући.
царском катани у Галицији, да смо сви, фала богу, здрави које ми и њега поздрављамо и молимо се богу да се и он нама здраво и весело врати, које ми њега као свог рођеног сина једва чекамо да видимо.
И пишите: да смо сви здрави; бáба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење, па сад само ређа и псује и понекад кашље, ал’ је сад, фала
— Ако су на немецки написане — вели гђа Перса — онда ће боље бити да је пошљете Меланији; она здраво добро говори немецки, па ће она прочитати и Јули све на српски исприповедати и протолковати. — А не, милостива!
— О, молим... како би’ ја то желео — вели Пера. — Ја ћу, дакле, бити тако слободан. — Биће нам здраво мило. Извол’те. Извол’те кад год имате слободна времена од науке — вели гђа Перса. — Врло добро!
Сав ћу се умотати у флор, бога ми, фрајла-Јуцо! Не знате ви још, фрајла-Јуцо, како сам ја здраво чувствителан... — И-ју! Ала је безобразан! (Стаде Јула с радом и погледа га.) Срам вас било! Севајте одма’ с те дéре.
— ’Оћу, мâмо. — Да ниси озебла, ’рâно? ’Оћеш да ти дам моју »шлофкалу«? — Фала, мамо! Топло ми је здраво — рече Јула, па затвори прозор, и леже у кревет, али не склопи ока и не заспа целе те ноћи.
— Фала лепо! Мој покојни није марио за диње. Увек сам их крадом јела у кујни с млађима... Био је нервозан на диње здраво. — Верујем, има људи разне феле...
Те кувај ово, те кувај оно. Здраво је њежна, — каже, — хаглих к’о лептирова крила! Све ја морам да радим, жао ми детета; шта ћете, кад се за нешто више
— Не дај боже! Није тáта твој бездушан к’о тај господар Јова. — Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко! — А зар је мени лако, ’рано моја... Ал’ гледаћу што год могу; мораће попустити, није он, рано, тако јогунаст!
»Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мáма (бог да јој душу ’прости, била је здраво паметна жена!) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати! Аја, нема тога, Ћиро!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И све, унесене у плач, кријући лица о гроб, плачу, наричу. Матере малаксало, старачки, а млађе јако, здраво. Плачу много, и некако раскомоћено, једнако око гроба намештајући се угодно, слободно као код куће.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кад Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути. Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку. Иде Љуба са чика-Гавром да је види. Мираз му се допада, ал’ девојка не. Обрече да ће доћи.
А и са миразом не знам како би’ прошао, јер су здраво штедљиви, а ја без новаца не могу. Баш ми сад паде на памет да сам једанпут у београдским новинама читао где неко
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Црвене варнице здраво! Хај, здраво црвене варнице!“ И наједанпут, онако го, разбарушен, и ужасан Јуришић, коме кроз главу муњевито сину
Црвене варнице здраво! Хај, здраво црвене варнице!“ И наједанпут, онако го, разбарушен, и ужасан Јуришић, коме кроз главу муњевито сину онај вртоглави
Африка
Кад се појавим, оне у хору почињу неку тужбалицу пуну јецања. Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао! Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво!
Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао! Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво!
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама према
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кићанке им се, под коленима, на чизмама, тресле, у колу. Све је то било у оно време, младо, здраво, стасито. Куд је нестало? Њихов се смех више у Будиму није чуо. Сад се у Будиму господин Трандафил смејао.
Теодосије - ЖИТИЈА
поглед и клањајући се, даваху му опроштајни поздрав, и милостиво са сузама корећи га и пребацујући му, говораху: — Здраво, о господару, здраво! Рашири се сам без нас, насити се, ти каменосрдни, немилостиви! А хоће ли те примити Господ?
се, даваху му опроштајни поздрав, и милостиво са сузама корећи га и пребацујући му, говораху: — Здраво, о господару, здраво! Рашири се сам без нас, насити се, ти каменосрдни, немилостиви! А хоће ли те примити Господ?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Становништво је здраво и снажно. И поред вековног читлучког облика привреде остали су радни и вредни. Бугари су неуморни радници, али су
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Јао, да ме неко не украде заједно с џаком! Пст, шушти трава, неко долази! Ево га, зауставља се поред самог џака. — Здраво, рођаче! — чује се један дебели глас. Аха, то је водени миш. — Здраво, здраво! — цијуче неки танак гласић.
Ево га, зауставља се поред самог џака. — Здраво, рођаче! — чује се један дебели глас. Аха, то је водени миш. — Здраво, здраво! — цијуче неки танак гласић. Добро га знам, то је сиви пољски миш. — Има ли шта ново? — пита он.
— Здраво, рођаче! — чује се један дебели глас. Аха, то је водени миш. — Здраво, здраво! — цијуче неки танак гласић. Добро га знам, то је сиви пољски миш. — Има ли шта ново? — пита он.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Атаман је седео на једној од клупа загледан у прозоре наше гимназије и грицкао семенке сунцокрета. - Здраво, стари! - рекао сам. - Здраво!
- Здраво, стари! - рекао сам. - Здраво! - окренуо се и опипао ме погледом као што Станика опипава кокошку коју намерава да купи. - Код тебе није све у реду!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу. Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дојдосмо здраво и у спокоју. На путу прах развеја ветар, аки неку завесу. Тело дшери моје мале, прворождене, сие в минуту може бит
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се дете већ зачне, сва магијска пажња и брига се посвећује томе да се трудноћа одржи и да се оно роди нормално и здраво.
је раније, због неповољних материјалних, хигијенских и здравствених услова, било много теже одржати трудноћу и родити здраво дете, а то је трудници уливало велики страх од могућности лошег исхода порођаја, односно страх да ће родити болесно,
Да би родила здраво дете, трудници су забрањене многе активности — од кретања у одређено време, одлазака на извесна „опасна“ места, затим
⁹⁴ „Ваља се“, такође, да се трудница макар једном причести, да би дете било „здраво и румено“.⁹⁵ А ако је док једе гледа куче или маче, ваља се да им она баци по залогај, да не би родила „пресмакче“
стотинак магијских правила (негативних и позитивних) којих мора да се придржава трудница ако жели да има нормално, здраво дете, свега пет-шест су позитивни магијски прописи (чини, „ваља се“), а преко деведесет јесу негативна магијска
циљ магијских поступака и обичаја приликом рођења јесте да се дете, пре свега, одржи у животу, а затим да буде здраво и дуговечно. Најзад, настоји се да се овим поступцима детету обезбеде још и успех и свака срећа у животу.
и целог живота, велика пажња се посвећивала управо томе да се разним симболичким поступцима новорођенче представи као здраво, богато, јако и срећно.
⁸ У Пољицама се тачно знало какво ће дете бити, односно колико ће бити паметно, здраво или дуговечно, према томе у који је дан, рачунајући од месечеве мене, рођено. „Кад се роди дите 1.
Због тога се за дете које је рођено на неки светац верује да ће бити јако, здраво и срећно у животу.¹⁵ За њега се каже: „добар га дан донио“.
Зато када се једно од њих разболи, оба се детета измере, да би оно болесно оздравило, а здраво да се не разболи. А ако једно од два детета умре, врши се обред „отклапања“ (као и код „једномесечића“).
У Хомољу пупчану врпцу секу преко „дренове палице па самом јарму, да би дете било здраво као дрен и издржљиво као јарам“.
⁷² У Пећи и околини одсечени пупчаник ушива се новорођенчету у пелене да би се оно одржало у животу и да би било здраво.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И када је наш солидно наоружани, самоходни рођак казао: »Здраво, другарице!« оној дивној старој дами која је била реакција, она се једноставно срушила у несвест, па смо јој два и по
Али знам ја шта ти мислиш! Где ћемо, ког ђавола, сад да се паркирамо?! Нигде ниједног места у улици . . . – Здраво, децо! – Здраво, мама! Здраво, тата! Како сте се провели? – Сјајно! Шта има вечерас на телевизији?
Где ћемо, ког ђавола, сад да се паркирамо?! Нигде ниједног места у улици . . . – Здраво, децо! – Здраво, мама! Здраво, тата! Како сте се провели? – Сјајно! Шта има вечерас на телевизији?
Где ћемо, ког ђавола, сад да се паркирамо?! Нигде ниједног места у улици . . . – Здраво, децо! – Здраво, мама! Здраво, тата! Како сте се провели? – Сјајно! Шта има вечерас на телевизији?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанку би тада згодна прилика да добро уочи дјевојку. На крилу јој сјеђаше здраво мушко дијете од непуне двије године, голијех ножица, јер на њему не бјеше друге одјеће до кошуљице.
И старац Мргуд и бабе смијаху се као и омладина. То безазлено, здраво весеље обузе и Јанка. Бог зна кад, чак ваљда у дјетињству, смијао се тако и толико.
“ — Откуд јој те мисли!? — рече Јанко узрујан и брзо додаде: — А је ли здрава? Јесу ли сви кнежеви здраво? — И преметну говор на друго. Дуго је трајао разговор, а све, отуд, одовуд, ријеч дође на Милицу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пуна росе и травице — Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво, Мили ветре, ветре благи, Ој изворе, здраво, здраво! Здраво и ти, момо, туди, Да дивна си, селе пуста, Оди амо, од' на груди, Да т' пољуби браца уста.
росе и травице — Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво, Мили ветре, ветре благи, Ој изворе, здраво, здраво! Здраво и ти, момо, туди, Да дивна си, селе пуста, Оди амо, од' на груди, Да т' пољуби браца уста.“ (1843, нов.
травице — Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво, Мили ветре, ветре благи, Ој изворе, здраво, здраво! Здраво и ти, момо, туди, Да дивна си, селе пуста, Оди амо, од' на груди, Да т' пољуби браца уста.“ (1843, нов.
Збогом, драга, ја одлазим, Туђе доле, туђе горе Ваља мени да полазим, Та за лето, за читаво Одо, злато, остај здраво!
Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! И ви други дуж Дунава, И ви други де је Драва, И сви други тамо, амо, Амо да
Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! И ви други дуж Дунава, И ви други де је Драва, И сви други тамо, амо, Амо да се
Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра. Нога лака, срце здраво, Коло лети, коло ђаво, Поскочица ђаволица, Што је тела, то и смела, Ал' је жеца одолела.
точи, Кака чаша така срећа, Дајде ону, та је већа, Још и у ту винца ледна, Мени треба јоште једна — Браћо мила, здраво, здраво!
Кака чаша така срећа, Дајде ону, та је већа, Још и у ту винца ледна, Мени треба јоште једна — Браћо мила, здраво, здраво!
— опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама, Браћо мила, здраво, здраво! Вина доста, то је право, И момицу белу, једру, И пламени мач о бедру.
чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама, Браћо мила, здраво, здраво! Вина доста, то је право, И момицу белу, једру, И пламени мач о бедру.
Бре, Аполо, голаћу убави, Пегаза ми што пређе набави! Ао гољо, да ти кажем право, Тебе млада жао ми је здраво: Једно момче — девет мома млади, Чу ли, драги, то су вели јади!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— попријети Цар. — Хајде, ожежи! Дјечак разви писмо и поче: „Драги ђедо, друже Василије, буди здраво ти на двору своме, а ја одох Врбас-води ладној, Врбас пијем, а четнике бијем.
— Станидер мало, ево нашег Стеве. Придошлица излази из кола и весело поздравља: — Здраво, Стево, соколе, како си ми? — Како? Па нешто боље нег они горе, веселници, на брду. — Е, е, ти опет!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Од свачега ја морам прво, а она надохват, клечећи. И, кад се ја сит одмакнем, тек онда она седа и једе много, здраво. После? — Мирно је, тихо. Чује се како мачка преде и кокош у кујни кљуном бије по тепсији и саханима тражећи мрве.
Он нешто једе, нешто не. Крупан, кошчат, црвен, а лице му јако чворновато, пуно убода, али здраво и чврсто као камен. Нуде га једнако. — Нека, нека... — одбија он. — Продужите ви. — Ама да вам нисам ја на сметњи?
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
| Ово сам време чекао да ти весео, весело, веселом пишем, јављајући ти да се здраво находим и мирно живим не имајући никаква посла с Фрушкогорци нит’ са Светогорци, каноти ви тамо.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сам у себи помисли: »Баш су то све дивови искоријенили и понијели!« па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу.
А овај му одговори: — Бог ти помогао! — Како си? Шта радиш? — Фала богу! здраво, како си ти? — А шта ти је те плачеш?
царски зет узме три жене везирскијех синова и све њино благо, па са својом женом, везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога вијека.
Но онај човјек сјаха с магарца, привеза га па уђе у хлад. — Помаже бог! — Бог ти помогао. — Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу!
Но онај човјек сјаха с магарца, привеза га па уђе у хлад. — Помаже бог! — Бог ти помогао. — Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу!
Сврнуо да потражи мало воде. — Помаже бог! — Бог ти помогао. — Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу.
Сврнуо да потражи мало воде. — Помаже бог! — Бог ти помогао. — Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу.
— Здраво био, путниче! — одговори мачка. Војник се зачуди мачјем говору, па јој рече: — Који враг тебе научи људском говору?
— О како га не бих виђео, он је мој први комшија. — Па како је, богати, како живи? — Вала богу! Здраво је, али се богме доста мучи без ашлука. Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
и изнашавши најпре знаке, којим ће плодове разума означавати, и на послетку величествено пронађење печатње тако је се здраво помогао, да помоћу ови откривења код куће седећи и најудаљеније народе, њину вештину и знање познати и себи га
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Овде. Сада. (18. ИИ 1992) АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА Здраво звездо мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак
Овде. Сада. (18. ИИ 1992) АВЕ МАРІЅ ЅТЕЛЛА Здраво звездо мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну
Уљанице божја У све нижој ноћи, Безразложна милост Гориво је твоје; Зато кажем здраво Звездо мора, надо, И при твоме светлу Сабирам рачуне — Године све краће, Даљине све ближе, А све скупље речи: Звездо,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Зашто деци не послужиш нану, то је здраво за желудац!“ (Мисао моје бакуте забележена у зиму 1969). Журке су, у ствари, одличан начин да схватите где се
кашљући и кијајући: — Колико сам пута говорила да имам алергију на нафталин, а они опет посипају летња одела! Здраво, децо …апћиха… само се ви лепо забављајте! Наздравље! Осетих да пропадам кроз расушени паркет.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Живите, чујем, од скитње, пљачке и свршићете наопачке!“ — То слуша лија, па суди здраво: „Сад видим и ја, јеж има право!
Два су другара у чуду стала. „Погледај, Жућо, високог ждрала.“ „О здраво, мирно, делије с млина! — ждрал се покрену сиви — Меље ли жрвањ, шта ради Триша, како се код вас живи?
“ Тако им путник весело рече па разви крила дуга: „Остајте здраво, Тошо и Жућо, ја ћу у правцу Југа. Јесени сваке ждралови, ето, путују на југ да траже лето.
“ Крај врта каткад чобанче прође, гонећи овце застане радо, провири мало, па ујку пита: „Здраво, колега, како ти стадо?“ ПРИЧА ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА Стуб се дима следио од зиме, синоћ сам се сударио с њиме.
“ „Три војника, па шта онда, што се дереш, луда главо?“ „Ето бако, од радости, сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко! — други виче, а трећи ми салутира: —Здраво, друже пуковниче!
“ „Ето бако, од радости, сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко! — други виче, а трећи ми салутира: —Здраво, друже пуковниче!
“ „Ето бако, од радости, сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко! — други виче, а трећи ми салутира: —Здраво, друже пуковниче!“ „Чекај, мали ђаволане, другови се само шале.
Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко! — други виче, а трећи ми салутира: —Здраво, друже пуковниче!“ „Чекај, мали ђаволане, другови се само шале.“ „Зато и ја с њима кличем: Здраво, друже генерале!
“ „Чекај, мали ђаволане, другови се само шале.“ „Зато и ја с њима кличем: Здраво, друже генерале!“ НОЋ УОЧИ ПРОЛЕЋА Пролеће сву ноћ водом пљускало под старом трулом браном, сву ноћ по нашем
Пишу ми писмо „Другару фини, најбољи дечак то је у Кини, бољега нема. Здраво! Извини!“ Сутрадан поштар, делија знана, доноси вести с афричких страна, шаљу ми, каже, дечака врана.
Рођена моја, деки ће брзо крај. Буди ми здраво, звончићу дедин плави, чекаћу писмо, брзо се старцу јави. Поздрав ти шаље, најлепших жеља пун Дедица Јован, ратар,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Колико ви све знате! — Калико се може! Хоћеш ли доћи после? — Можда. Ево један наш пријатељ иде да види Пипа. Здраво, пријатељи! — Отиди, Пабло, напред, да кажеш да долазимо. Овуда, кроз ходничић, драги господине.
Он не као да прездравља већ као да иде смрти; тако је изболован његов осмех, и тако је без живота рука коју пружа. — Здраво, драги Пипо, седи, седи, молим те одмах и метни капу... Тако. — Ви сте жена Пипова?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било их је из разних команди. Неки се на успутним станицама скидали. — Е, здраво браћо! — рекоше кад воз стаде. — Дај Боже да се опет видимо.
Најзад повуче за ороз и револвер опали, а одозго се сручи земља на њега. — Шта радиш то? — О, здраво, тобџија!... Ето, занимам се. Досадише ми они мишеви, те сам једва измислио начин да их потаманим.
— Гурајте ви само, стићи ћемо вас... — Па бре, немој да ви се заглави метак у цев кад ми јуришамо. — О, здраво, Тасо, зар си још жив? — Зло ни у рату не гине! — додају други уз смех. — Друже, сме ли да се отвори?
— Надам се, и даће Бог да се видимо под другим околностима... — Здраво! — Здраво! Погурени и мокри, заврнутих шајкача, одмицали су пешаци, извлачећи с муком ноге из житког блата.
— Надам се, и даће Бог да се видимо под другим околностима... — Здраво! — Здраво! Погурени и мокри, заврнутих шајкача, одмицали су пешаци, извлачећи с муком ноге из житког блата.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Боже мој, како се је то све сјајно замишљало!... Знате већ шта може мислити здраво и весело шеснаестогодишње девојче. И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки,
Сад настаје живот, прави живот!... А ово се досад лутало некуд по мраку... Даље, даље црна прошлости !... Здраво лепи, срећни животе!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
25. Кој Лазара дарива’: Све му здраво у кућу, Краве му се телиле, Овце му се јагњиле, Кокошке му носиле, Пчеле му се ројиле. 26.
88. Ово је вино црвено, Попијмо га весело, Нек не чује све село, Да смо здраво и весело. 89. Паде листак наранче Усред чаше јуначке.
Уроке ти вода однијела, Моме чеду здравље донијела, Донијела здравље и напредак, Да ми буде здраво и напредно. 238. Спавај, спавај, чедо пренејако, Успавај се у шимшир бешици.
Кума швраку дугачкога репа, А прикумка тицу шеврљугу, Старог свата из осоја жуњу, А дјевера тицу ластавицу. Здраво свати дошли до дјевојке, И здраво се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара Сјеница дјевојка:
Здраво свати дошли до дјевојке, И здраво се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара Сјеница дјевојка: “Тихо јаш’те, господо сватови, Тихо
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Стег дичан буна и убица. О роде ти си изабраник њин. Клекнеш ли животу понизна лица нисам више твој син. ЗДРАВИЦА Здраво, свете, бледи ко зимски дан у страху. Још је весео народ један у крви, пепелу и праху.
1818. За студентесу, Иду Лотрингер ЈУГОСЛАВИЈИ Ниједна чаша што се пије, ниједна тробојка што се вије, наша није. Здраво да си ми Загорче црни, лукави, злослутни, тврдоглави, ја те волим.
Здраво да си ми Загорче црни, лукави, злослутни, тврдоглави, ја те волим. Здраво, ви тамо где је месечина мека, сваког ћу брата, што засео чека, да преболим.
Здраво, ви тамо где је месечина мека, сваког ћу брата, што засео чека, да преболим. Здраво, сви, редом, густих обрва, мутна ока, тужних песама, страшна браћа.
Иста је наша псовка прва, нож и девојка насред села и стид домаћа. Здраво, наше обесне жене! Истом су сузом, болом и страшћу кошуље и свадбе нам извезене.
Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу. Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа. Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918.
Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу. Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа. Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Добар дан! — јави се он. — Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. — Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. — Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем.
— Добар дан! — јави се он. — Добар дан, песниче! — одговори један гледајући га испод ока, заједљиво. — Здраво, здраво! — дода други с подсмехом. — Добар дан! — прихвати трећи, лицем пуним досаде, кисело, с омаловажавањем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— А, ти си, Милане... чекам жену и децу. Приђе му поручник Милан и поздрави га. — Здраво, здраво! Ето ви’ш... одвела децу код мајке да божићкује тамо. Сад их чекам; хоћу да дочекамо заједно нову годину. А ти?
— А, ти си, Милане... чекам жену и децу. Приђе му поручник Милан и поздрави га. — Здраво, здраво! Ето ви’ш... одвела децу код мајке да божићкује тамо. Сад их чекам; хоћу да дочекамо заједно нову годину. А ти?
— Хеј, вина овамо! — Калуђеру, кољи јагањце! — Свирајте, цигани! — Здраво, дружино! — Ура!!... И одједном груну оркестар, захори се песма, узвици, врисак... — Вина!... Камо вина, калуђеру !
— Здраво! – загрми он крупним, јасним гласом. – Како да ме се не сећа... Хе врага, а ја ти послао позивницу у Београд. Не мари..
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Не кажем да су то богзна какве кривице, јер болесници и иначе имају рђаве стомаке, па им је свеједно је ли здраво или смрдљиво месо; али закон може тебе да уврне само ако ја хоћу, а ако нећу, може и да те не уврне.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? — Ама и село то исто вели!
Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. — Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. — Е, па лепо, здраво лепо... Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона.
— Од данас да смо побратими! — рече Срета. — И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. — Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. — Да бог дâ, побратими! — оговара Мића.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Предуго се нови човјек порађа”, Мисли Лаза, док неко пита: „Пошто?” Он бабе познаје из Подграђа: „Здраво да сте Вуко, Магдо и Јошко! Ма... шта се с овим старцем догађа? Па... није ваљда... дотле дошло?
Мој дивни кум, Ђорђевић Ђока, Кумашине, да си ми здраво и живо! — Љубим те у чело, измеђ два ока, Ти ћеш исправити све што је криво.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Крст и топуз нека се ударе, коме прсне чело, куку њему! Јаје здраво добије сломјено. Што узмогнем, чућете хоћу ли!
Мртву главу не диже из гроба ни прекова бистра џефердара. Здраво твоја глава на рамена, ти ћеш пушку другу набавити, а у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У његово тело, чврсто, здраво, живо, Многи је младић ножем урезив’о Име драге своје, тужан, у самоћи. А он је верно чув’о та имена, Дочекив’о
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Овај пед земље што га шака вас чепље, срце је српскијех бановина, као што сте и ви цвијет народа тога, па док је срце здраво да ако не погине ни тијело...“ „Е ма лијепо ли збориш, Јанко! Не чух те тако до сад!“ прекиде га Спасоје.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Здрављица се наносили, добре среће находили, младости се младовали, лијепа житка наживјели! Здраво био, а младости се наносио! Како ти сада напио, онако јаки бог чуо и у „амин“ записао!
Тако махнит по гори не скакао! Тако ме браћа не издала! Тако ме гром не убио, а ви сви здраво и весело! Тако ме живи огањ не сажегао! Тако ме земља сунцу не отела! Тако ме коњска копита не сатрла!
Уроке ти вода однијела, Моме чеду здравље донијела, Донијела здравље и напредак, Да ми буде здраво и напредно. 9 Баји, буји, моје чедо мало, Баји, буји, а нарасти нани, Па ћеш ићи у сватове уји.
— свраку дугачкога репа, А прикумка — птицу шеврљугу, Старог свата — из осоја жуњу, А дјевера — птицу ластавицу. Здраво свати дошли до дјевојке, И здрави се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара сјеница дјевојка: —
Како ови Божић здраво и весело прославио, дабогда и унапријед за много година у бољему бићу а у мањему грију; а сад здрав си ми.
Како ови орах тврд, онако ти тврдо сљеме и под њиме здраво племе. Да бог да ти вазда овце блејале, козе врчале, волови рикали, а коњи фрускали, челе ројиле, а невјесте младе
— Што смо му поменули његове волове и његове тежаке: волови му били сретни и честити, а тежаци здраво и весело! Што смо му поменули у пољу рало и у брду стадо: рало му орало дубоко, а стадо му ишло широко, планина се
ишло широко, планина се прихватало, цвијетака укидало, своме домаћину сваки хајир и берићет доносило, и од сваклен му здраво долазило!
браћу и рођаке, кумове и пријатеље, ове овђе и све друге који нијесу овђе оне године дошли, а кад догодине дошли, нас здраво нашли, да бог да!
Душману се никад не умолили ни покорили, но јуначким оружјем вазда бранили и убранили, да бог да! И здраво, браћо, сваки као ја по двије, да нам криво није.
Да бог да да здраво до старе старости а у свакој радости буду и при здравој памети и да вазда сједе под косе сиједе, у богату селу а
брате, здрав си ми и ти, мој брате мили, вазда ми први одио и за совром овако јуначку и поштену браћу водио; здраво их дома доводио, а на дому здраво и весело наодио! Здраво ми био као што бих и себи желио!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.
муња из неба те сажеже ђевојачку мајку, и под њом се земља просједе, те јој кости сатопи, и тако царев син с ђевојком здраво дома одбјеже, ђевојку покрсти и вјенча је себи за жену. И Бог ми те веселио! 20. ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ.
А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело. Дошавши дома покаже жени ону длаку и приповједи све шта му се прикојасило, а она му се почне ругати и
Кад он све чује, ражали му се здраво, па јој рече: „Маћија је на тебе мрзила, а Бог те милује; ја хоћу да те узмем; хоћеш ли поћи за мене?
” Па- | сторка је загрли и пољуби се с њоме и с њеном кћерју. Здраво јој жао буде што оца није нашла код куће, али полазећи даде и маћији доста новаца.
Онда ђак с миром и с Богом оћера стоку и дође здраво кући, али без попа. 39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. Био један цар који се звао Тројан.
Сам у себи помисли: баш су то све дивови изкоријенили и понијели! па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу. Кад тамо ал' има шта и виђети!
се дијете крсти бојећи се смрти, али му не даде пророчица говорећи: „Не, ја знам што ћу чинити, ако желиш да ти дијете здраво остане и дуго живи.
Најпотље путујући стигну здраво и весело дома и вјенчају се. 8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. Био један цар и царица. Ова царица имаше звезду на челу па
“ А овај му одговори: „Бог ти помогао! како си? шта радиш?“ „Фала Богу, | здраво, како си ти? а шта ти је те плачеш?“ а овај му одговори: „Е мој брате, уснио сам један сан па ме тераше отац и мајка
Сад царски зет узме три жене везирскијех синова и све њино благо, па са својом женом везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога вијека. 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО.
“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Богме доста мучи без ашлука: Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву“.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако хоћете сазнати о мени грешном, то с милошћу Божијом и светом вашом молитвом здраво и весело дођосмо до светога и божаственога града.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧИН ГЛАС (нестрпљиво): Ама, што се не отвара то?! (Лупа бесно.) Ако она, Васка, тврдо, здраво спава, што други?... (Свирачима): Свирајте бре, силно. И она да се пробуди! (Бешње): Отварајте! Снажна свирка; гоч.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Кажу нам к тому да они свештеник води за ђака свога синовца. Тај исти дан пригоди ми се и други случај који ме здраво уплаши. У церкви смо на литургији, кад ето ти улезе млад момак.
на добро управе, нејма доброте и вредности над њи[х]овом; но из тога самога узрока, ако се на зло упуте, ту се ваља здраво на ум узети; ибо велика хитрост, кад се на лукавство преобрати, велико је зло; али злу, пакосну и лукаву при Јеротеју
„’Ајде, крашани“, рече | ми, „са мном у Плавно. Ти знаш како је оно лепо и здраво место; онде сам ти ја с нашим Мелетијем протосинђелом на капеланији. Кућа црковна има за школу.
Изиђем из сале и из Мариенхилфа без обзира. Уљезем у град и нађем моје домаћине јоште при ручку, који се здраво исмеју чујући моје прикљученије. „То је добро“, рече ми господар Стојчо,“ сад си без бриге и ти и ми.
При лепом времену чекам ружно, а после овога чекам опет лепо.” Ветар јоште здраво дуваше, али онога првога зла — ни полак. Овако разговарајући се и шалећи, заспимо.
А кад се већ здраво на оне прве исрдим људе, онда топрв почне|м се сам на себе срдити, гди толики живише и живу и данас без инглеског
Молим вас, искарајте здраво господина Торнбола. Гледајте само његов посао! Како да мени није доста жао било с такови сердечни растати се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Његов противник на. изборима, трговац и либерал Чакаранац, пружао му је руку и говорио: „Здраво, Аћиме!“ Нећеш више.
“ Сви су то чули. Неколико грлатих повика одбило се од почађавеле таванице. „Ја живим само да тај дан дочекам. Здраво, Чакаранче!“ Пружио му је руку, а овај је, збуњен, неодлучно прихватио.
— Загуши се и мало поћута клатећи се. Она и дале мирно стоји, преполовљена месечином. — Нека се само здраво роди. Мора да буде моје и ако није моје. Само ми кажи... Да не мислим више шапуће. — Убиј ме, злотворе!
Шта би Аћим рекао? Узео је дете у наручје и осмехнуо се сумњивој нади. Здраво је, крупно и лепо, уверавао је себе. Даће му своје презиме. Потплатиће попа. Симка мора да пристане.
„Знам. Али овај наш баш га претерао. Не волим ту џигљасту децу.“ „Е, сад ти још и то смета. Нека је здраво и живо, а за то...“ Неколико пута тако, и разговор би се на томе и завршио.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
према Палилулском гробљу, на Ташмајдану, кретала се пратња, и све што је међу српским живљем у Београду било здраво и покретно било је у тој пратњи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! и ви други дуж Дунава, и ви други где је Драва, и сви други, тамо, амо, Амо да се
Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! и ви други дуж Дунава, и ви други где је Драва, и сви други, тамо, амо, Амо да се поиграмо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његови списи су се изгубили, али здраво семе његове науке преживело је хиљаде година да тек онда донесе зрео плод. А како је Демокритос дошао до својих
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
задовољан начин риђи пешачки потпуковник, атлетска фигура и велики четкасти бркови, класни друг пуковников, а „на здраво“ га заболео табан, па га читаву годину дана гадно спречава да се, поред најбоље воље, врати на „Добро поље“.
А тада, срчано и као подмлађено, као да наједанпут све оживе, дочекаше ову коњицу узвицима: „Живела коњица! Здраво, соколи наши!
није разликовала, па је све укупно на громки четворократни поздрав отпоздрављала да се све проламало са: „3драво! Здраво! Здраво! Здраво!
Здраво! Здраво! Здраво!“ И ту, као неким утицајем из ваздуха, шта ли, или што га онај четворократни громки поздрав наједанпут опи и
Здраво! Здраво! Здраво!“ И ту, као неким утицајем из ваздуха, шта ли, или што га онај четворократни громки поздрав наједанпут опи и освоји,
поздрав наједанпут опи и освоји, тек и сам Јаћим и против своје воље и начела заусти да и сам са оним четири пута „здраво“ поздрави оно вођство, кад се намах загрцну, баш као петлић кад први пут, пошто заклепета крилима, намери да
И пре свију, пошто се наједном заједно са женом из другога у први ред прогурао, загрме Јаћим оно исто четворократно: „Здраво! Здраво! Здраво! Здраво!
пошто се наједном заједно са женом из другога у први ред прогурао, загрме Јаћим оно исто четворократно: „Здраво! Здраво! Здраво! Здраво!
Здраво! Здраво! Здраво!“ „Живеле сестре Словенкиње, чуварке наше на далеком северу па сви ово громко прихватише и за Јаћимом се
Здраво! Здраво! Здраво!“ „Живеле сестре Словенкиње, чуварке наше на далеком северу па сви ово громко прихватише и за Јаћимом се поведоше, те
Па грми тако Јаћим: „Здраво! Здраво! Здраво! Здраво!“, највише се његова гласина чује и разлеже, и већ не допушта никоме да би први угледао таблу
Па грми тако Јаћим: „Здраво! Здраво! Здраво! Здраво!“, највише се његова гласина чује и разлеже, и већ не допушта никоме да би први угледао таблу где
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Опростиво је што људи воле себе управ онаквима какви јесу. У напасти сам готово да кажем да је то здраво, да то одаје изврсни смисао за реалност; претпостављати некаквог другог, иреалног, дочараваног ја своме истинскоме,
— Здраво да сте, Егидио! — махнула би му она руком с прозора, као што одабраница у арени махне из почасне ложе свом тореадору.
Горе доље, горе доле. Кад ће већ завршити ова ноћ! ЛXИX Опет сам сâм у соби. Јуче су одвели Радивоја. „Хајд' здраво!” — опростио се са мном. „Знаш, много ћеш ми недостајати. Бит ћу јако, баш јако сâм без тебе!” — рекао сам му.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. — Ене де, откуд ти, бре ?... Здраво мирно! — Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене.
Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца. У неко доба стиже Ђурица. Беше весео, као ретко кад. — Ха, здраво да си, мио обратиме! Јеси ли се уморио, бане? — узвикну Пантовац при уласку му.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сам у себи помисли: „Баш су то све дивови искоријенили и понијели!“ па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори. Он отвори врата па уз кулу те у собу.
А овај му одговори: — Бог ти помогао! — Како си? Шта радиш? — Фала богу, здраво, како си ти? — А шта ти је те плачеш?
царски зет узме три жене везирскијех синова и све њино благо, па са својом женом, везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога вијека.
А она кад виђе да га стићи не може, врати се натраг, а они чоек својој кући здраво и весело. Дошавши дома, покаже жени ону длаку и приповједи све шта му се прикојасило, а она му се почне ругати и
— О, како га не бих виђео! Он је мој први комшија. — Па како је, бога ти, како живи? — Хвала богу, здраво је, али се, богме, доста мучи без ашлука. Нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.
Један упита другога: — Како си, брацо? Како живиш? — Добро, богу хвала, и здраво; али да ми није тебе, још бих боље, — одговори му.
мевлеће — земља медреса — иуслиманска средња школа мезар — гроб мејтеф — школа мераја — утрина, поље мерхаба — здраво!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Чудило ме је само то што је сматрала здраво за готово да ја желим да постанем Американац. Сутрадан била је недеља и ја сам пошао у цркву у делавер Ситију.
Такође је узео здраво за готово да ћу испунити све обавезе које сам преузео на себе. То ми је ласкало, али сам био и сувише Оријенталац да
Није било никаквих натезања, али ништа није узимано здраво за готово. И супротно нашим америчким обичајима, преговори су обављани директно између проналазача и научних стручњака.
Ћипико, Иво - Приповетке
Иза њих стоји млади судац; службено присуствује састанку, јер истрага још траје. —Јесте ли здраво? — пита их забрјжути отац. —Толико што имамо добра, — одговара Спасоје, да упита: — А како је на дому? Можеш ли сам?
Можеш ли сам? —Слабо... стока тек што се држи... Но свеједно, — рече живље, — само да сте ми ви живо и здраво! А знајте, зборе наши да неће бити зла, већ ће вас домало пустити.
Обикну вјетровима, тишини и сунцу и, нашавши се здраво од порода, убрзо ојача. Не бијаше јој но петнаест година кад се једном сама укрцау чамац и превезе на други крај.
прозирне као чисто море над бијелим жалом на плитку, а коса јој је тамна и на сунцу се прелијева, и лијепо је уивичила здраво јој лице. Кад се наједном сунце помоли иза облака и захвати јој главу, помисли: „Лијепа је и јака је!
— Мучи, жено, то су наши мушки посли! — прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри чистине, обасјава ваздух
и душа, упокојена, заборавља на село, као утапа се у топлини и ведрини дана; регби да је и она дио тога дана када се здраво и беспослено предаје слаткој природној безбризи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ће го нађеш чорбаџија Спасо од град. Дади му то. „Ти се поздравил — да му речеш — ага ми Сулејман Лековац со здраво — живо: хата да му испратиш и све ћемере со лири, со алтани, со дукати.
вољно седне, па се окрену поново збуњеном Спаси: — Тој потур се направи божем дервиш: ја сам Суљкапетан — руку овамо, здраво-живо, земљак!... Ти ми некад сачува образ, право је сега и ја да ти вратим... Сви сте слободни Земљаци сме.
— Јеси ли Србин, питам, Иване Војиновићу? — Јесам, честита молитво наша! — Још једном, Иване Војиновићу, право и здраво, тако ти све у напредак прошло: јеси ли Србин?
— Не може то бити овога свијета, сињој кукавици! — завапила она и скаменила се на месту. — Може... ти да си здраво н то дијете покрај тебе!... Може, Богдана, на велику срамоту нашу. Виђели смо својим очима...
И за име смо чули: од јуче ти је он злосрећник не више Милоје, но Мустафа, син Мухамедов... Ти да си здраво!... Нови Турчин никако није долазио својој кући у село.
— Здраво–живо сте, синко? Никад ништа топлије и својскије не чух дотле. Он ме по упиту нежно погледа, обазре се по соби, окрену
Стискох му журно јако жуљевиту руку и рекох му како умедох, да смо не само живо–здраво, но и јаки при том. Он се прекрсти широким крстом и грцајући, а са просветљеним изразом, поче да мрмори: — Помози,
— Како си, попе? — Јесте ли сви здраво, попе? — ређали су се њихови поз– драви са бацаним му цигаретама, докле се пред њим не начини читава гомила.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Жао ми је ђав’ла свог.“ Имаш право, имаш право, Ти већ стижеш неку цел. „Мозак пећи то је здраво, То већ видиш и ти, је л’?“ Ох, што бива од човека! — „Ајд’, не лудуј.
Остала му душа чиста, Срце здраво, живи плам. „Срце моје — он сад вели — Роду, својти поклањам.“ »Нови Требевић« 1892.
Купују се чизме зимске И по леду да се гази, Купују се топле бунде И шалови и первази: Кожа, вуна — то је здраво! Свак се чува — то је право! Ал’ сетите с’, гледнув’ доле, Деце гладне, босе, голе!
Осећа се у самоћи — Ал’ да нема јарка сунца До века би било ноћи. Он ће ићи своје путе, Да посеје семе здраво; Он ће трпет’ муке љуте, Ал’ ће рећи што је право.
Верујете л’ веру Која држи наше диве И по смрти живо, Па да уз њих гремо? — Верујемо, верујемо! Е па давор, здраво! Давор здраво, Сарајево драго, У теби је његова колевка.
— Верујемо, верујемо! Е па давор, здраво! Давор здраво, Сарајево драго, У теби је његова колевка. Давор здраво ти, Цетиње дичио, Где ’но песник одоји песника!
— Верујемо, верујемо! Е па давор, здраво! Давор здраво, Сарајево драго, У теби је његова колевка. Давор здраво ти, Цетиње дичио, Где ’но песник одоји песника! Давор здраво, Београде бели Што му гробак сузама преливаш!
Давор здраво ти, Цетиње дичио, Где ’но песник одоји песника! Давор здраво, Београде бели Што му гробак сузама преливаш!
Давор здраво, Београде бели Што му гробак сузама преливаш! Давор здраво, Душанијо цела, (Душанији душан ће се наћи) Која славиш и у срцу храниш Дично име Сарајлије Симе!
Зато језик макар који Има с неба своје право: Ко му крати ово право Тај се Богу греши здраво. Сви језици нека живе, Разним збором Бога славе. То нек’ чују, то нек’ знају Сви народи, све државе.
Укротитељ беше по дужности тиран, А лав у кавезу беше здраво миран. Мислио је ваљда: „А што да се љутим? Судбина ме гони, па хајде да ћутим.
А ја сам вам у захуку (управо у лету), Те његову шетњу здравим — сваку педесету. Ал’ је Абу- здраво скроман, то већ многи знаду У Новоме Саду, — Он не мари за свечаност, за пошту, параду.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Како се зове пре него се родимо Спремни у туђој нади и безболном огњу све то? Здраво, о могућа звездо коју и не слутимо, Ил ме заборави песмо, јер жеља је моја крива.
наше очи неизмењено В Узидали вас у зид невидљиви и сви сте били спремни да умрете једни у другима и било је тако здраво чудна реко спаса тражили вас залуд у мрачноме сплету онесвешћених чула на граници вас и изненађења нису вас
прегршт Србије и нас рефрен: Уста су била испуњена песком и сви су ћутали збогом граде где се прекида моје сећање здраво чудна реко спаса ВИ Звездо црвена рано облака марамицо крви у ноћи закључаној црним кључевима где су
Петровић, Растко - АФРИКА
Кад се појавим, оне у хору почињу неку тужбалицу пуну јецања. Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао! Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво!
Међутим тумач ми преводи речи те песме, и оне значе: „Здраво, здраво, ево белог госта, ево белог госта, дошао! Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво!
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама
Смемо да играмо, смемо да га поздравимо, здраво, здраво! Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама према
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И је ли здрављем доста угодно? ТРЕЋИ ТУРЧИН: Угодно је, бабо, и здраво је, само што је ноћас ружан сан уснио: као да му је керуша два зуба избила...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Музика је чиста суза, Коју носе крила рајска — А речи су здраво земске, Кад је туга надземаљска. XXИX Овај прамен косе плаве, То је коса моје мајке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чинило ми се тада, све што смо имали снажно и здраво изгинуло је. Спуштало се хладно, мрачно вече. Око мене непрестано прште куршуми. Очекујем да дође неко да ме изнесе.
И шта после... То је оно: „Састао се ћар са вајдом па се родила штета“... Ја... ја... Добро, кад је тако... Здраво. Потпуковник Петар вратио се љут. — Просто не може човек да разговара са тим људима из штаба.
— Станко, сад можеш ићи — рекао сам и спустио сам се кроз стрми канал. На отвору земунице угледах Косту. — О... здраво друже — Викну радосно и лупи ме по рамену. — Милосаве!... Деде пусти једну салву, у почаст на-шега госта.
Сад су ме упознали Добро, онај мерзер не сме жив да се појави... Здраво! — И он принесе чашу да се куцнемо. Војник донесе у порцији врућ паприкаш и стави на сто.
Сад, ако је суђено. Све што имам, овде је. У сандуку, при врху, налази се списак мојих ствари. Остај здраво. — Здраво се вратили! — пожели му посилни. — Дај Боже! — и командир одлучно пође.
Сад, ако је суђено. Све што имам, овде је. У сандуку, при врху, налази се списак мојих ствари. Остај здраво. — Здраво се вратили! — пожели му посилни. — Дај Боже! — и командир одлучно пође. Једна за другом, ракетле су блештале.
— дозва свога посилнога. — Донеси још две столице. Командир му приђе и пружи руку, гледајући га љубопитљиво. — Здраво, друже Рацо! Деде, молим те, причај ми шта се десило. — Седите, Џамићу, скувај каве...
Сто је био постављен. — Откуда ви у ово доба? — говорио је, бришући руке. — Здраво, здраво! Ви сте сигурно на пролазу. — „С мишљу и персоном“ дошли смо код тебе да вечерамо! — одговара капетан Бора.
Сто је био постављен. — Откуда ви у ово доба? — говорио је, бришући руке. — Здраво, здраво! Ви сте сигурно на пролазу. — „С мишљу и персоном“ дошли смо код тебе да вечерамо! — одговара капетан Бора.
— У боб смо гледали, докторе. Као у своју кућу! — добацује Коста. — Зна се... „Ова је кућа богата“. Здраво докторе! — поздравља се капетан Бора. — Е, мило ми је кад имам тако цењене госте.
— Е-хеј, полако! — саветује их ветеринар. — Журимо да испијемо што пре. Здраво, Коста! Обојица накренуше и празним чашама лупнуше о сто. — Џамићу, скувај четири каве!
Али мој осмех као да је наљути. Оно здраво око јој сену, а између очију појави се бора. — Дакле, остаћете! — говорила је пркосно. — Не, не!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
с Неменикућама прођоше срећно; Авала с Порчином кулом са истока јављала с’ горда; К Дубоком више Остружнице дођоше здраво и мирно, Где су починули умором свладани, прелазу спремни.
чланка неке моје песме тесним кругом серпства корити, као што је и мене истог на то побудио да се, кад сам ствар здраво промислио, нисам могао првом усхиштењу неких младих родољуба одмах и без сваког увета у наручја бацити, него сам се
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ха, у пакао!... Ил’ тамо где је много страшније, Међ’ змије, гује, вукове, Кад у беснилу глади очајне Са себе здраво месо кидају... Ха!... МИРА (клечећи): Бабо! Ах, бабо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Само се гдје-гдје бјеласка нов кров. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља.
— Није доста, Асан-беже, није! То је пред вечеру, па ћеш боље и слађе јести. То је, Асан-беже, и здраво у једну руку. — Дрмну' га јопе' штуцом и подвикну': — Нек сјаше сухарија да узјаше субаша!
Судац: Ти ћеш мене зар учити? Давид: Не дô Бог! То не би могô ни у сну сањати. Здраво сванô, господине? Судац: Ти да се са мном рукујеш и здравиш?! Давид: Здраво смо, 'вала Богу!
То не би могô ни у сну сањати. Здраво сванô, господине? Судац: Ти да се са мном рукујеш и здравиш?! Давид: Здраво смо, 'вала Богу! Како си ти, како је госпоја? Је л' она здраво? Судац: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав?
Судац: Ти да се са мном рукујеш и здравиш?! Давид: Здраво смо, 'вала Богу! Како си ти, како је госпоја? Је л' она здраво? Судац: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав?
Је л' она здраво? Судац: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав? Давид: И ми смо, 'вала Богу, сви здраво и мирно, а теби 'вала, који се ти распитујеш за ме, и за ме и за моју вамилију. (Окреће се писарчићу.
(Окреће се писарчићу.) Јеси ли ти здраво сванô, дијете? Судац: Ама, шта је теби, будало?! Оклен си? Како се зовеш? Давид: Ја се зовем, славни суде, Давид
Дочу јопе' некако царевина. Ето ти шикуције: „Помози Вог, Давиде! Здраво, мирно?“ „Добро, 'вала Богу, како си ти?“ Туј се упитасмо за здравље, док шикуција поче: „Тебе, Давиде, зар јопе'
Дакле, како је име господину? Давид (устаде, устаче капу, опет је скиде и пружи руку писарчићу): Здраво мирно, господине Дане, или... Судац (изненађен): Сакрамент! Погоди! Писарчић: А, враг му баби, погоди!
(Давиду) Како се буде звала? Давид: Чекај, чоче, да се кô људи најприје упитамо за здравље, па онда... Здраво, мирно, господине? Како си? Како је госпоја? Је л' она здраво сванула? Доктор: Но, како име, како се буде звала?
Здраво, мирно, господине? Како си? Како је госпоја? Је л' она здраво сванула? Доктор: Но, како име, како се буде звала? Давид: Господине доктуре, није пукло, већ је никло...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи. Његово округло, доста здраво лице види се нагнуто над таблом, а чује се како по њој шкрипи писаљка. Млађи му брат више је личио на мајку.
Ћипико, Иво - Пауци
Док угледа господара, јави се: —Господару! —Здраво, Илија! —Купио ти све дијелове од Петра? —Хоћеш продати и твој? . —Нијесам ради тога дошао. —Већ?
Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. — Здраво! Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме. Господин се пријатељски наклони. —Зар сада с пута?
Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије. Он је преко залогаја упита: —А има ли шта ново? Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!
Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла. —Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. Младић устави мазгу и хтједе сјашити.
— Збогом! — рече напокон изненада. — Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи. Иво покрочи к излазу. Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...
— И осам дана, таман сам сада срачунавао. — А ниси немоћао?... — Три дана, да сте здраво! — Ча балиш!... У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... — Па добро! — потврди и слуга.
— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано. Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан. Пође иза банка
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Један је био плећат и висок. Сенку оног другог, скврчену, кривоногу и грбаву и сувише сам добро знао. Оно снажно, здраво тело не приличи монаху. Приличи војнику и орачу, али никако не и монаху.
Поклецали су пред њим и изругивали му се говорећи: 'Здраво, краљу јеврејски.'“ Затим Марка: „Војници га одведоше у унутрашњост палате у такозвани преториј, те сазваше целу
Огрнуше га скрлетном кабаницом па оплетоше трнову круну и овом га окрунише. Тада га почеше поздрављати: 'Здраво краљу јеврејски.'“ Напослетку по Јовану: „Тада Пилат нареди да се Исус узме и бичује.
Потом су долазили к њему и говорили: 'Здраво, краљу јеврејски.' И још су га ударали по образима.“ Док сам му ово говорио није смео да се одмакне.
Чак и из дубоких бора на сушичавим, зеленим, збрчканим образима остарелих монаха. Неуништиво здраво блаженство глупости језерило се у њиховим угаслим очима и зар се ту нешто могло учинити?
моја, тако, али шта после, ништа, отресе прашину са дупета, погледа те мазно, ово ти баш није требало, и до виђења, здраво, журим.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
причи протекло је доба, Романи данас „уживају право“; И ја је не бих дизао из гроба, Да седу прошлост не поштујем здраво. Сад што му драго. Ја баш слабо марим Хоће л' је когод читати ил' неће...
Исприча кметици редом све што се од јутрос збило, И гледи кметицу нешто, па, Боже, здраво му мило! Кметица, снажна и сниска, вукући препуна ведра, Засук'ла рукава оба и малко открила недра, Те кравар ушара
Речи га коснуше ове; Побожан будући здраво, радо је толковô снове, Но смисô овде је јасан. Он смућен лагано седе, Почеша кукове лењо, поражен од ове беде, И
Њему се учини таде Да ово лукаво дете све тајне његове знаде, И разрогачи очи. Амор се засмеја здраво, Хитну се на њега блатом и оде на сокак право, Гонећи свињу и прасце.
А она, у раку зору, Певаше, кô никад дотле, радећи по своме двору. И то га болело здраво. Хајд што је певала, тешто! Ал' та веселост беше овај пут сумњива нешто, После онаквих снова.
Он виде да није вајат но чардак на коме лежи, Осети некакву студен, а кожа чисто се јежи; И глава тешка му здраво. Онда му на памет паде Сва брука што јуче беше, и онда хукати стаде.
Штујући одаје туђе, Кмет се не реши одмах да у дом клисарев уђе. Али, збуњена здраво, и клањајућ му се нице, Клисарка навали с молбом, градећи љубазно лице, Да и кмет пропусти, најзад.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та зар не пише у деветнаестој глави дјела апостолских: „А многи сабраше књиге и спалише их пред свима; тако здраво растијаше и, надвлађиваше ријеч Господња.
кад поче да се распитује и о другим својим рођацима и познаницима у Дубровнику, ја му смело одговорих: „Сви су живо и здраво, и сви Вас најсрдачније поздрављају!“ Бунић је разнежен. Ја му саопштих моје жеље.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
што се сјајиш, Пуна росе и травице- Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво Мили ветре, ветре благи Ој изворе, здраво здраво! ПУТНИК И ТИЦА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија.
сјајиш, Пуна росе и травице- Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво Мили ветре, ветре благи Ој изворе, здраво здраво! ПУТНИК И ТИЦА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија.
– уздисаја; Кад ме своји зраци Први пут целива, Сунце ми је огња Поклонило жива, А тичице мале Песама ми дале. Здраво, грање, што ми Поклонисте нада, И горки пеленче, Што ми даде јада: Здраво поветарче, Што ми даде ваја, Здраво,
Здраво, грање, што ми Поклонисте нада, И горки пеленче, Што ми даде јада: Здраво поветарче, Што ми даде ваја, Здраво, цветку, што ми Даде осећаја!
Здраво, грање, што ми Поклонисте нада, И горки пеленче, Што ми даде јада: Здраво поветарче, Што ми даде ваја, Здраво, цветку, што ми Даде осећаја!
И горки пеленче, Што ми даде јада: Здраво поветарче, Што ми даде ваја, Здраво, цветку, што ми Даде осећаја! Здраво, сунце јарко, Што ми даде плама, Трипут здраво биле, Ви тичице мале Лагани песама Које стеми дале!
Здраво, сунце јарко, Што ми даде плама, Трипут здраво биле, Ви тичице мале Лагани песама Које стеми дале! О ВИДОВУ ДНУ МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Сабљо моја димишћијо,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Видесте ли мог Србу после матуре? То је високо, то је здраво, то је лепо као гора! Кад проговори, кад запева, тице заћуте и слушају га...
Остави ме на миру, видећемо твоја обећања и твој рад, кад нас буде троје на бризи и на рачуну. Родио се син. Здраво, лепо дете.
— Зар Павле да не иде на науке? Ја ко ће ако он неће? — Чија је то воља, и шта то има да значи? Дете је здраво, Роза и Јова имају новаца колико хоћеш, а Павле испраћа другове на станицу, редом, и враћа се кући.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сем коначних, бесконачних, уображених и полууображених количина које су, као што видите, до темеља заљуљале наше здраво расуђивање, било је у математици и других баука, аждаја, стонога, псоглава, гуштера, крокодила, гвоздензуба, медуза,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Водиш ли колико људи? — Па, онолико колико нас је, доста је. — Хајд здраво! — Здраво! Закорачисмо у планину, снежним стазама, преко неких каменитих превоја, затим се спуштамо, опет пењемо,
— Водиш ли колико људи? — Па, онолико колико нас је, доста је. — Хајд здраво! — Здраво! Закорачисмо у планину, снежним стазама, преко неких каменитих превоја, затим се спуштамо, опет пењемо, све један по
— Ја сам — проговори један дежмекасти човек, у униформи официра. Седео је прекрштених ногу. — Здраво, брате Србине! — викну један. — Живео! и поднесе ми чашу вина под нос. Захвалим му се и рекох да тражим команданта.
На улазу у кућу пропустих команданта напред и показах му врата. Он уђе први. — Здраво да си, брате Србине! — ускликну срдачно црногорски командант, с муком се придиже, и поче да цмаче нашег команданта.
— ускликну срдачно црногорски командант, с муком се придиже, и поче да цмаче нашег команданта. — А и ти момче, здраво! — и са мном се пољуби. Онда ухвати нашег команданта за руку, и приведе га своме месту... — Шједи на моје мјесто...
Шта ћете! Виђели сте овај божји крш. Ни сами немамо круха... Пођите ми здраво, ђецо! — Овај би могао да задичи и само Цетиње — рече Драгиша када смо изишли.
Њихов је поглед замишљен, а лице укочено. Ишли су журно. На челу батаљона јахао је командант. — Здраво друже! — обрати му се потпуковник Петар. — Зар и ти? — Шта ћеш!...
— Заиста, не би било добро! — климао је главом наш командант. — Ја морам да пожурим. Хајд’ здраво! — потпуковник Петар рукова се са командантом батаљона и потера касом.
Ја сам Милојко. — Здраво, Милојко? Где је батерија? — Овим путем право, па на десној страни. Идемо и ми. Ови се спремају.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Свих земаља границе обојене, гле, крваво. Пустили бисмо једра на океан тискан плаво, О дрхтали бисмо дрхтали здраво У азуру уморних безмерно старих сводова.
Авај овако, топографски, нека сте само здраво По суморним просторијама својих болова Где, даљим пределима умрљане, сисате своје прсте, Где над никад невиђеним
Авај овако, топографски, нека сте само здраво, Прилазећи женама увече да их љубите. Бацивши поглед на икону и на карту света Вама се чини, кад прилазите жени да је
Нек је здраво, нек је здраво, о, пролеће, Младић радосни, нек нам у кућу уђе плодоносно, У кућу уђе плодоносно. Јер сељанке и сељаци
Нек је здраво, нек је здраво, о, пролеће, Младић радосни, нек нам у кућу уђе плодоносно, У кућу уђе плодоносно. Јер сељанке и сељаци И краљеви и
Кад изађем из те куће, наслоним се на зид, погледам од горе до доле, дуж улице. Свете на север, свете на југ! Здраво свете на југ, најсрећнији од свих људи те поздравља - онај који је уништио свој опстанак. Видех бога.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пружи дечак руку преко стола: — Здраво, и добро дошла! — рече. Пружи руку преко стола Принцеза. — Чекао си ме дуго? — упитно се унесе дечаку у лице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тамо, сине, добре среће био! Бог те здраво и мирно носио, од душманске руке заклонио, грдне ране и руке душманске! И крепка ти десна рука била!
“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга! Јесу л' здраво Србљи витезови, и честити цареви и краљи?“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је здраво, али
“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је здраво, али није мирно: господа се тешко завадила на Косову пољу широкоме, код бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о
биђе Страхинићу бане, те му селам турски називаше, пијан дервиш оком разгледаше, па му мучну ријеч проговара: „Да си здраво, дели-Страхин-бане од малене Бањске крај Косова!
Ако ли ми бог и срећа даде те се здраво у Крушевац вратим, уватићу Вука Бранковића, везаћу га уз то бојно копље — као жена куђељ' уз преслицу, носићу га у
“ Ал' беседи Косовка девојка: „Здраво да си, кнежева војводо! Нисам нигди на ограшју била; рано ме је пробудила мајка, — ми ранимо те воду грабимо: кад ја
аздији, по имену моме: ево т̓ идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, драга душо моја, да ти с̓ здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узеђу те за Милана мога, за Милана, богом побратима, кој је мене богом
по бурми, по имену моме: ево т' идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, моја душо драга, да ти с' здраво из табора вратим, а и тебе добра срећа нађе, узећу те за Милана мога, за Милана, богом побратима, кој̓ је мене богом
копрени, по имену моме: ево т' идем погинути, душо, у табору честитога кнеза; моли бога, моја душо драга, да ти с' здраво из табора вратим, тебе, душо, добра срећа нађе: узећу те за верну љубовцу“.
“ Девојка се до земље поклања: „Здраво да си, делијо незнана!“ Ал’ јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовко девојко, лепа ти си, секо, млађа била!
Краљ му божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо сибињска!“ Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније, златна круно под небом на земљи, јасна звездо на Маћедонији!
црном је земљом саставио; па он узе двије војеводе, одведе их двору бијеломе, угости их у бијелу двору, па их здраво дома отпустио, и бјеше их Раде научио да не држе вјере у Јерини.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад год би га гдјегод сусрео, Николетина је добродушно гунђао: — Здраво, брате Стриче! Кад се Јованче предвече вратио из Гаја, Стриц га пресрете на пашњаку. — Шта мислиш сад?
Овај војнички салутира и поздрави на енглеском: — Хало, бојсови! (Здраво, момци!) Ников отац Миле, звани „Мајкел“, радио је дуго година у Америци као рудар, фармерски радник и каубој (чувар
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и стршени ће напредовати те непријатељску војску морити и разгонити, а Израиљу пут крчити бранећи од злотвора да здраво и мирно проходе у свој вилајет издат им од Бога.
са мном се не узбијете, толико од своје ми добровоље хоћу вам дати ту милост; — цигло у једној хаљиници да изађете сви здраво из града напоље који неће остати под мојом руком, пак ид’те куд вам је драго. Тако, знајте, више вам ништа не говорим.
Теке исто тај ћивотић што га носиш, узми га у руке те га држи и здраво ћеш проћи реку со тим ковчегом.« И тако он учини.
се од њега: напуни се сва црква од онога му света хубава мириса, а тело му лепо жуто целокупно лежаше онако одевено здраво и читаво канда је јако положено онде, ничим ни за трун не порушено, нити је било што помолушавило се за толико време
И они ето дотле своју мајсторију казују одашто што праве да оно на дузен здраво и цело из руке им изађе на видело. Ама материју преврнути на другу ствар не могу: да учине од абе чоху, ни од сукна
У мудрости Соломоновој овако се пише: »Сине, отворај ти твоја уста божијим словима и о свему здраво и право суди.« И пак овако каже: »Снажна господа љута су, вина нека не пију, да не овртоглаве и право тужним не узмоћи
Од празна чанка и бокала, празне душе, што је хвајда? Е да може топљеник здраво широку воду препливати? Нитко се изучен није на свет родио.
« Рече им: гледајте — и таки прогледаше. И остале многе је полечио да здраво виде. И ако и сад очи којим боле, невидљи[в]им је начи[нио], нека мало прометанишу пред Христовом иконом, свесрдо
Неголи вино ново у нове мехове ваља сручивати, те тако и обоје ће здраво остати. Него старога човека, ка стару мешину одбаците од себе, и узмите на себе новога човека, нови мех, да на Ново
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Убаво си видим, демек, зашто је тој! Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „Живо-здраво“ ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују... А из очи ги, ете, тој читам!...
И то је охрабрило Манчу. и први пут кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је. — На дом, ете, здраво ли су ви? — запита је Мане. — Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио.
и први пут кад прође Васка крај дућана, а он био сам, зовну је. — На дом, ете, здраво ли су ви? — запита је Мане. — Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио. — Што работи чорбаџија... здраво ли је? — Здраво!...
— Здраво! — одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио. — Што работи чорбаџија... здраво ли је? — Здраво!... — А чорбаџика, што работи она?... — И она си је здраво! — А ти што работиш? Здраво ли си?
— одговара му Васка, а гледа минђуше које јој је Мане поклонио. — Што работи чорбаџија... здраво ли је? — Здраво!... — А чорбаџика, што работи она?... — И она си је здраво! — А ти што работиш? Здраво ли си? — Здраво сам си!
— Што работи чорбаџија... здраво ли је? — Здраво!... — А чорбаџика, што работи она?... — И она си је здраво! — А ти што работиш? Здраво ли си? — Здраво сам си! — одговара Васка. Ту Мане застаде.
здраво ли је? — Здраво!... — А чорбаџика, што работи она?... — И она си је здраво! — А ти што работиш? Здраво ли си? — Здраво сам си! — одговара Васка. Ту Мане застаде.
— Здраво!... — А чорбаџика, што работи она?... — И она си је здраво! — А ти што работиш? Здраво ли си? — Здраво сам си! — одговара Васка. Ту Мане застаде.
После дуже паузе запитаће Мане: — А... ете... Зоне... здраво ли је? Што работи? — Па, седи си... — Знам де... Може и да лежи. — Хехе, — осмехну се Васка.
да је други ко кроз сам сулундар упао међу њих, не би му се тако зачудиле као ово сада њој. — Здраво ли сте, живо ли сте? — запита их затварајући леђима (и већ осталим) врата за собом.
(Да би се, дабогда, тако и уста душманима запушила!...) — Здраво, ти како си, Доке? — прихвати јој Ташана, па се тек погледа с Таском, Калиопом и Уранијом, јер им свима дође чудно већ
Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!... Мори, твоје „живо-здраво“ неће приме више!... — вели му задовољно тетка Дока одлазећи.