Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Беше као нека заветина у нашем Лукову. Дан леп, планине се зелене, а поветарац носи са големога Ртња мирис од здравца; по врховима планинским играју се златни и ружичасти облаци, изгледају као леп венац од самога цвећа — и, одиста, учо,
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
То је био весник пролећа. Чим отопли, замирише на зеленило, ето њега у варош с пуним недрима зеленог здравца. — Ете — смејао би се он стидљиво и показивао на здравац, — зелен, убав!... — И сваком, чак и деци, раздавао би.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би купање имало магијску лековиту моћ потребно је набрати по три жута цвета из девет башта, затим мало босиљка, здравца и селвина, па све то ставити у бакрач у којем се дете купа.
То су најчешће: белутак, бели лук, тамјан, сребрни новчић, зрно соли, мрвица хлеба, врх бритве, коренчићи од здравца, одољена итд.⁵⁴ У капицу детету се ушивају „свакојаке урочице“: стара пара, записи итд.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
путоказ За напор смисла и раст Суштине у врлет Када јој освану глас РАСПОРЕД РЕЧИ Плод неумољен видом слеп Дозивање здравца покој и сан Век њише се песком и сен Падом и харфом пробуђен слап Исцељен заблудом претворен у кип Јаву кад збуни
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— у већини случајева свакако као апотропајон, иако то народ редовно схвата као аналогну магију — разне ствари: струк здравца и корен од коприве (СЕЗ, 19, 361); новац или олово (СЕЗ, 7, 163); чешаља од кучине, сребрн прстен или новац (иб.