Јакшић, Ђура - ПРОЗА
механџија пред нас, поздрави се са Миладином као са својим старим познаником и гостом, па онда га пође питати: — А, здравља ти, газда-Миладине, да ниси како у путу срео твога побратима Живка?
Е, е, шта учини човек!... — А због чега, зашто га је убио?... Деде приповедај, здравља ти!... — Шта ти имам приповедати!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
) 4 Лав, курјак и лисац Лав, први и најстарији од свију лавова и цар свију животиња, находећи се слаба здравља, не излажаше из своје пештере.
”| Наравоученије Ево право состојаније онога који у време благополучија и здравља сам о себи мисли. Ако је и богат, кад се разболи или у какву скорб упадне, што ће му богатство помоћи?
Али не знам срећом ли или несрећом, ту лажи не помажу. Ко се год није у време здравља и благоденствија покајао, добро учинио и пријатеље себи у богу и људма стекао, он то у болести и при смерти не
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
нисам ја, него они... Здравља ми, никад ни помислио... Иди, вели, те ископај... а ја што ћу?... — Одмах да си ишао с ким си и копао — да вратите
— 'Оћу, богами, господине!... Одмах ноћас — и пре зоре, господине, здравља ми!... Ја ћу то све с Марјаном... Шта ћу, господине, сиромах човек...
— Та Огњан ће ми сад о Петровудне изучити и остати код куће... Ако бог да здравља, даћу одмах на јесен и Сенадина. Нећу ја да ми деца буду слепа код очију!...
— Други човек, здравља ми! — Ама видиш ти — рече поп — како му је сасвим таман то одело мог покојног сестрића... бог да га прости!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
не ваља се!... Па поче брисати сузе... — Не ваља се сузом испраћати! Нека му бог да живота и здравља... Господе!... Ти му буди пријатељ!... Ти му буди разговор!... И погледа на небо.
сласт. Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. — Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!... Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!... Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.
И бог ми дао здравља до суђена сата!... И шта бих ја сад овде?... Да ме прегуркују око огњишта? Остави се, баба, ћорава посла!...
— Сви. — Јесу ли здрави? — Хвала богу! Дева седе, рекавши: — Онда ћу их после обићи. Само кад је бог живота и здравља дао!... — Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. — Те још каквог боја! — рече он.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените! Мене као стид: — Е, богати, мамо, боже здравља! Док будем имао већу плату! — Доста је, хвала богу, паметноме. Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
кришку баклаве, смрви је у млеко, полак успе у Алкину, полак у своју чашу „ауспруха”, па наздрави Алки за дуга века и здравља. То је иста кришка која је улогу играла у процесу. Марко умре, а Мица остаде вечита кокета — без мужа. Сиромах Марко!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Снажан у расцвату свога здравља, јак срцем, сељачки сини учитељ, гоњен чак једним наследним убојиштвом, чија га је бујност по некад бунила те кривио
долази на одсуство к'о други, док једног дана, кад није имао куд, он дође, и сад: нит' му ваљам ја, — а прскала сам од здравља, — нит' што може бити од овог кмечета овде. Нит' живи јадно, нит' мре.
Африка
Ништа тужније но видети у овом селу мале девојчице или дечаке који, још на изглед пуни здравља, очајно се муче да савладају све јачу болест. Труде се узалуд да одагнају сан.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Говорио јој је да ће њен муж – балавац – проћи у Росији, рђаво. Слаб је он, нежног здравља, за војени посао. Он, Вишњевски, могао би да јој осигура раскошан живот и пријем на Двору, живот пун провода,
Био је прав, очигледно снажан, витак, али нежног здравља. Капут му је био извезен златом, дуж ивица ревера, и на рукавима, украшеним, крупним, сребрним дугмадима.
Костјурин се тог дана, на паради, појавио у бунди. У њој, тај човек, чинио се још блеђи, уморнији, још нежнијег здравља, иако је био широких рамена, и стасит. Његове бледе, зелене очи гледале су тог дана сетно и замишљено.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер ево, и трагови страдања мога по земљи потврђују да сам то ја! Весео и веома радостан због свога здравља, Бога хваљаше.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁹ Иначе, верује се у народу да дете треба окупати „студеном водом“, да би било доброг здравља.¹⁰ Купање хладном водом јесте архаичан обред који је код Морлака забележио још Фортис у 18. веку.
⁴⁶ Зато је велики грех родитеља да им дете умре некрштено. Разумљиво је да родитељи, нарочито ако је дете слабог здравља, журе с крштењем да дете не би умрло без овог обреда („само да га туримо у веру па после шта му Бог да“).
Дона бајалица је душом одувала, руком одмахала, и травом растурила. На Милана живот и здравља!’ Ово му говори у три реда.“¹⁵⁸ 5.
Зато, ако мајка, рођак или пријатељ похвале дете због његове бистрине, доброг напредовања, здравља, изгледа и сл., они онда одмах морају да додају и ове речи: „Не било му злих урока“, „Не било му злих очију“ или
У Лужници и Нишави праменови дечје косе чувају се у посебном ковчегу, заједно са здравцем, пелином и босиљком, детињег здравља ради.⁷¹ Понекад, уместо кума, дете може ошишати ујак или мушко дете (коме су родитељи живи).
130) У благословима и здравицама се, дакле, бираним, лепим речима и раскошним сликама дочарава свет у коме има среће, здравља и правде; укратко, стање пуног благостања, са жељом да изговорене речи постану стварност.
је највећа смртност деце, људи склони да прихвате неке магијске обичаје и радње који представљају предохрану и заштиту здравља и живота детета, па чак и онда када не прихватају готово ништа од осталих веровања и обичаја.
165. ¹⁴ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 196. ¹⁵ Драгић, М., Веровања код Јужних Словена у области рођења и здравља код малог детета, ЦХЗ, Београд 1940, с. 3. ¹⁶ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 195; Дебељковић, Д.
М., исто, с. 14. ³⁵ Филиповић, М. С., исто, с. 410. ³⁶ Драгић, М., Веровања код Јужних Словена у области рађања и здравља код малог детета, Библиотека Централног хигијенског завода, Београд 1940, с. 3. ³⁷ Караџић, В. С.
Драгић, М., Веровања код Јужних Словена у области рођења и здравља код малог детета, Библиотека ЦХЗ, Београд 1940. Драгичевић, Т., „Гатке босанске млађарије“, ГЗМ, 19, Сарајево 1907.
Фабијанић, Радмила, „Осигуравање здравља и срећне будућности новорођенчета мађијским путем“, Работата на 13 конгрес на сојузот на фолклористите на Југославија,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Хвала — рече и изиђе у ноћ. ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДОБИО УЛИЦУ Када је познати песник Н. Н. одлучио да због нарушеног здравља напусти на извесно време Београд, изабрао је за своје привремено боравиште живописан градић у дубокој унутрашњости, у
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Које би у нашој земљи било велико, ја мним — дода Крцун. — Дај боже вијека и здравља, наћи ће се начин да јој се јавиш. — То ми је велика брига, управо једина! — рече Јанко.
— Бог и теби дао здравља, добри господару, а вјеру ћемо чувати, занаго! А нека је и теби на аманет наш Јанко! Е погибе ђетић од нечесова дерта,
Ујак је дао другу стотину, а она и муж трећу. Нека се Јанко не брине, биће још, само боже здравља! Затијем писаше о себи, о мужу, о дјетету, стотину ситница, које су бјегунцу биле тога часа најзнатније на свијету.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сад га више заплашити неће ни мрки ловац, а ни кер љут. Потреба за игром је доказ телесног и душевног здравља како код људи, тако и код зечева; та потреба је, видели смо, и прво надахнуће дечје књижевности.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Неколико пута нуђено му је да буде владика, али се он није хтео примити. Слабога здравља, раздражљив, у завади са осталим калуђерима, у сукобима са Синодом, он је последње године немирно и тешко провео.
Ради поправке здравља врати се опет у северну Далмацију, за учитеља у селу Голубићу крај Книна, а потом на Косово Далматинско и у манастир
да се бракоразводне парнице од црквених судова пренесу на грађанске, када се издала наредба да се, у интересу јавнога здравља, мртваци морају сахрањивати у затвореним сандуцима и у гробљима даље од вароши.
1811. постао је професор универзитета у Харкову. И иначе слабог здравља, подлегао је услед напорног школског и научног рада. Умро је у селу Рјесноје, код Харкова, 28. септембра 1811.
Као адвокат у Новом Саду живео је од 1872. до 1874. Ради опорављања порушенога здравља путовао је 1874. у Италију, у Напуљ. Умро је у Новом Саду 19. фебруара 1875.
Он се ту открио као песник младости и здравља, животне енергије и националне снаге. Његови описи сеоскога живота Босанске крајине, коју дотле нико није описивао у
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А тек кад је прочитао у »Одговорима уредништва«: »г. Ј. М. у *. Што си заћутао?! Мрдни мало! Јавни се, здравља ти! Твоје се ствари овде радо читају! Ти спаваш, Бруте!!« А толико је доста било Јови.
Али понекад се ипак вајка што је толико и новаца и времена и здравља упропастио за своју партију. Али време лечи сваку рану — и Јова се помирио са својом судбином.
Их, какав си! А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!« А онај би му обично одговорио: »Море, учо, боже здравља, ето недеља, па ћеш се начитати да ће се досадити и нама и теби.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
једну, Оборену олујом, ти згледну: На гранама листова ту пуно, Дуб изнутра сасвиме иструнô: „Ацо, брате, ето мога здравља, О, не вјеруј моме свјежем лицу, Што иструли више с' не понавља, — Ја ту чатим моју судбиницу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Момчина се поисправља на утрнула кољена, савија дланове око уста и гласно се продере: — Ехеј, Швабо, колико је сати, здравља ти?!
Пропитује се за сина. —Здравља ти, војниче, је л тамо, у халки, мој Дедо? —Ама, шта ти је то халка, другарице? — чуди се Марко.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, оптицај крви у мени. Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” калуђер се јавља, „Добра ти срећа поред боља здравља! Ал' осим здравља твога и среће, још има нешто дужност да ти рече: була једна млада пред вратих чека, уточишта моли и
” калуђер се јавља, „Добра ти срећа поред боља здравља! Ал' осим здравља твога и среће, још има нешто дужност да ти рече: була једна млада пред вратих чека, уточишта моли и конака
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пуца од здравља и витке линије, јер и није имао због чега да пази на линију, пошто су му ионако одузели тачкице за клопу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И кроз тихе равни поточић кривуда, А песме и свирке разлежу се свуда... Од здравља и среће надимљу се груди, Устаните, децо, рујна зора руди.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
древног уздисања као лек који више не лечи јер нико не зна да га справља а ипак док је бившег лека Биће и будућег здравља. Боља је од нас молитва сама зато се види подизање земље и ваздуха и воде и свих метала.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Здравља, Боже! Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове. — Прво запишите рачунаљку; без ње не могу н
нову снагу у груди им, па осетише да им се разлива нека пријатна веселост у срцу; осетише оно познато задовољство од здравља, с којим се код младежи вазда јавља нека жудња за нечим веома светлим и магловитим...
се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он одмах сазнаје своју горку невољу: нема више здравља, ни весеља... постао је развалина, рушевина која труне, сенка...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У болници такозваних милосрдних сестара, тих дана, упознао сам и Иву Андрића. Био је слаб, нежног здравља. После те посете, мене су узели, номинално, и за члана редакције часописа Књижевни југ, јер смо имали намеру да се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ђе, болан? — Знаш ђе, на киселој води. — Зар обадвије? — Јок, ону једну, а друга ти је доље. — Ама здравља ти, па како изгледа ова? — Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату.....
Попадија нека вешта жена, па је стаде запиткивати: те ово те оно, док сазнаде што јој је требало. — Ама, здравља ти, Кајо, зар сте обоје тако слепи, да не видите са чега је то? — узвикну попадија и пљесну длановима.
је срећа у њиним тепелуцима, а после ће трчати и улагивати се око ње, ал’ она ће већ знати шта ће радити, само, Боже, здравља да хоће овог маторог црвенка гдегод да преместе. Ч’а Глиша је се изнајпре смејао њиховим будалаштинама.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити! Боже здравља, порашће и он као и сваки створ. Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него
Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам. А што би он џабе јео, боже здравља! Ама кмет несам, господине, па мука! — Па сâм си крив што ниси. Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.
— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе.
— Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. — Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда тако сваки дан. Све судбини да остави, па да, брекћући од здравља и снаге, са насладом чека када ће је који запросити, када ће јој бити венчање, када ће имати мужа; када ће и она, као
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ком се из борбе и крви Будућност лепша почела да јавља, Он је био зора, син велики, први, Гласник слободе, истине и здравља.
Јер свет је блуда и разврата дом, Где чедност вене као рâни цвет. Да ми је живот лепоте и здравља, Кад чиста душа чисти дише зрак, И кад је човек срећан, јер је сâм; Када се сумња немила не јавља; Јер свет је
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Хтио је да чио доигра јадним Србима. А они га, сви и свуда, жељно очекиваху: момчадија заради здравља и весеља, јер ко се о његову дану о дријену ижљуља, тај ће здрав бити као дреновина цијеле године; жене и дјевојке
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
С ОРАХОМ — О Боже како је ови орах пун језгрица, тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор говеда, плуг волова, тор оваца, амбар жита, млекар смока, и сав мој мал сваке среће!
помоћи, па нам не мого нико одмоћи — Здрав си, брате, који си према мени, а у здравље нашег домаћина, живота и доброга здравља! У здравље његове браће и братучеда! У здравље његових синова и синоваца! У здравље његових унука и омладака!
воље а брез невоље: круха, вина, меда, млијека, сребра, злата и свакога добра од тебе, Господине, послата; понајвише здравља јуначкога су чијем би се у младости дичио, у старости хранио, и господара Бога славио и хвалио.
ДЕВОЈАЧКОГ ДОМА За дома и домаћина и његове среће и ћесе, за његовог племена и сјемена, стада и рала, живота и доброга здравља! Стадо му у широко, а рало му у дубоко!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
другим страстима, и њих чисто исповедите, да и одавде имате оплодити двоструку корист: да дођете до чистог душевног здравља и да се обучете у високотворену смерност, коју имајући, ваистину, бићете слични Богу, који каже: „Научите се од мене,
Као када неки болесник или ко има ране, те таји то од лекара, тешко долази до здравља, тако ће и много теже доћи до здравља душе онај ко се не исповеда.
Као када неки болесник или ко има ране, те таји то од лекара, тешко долази до здравља, тако ће и много теже доћи до здравља душе онај ко се не исповеда.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Прво, што је за здравље много полезније пешице [х]одити него у коли; а шта је боље на свету од здравља? Друго, ко је у колеси, ако ће бити пра[ха] да се загуши, он мора оним путем ићи куд остала кола иду, ако му се и неће.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ „Нисам чула!“ јекнула је соба. „Ниси?“ прошапутао је. „Сигурно ниси? Закуни ми се да ниси.“ „Нисам, богами, здравља ми, среће ми...“ „Није то никаква заклетва.“ „У шта да ти се закунем?“ Закуни се...
И Ђорђа су тукли, била је месечина, вран кукуруз до појаса, лескало се поле од кукурузовог здравља, видео је сину нешто крви на уснама. Ђорђе је био гологлав као сада и није био сед као сада.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
смеју апсолутно нема ни места ни смисла и да је он само један од необоривих доказа мога јако поколебаног душевног здравља.
Затим се лепо сећам кад он после овога кресну палидрвце да упали цигарету. Лице му је сијало од здравља и било добродушно детињасто, а снажан, као одваљен од брега, са раскуштраном кудравом косом која му је падала по челу,
Премиремо, без даха смо, улазимо. Он чека унутра, намрштен, набрекао од здравља, али прво што нам каже раздире нам душу: „Нисам се надао да ћу вас видети, никако се нисам надао, једва сам се
посвећујући све своје време и одајући се искључиво старању око свога, свакако оним умним напрезањем, порушеног здравља и преокупацијама чисто уметничким, смисли: како је у интересу и једном и другом што је могуће жешће подстаћи,
— Е па нема се куд, тако ти стоји, ево види сама. — Е није, здравља ми, и пара, е није очију ми, е није, вељу, тако ми...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Крхка здравља, обазрив према свему и свакоме до границе смијешног, просијед откад год га ја памтим, брижљив до педантности у одјећи
чином, сваким сатом устрепталог мировања, сваким скрушено прогутаним залогајем хране претендира да купи по мрвицу здравља.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: — Прођи се, чича, здравља ти!... Јадне су нам данас и горе и горски цареви... Нема више ни 'наке горе ни 'накога Јевђовића, кâ што ти причаш...
— Море, оканите се... шала, кажем ви! — Причај, причај! — повикаше девојке. — Море ништа... здравља ми!... Срели се на путу, па ме пратио до Главице... Пита за све..
— Што ћу ти? — рече она, а глас јој веома задрхта. — Само да ти кажем, здравља ми!... — Па кажи ми овде. — Ама знаш... проћи ће ко...
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Нико је веома нежног здравља.“ Био сам прождрљив и патио сам као Тантал, али сам живео у атмосфери префињеног и уметничког укуса, што је свакако
болног сазнања које сам унапред осетио и написао сам писмо сер Виљему Круксу док сам још био под тим утисцима и слабог здравља.
Ћипико, Иво - Приповетке
Капија између велика два торња, па друга, „Здравља капија“ , која води ближе Серају, са ходником где су становали крвници; двориште где је био царски диван.
Илија гине с дана у дан. А кад домаћица хоће да га чему подвори, вели јој: — Ко ће мени угодити када здравља немам? Да убије време, навече разговара с домаћицом. Али вечерас ни домаћина у кући нема, задоцнио се преко обичаја.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Јер у завичају тешко кад то раде. И да покажу осталим планинцима, тврда уха за оваку песму. Пуцају, пусте, од здравља и устрептале младости.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
радо давô, То је вино калуђерско аутономно право; Зато ћу ти наздравити с пуним срцем жеља: Да ти Бог да среће, здравља, воље и весеља!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
птица без птице друго поста Речи без смисла поклон за госта Што својом досадом се забавља Сви смо ми болесни од здравља Од сунца коме је најближа Наша рана недостижна ИИ О хладна ватро која изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају
Петровић, Растко - АФРИКА
Ништа тужније но видети у овом селу мале девојчице или дечаке који, још на изглед пуни здравља, очајно се муче да савладају све јачу болест. Труде се узалуд да одагнају сан.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И пас да види твоје колено, Зинô би, лаком, па и угризô. ИСАК: И намах липсô месом отрован. ВУК: ’Ма погле, Раде, здравља ти!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
наскоро пожелити здравља; Али она за то онда слабо мари Кад с мозак заврти, врућа крв зажари, Но игра и скаче к’о мува без главе Дотле док
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУКСАН (за себе): Е, божа ми вјера, да брзо ли лагати научи!... Нас ради је испросио?... Лаже, здравља ми! А исто би тврдити могао: вас ради спавам, сањам, једем, ходам — све то вас ради чиним; а овамо је, опет, узео
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Наточи ти мени, Мићане, једну чашу — вели Симеун — да ја видим каква је нова ракија, а за то... Боже, лијепог здравља, наша је ноћ и божја. Мићан наточи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Салома, Салома, бруји песма ведра И сланом се пустом крици здравља оре, Сунце пржи мушка раздрљена недра. ''Вај, како ми уста за пољупцем горе!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Од његова мириса беже змије (СЕЗ, 40, 238). Б. л. пече се уз божићне хлебове, »ради здравља« (ібід., 81). О Бадњем вечеру једе се б. л. заједно с медом (Беговић, 86, и иначе свуда!), и меће на колач (ібідем). Б.
На Биљани петак наломе се г. гранчице, па се на Ђурђевдан њима ките прозори и врата (Караџић, 3, 1901, 121). »Здравља ради« народ се купа у врелој води у којој је потопљен г. (СЕЗ, 17, 533). Постоје и враџбине у вези са г.
ДРЕН Хартріегел (цорнуѕ маѕ). Дрен. Реч је прасловенска. Д. има изванредну спасоносну снагу; он је инкарнација здравља (ко у чесници нађе парче д.
Караџић, 2, 1900, 99; Софрић, 86), и опасују (»да буду здрави као дрен« Караџић, 3, 124), или се о нему љуљају (ради здравља, или »да не би болела леђа«, Софрић, 86; ГЗМ, 6, 371; ЗНЖОЈС, 6, 297). На Лазареву суботу, у Славонији, меће се д.
На Лазареву суботу, у Славонији, меће се д. у воду за умивање (»ради здравља«, Караџић, 1, 1899, 163); такође се, »здравља ради«, ваља окупати у врућој води у којој је поред неких других билака
На Лазареву суботу, у Славонији, меће се д. у воду за умивање (»ради здравља«, Караџић, 1, 1899, 163); такође се, »здравља ради«, ваља окупати у врућој води у којој је поред неких других билака метнут и д. (СЕЗ, 17, 533). Д.
У врућој води у којој је потопљена, заједно са другим биљкама, ж., купају се »здравља ради« (СЕЗ, 17, 533). Теј од ж. пије се од грознице (СЕЗ, 16, 424; од њеног корена, 13, 1909, 341), а заједно са
Биљака са јаком спасоносном снагом. У њему се купају »здравља ради« (СЕЗ, 17, 533). Бере се ритуално на Биљани петак (Караџић, З, 1901, 121) и уочи Ђурђевдана (Караџић, 1, 1899,
К. се о Ђурђевдану кити и ведрица (СЕЗ, 32, 109). Људи се о Ђурђевдану ките и међусобно ударају к. ради здравља, или »да би били жустри као коприва« (Беговић, 116; Караџић, 2, 1900, 99), или да их не би уједали комарци (ЖСС, 121).
с.). У народној медицини коприва има широку примену. У води у којој је к. потопљена купају се на Ђурђевдан, »здравља ради« (СЕЗ, 17, 533; Караџић, 3, 1901, 124, и иначе често).
Такође се она даје и марви, »ради здравља и обиља у млеку« (Кал. Србобран, 1896, 189). К. се, често у вези са магичним радњама, употребљава као лек од многих
XИИ) храни у кругу од к. лозе (СЕЗ, 19, 69). К. се даје и марви, обично у вези са врачањима »ради здравља и обиља у млеку« (Кал. Србобран, 1886, 189; Беговић, 119).
Ћипико, Иво - Пауци
Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне. Разбољевши се, од тога дана већ се није младости ни здравља науживао. Сељаци говораху да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном.
— Благо теби!... Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција. Можеш да уживаш. А то и је живот! И ја сам давно за тим гинуо. — А ти ниси кушао!... — Не!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ми се чини да није, јер су му кућу ионако залили сузама и чемером унесрећени који ту пребивају из дана у дан, па мало здравља, младалачког смеха и живота није ту наодмет, да Бог не помисли како је створио један ужасно несрећан свет од кога само
Мара је била стасита, боката и сисата, пуцала је од крепког здравља и било је сасвим природно што је Дадара наишао на њу а она на Дадару.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Тек га газда руком лати Благослов ће Бог послати. – Ко урани уграбиће Сваким даном по две среће, Једну срећу здравља ради Другу срећу посла ради. Зато рани зором рано Док још није данак сван'о!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
зашто се од породичног имања не сачува бар пристојан остатак, имена и части ради? зашто се здравља тако брзо поткопавају? зашто родитељи не жртвују своје страсти, сујете и себичности, место да жртвују своју децу?
Од тебе сам, Нано, научила да се тако ради у несрећи. А дете ми, молим те, пази, слабачко је, нисмо му здравља дали ни ја ни отац.” И тако је госпа Нола стекла опет новог питомца.
— Криво ти, господин Јоксиме, што Јулица узе лепога мужа, красоту од здравља, а не узе тебе, пињугало вечито!... Ух, Ноло, Ноло, велика си као слон, а сав твој удовички сан био је да ти он, то
Бранко и Милан добили су стипендије, и Бранко се решио за Беч, а Милан, осетљивијег здравља, за Алпе, за Инсбрук. Бранко је изабрао струку правим путем, по позиву и срцу. У Милану се амбиција борила и расла.
Ситног здравља одувек, остао је преко ферија у Алпима, да се одмори, јер је своју медицину радио с једним фантастичним частољубљем.
или наређење од грађевинског одељења у магистрату да се ограда или доврши или сасвим уклони како би се знало — боже здравља, због регулације — да ли је кућа на улици или у башти; и тако даље.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако, на пример, није постојало министарство народног здравља, јер изгледа да тада није ни постојало народно здравље. Па онда, није постојало ни министарство саобраћаја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Душан намигну, али то свештеник не опази. — Није могуће! — чуде се остали. — Здравља ми. Баш сам био код ађутанта, кад командант изиђе из шатора и рече: „То је срамота.
Сви се притајили, само је ветар фијукао. Застао сам збуњен због своје снаге и здравља. Можда им због тога изгледам пркосан. Али у њима као да су утрнули осећања и сазнање.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Та ником је другом напит нећу, већ у здравља Милош-Обилића! Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро, потоња невјеро!
Мол’те бога и језан учите сваки данак а све по пет пута! Не брин’те се нама дахијама: док је нама здравља и памети, и док нам је биоградског града, ми смо кадри управити градом, око града сиротињом рајом.
Ђе је Крсман? вода г’ однијела! Што с’ не нађе код својега двора? Турска ћу се назвати робиња за живота њему и за здравља.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ваше пливање је на широку, у гњурном таласу погубљено. Рана сасма позлеђена бриди; болест нејма здравља ни облакшања: лакомство без изма, и џимгризање, живот расхаљен; од сад најма вам више грехом проштења!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Боже здравља! Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! Тако мисли Поте и једе печену бундеву, и теши се и ужива већ сад.
“ — „Каже да јој се допадаш“. — „Славе ти?“ — „Здравља ми!“ — „Па шта каже још?“ — „Каже да јој изгледаш горд, и вели: Шта чекаш?
Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила? Или, вели, ваљда тражиш много пара!“ — „Здравља ти? То баш каже?“ — „Ама, молим те, ни речи!“ вели онај тајанствено. „Молила ме да ти ништа о томе не кажем!