Употреба речи здравље у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

„Каква мука, брат-Обраде (оцу ми беше име Обрад), каква мука, човече? Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!... Та кад смо победили Маџаре на толико места, па кад је оно Башахид горео... Хе!...

Али оно његово здравље, онај весео безбрижан поглед, оно поносито држање, здрави, једри и румени образи, према оним тужним изразима сакупљене

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Намисли да га с преваром придобије. Приступи кротко и упита га за здравље. Коњ подозре лукавство и науми с клинцом клинац истерати.

се мучила совјетујући га и увјештавајући га се остави пијанства, чрез које дан о дан потире не само дом свој но и здравље и памет, и душу, и тело.

Трудољубије кад се с умереностију| сачета, прекрасна чада рађају: здравље и тела крепост, правду, поштење и свободу. Ко ником није дужан и с својим трудом праведно живи, он је доста богат и

Ако ти дође кући, иште; ако ли му дођеш кући, иште; ако си здрав, за здравље ти иште; ако ли си болестан, за болест ти иште; ако ли донајпосле умреш, и за смрт ти иште.

све време живота него само годину или месец или краће времена пребивати, он се стара да му је тај дом чист, уређен, за здравље полезан и колико више може бити пријатан, нити хоће без невоље да живи у ђубрету и смраду, зашто ово је не само

То је опачније, неразумније и луђе него да болестан рече: „Нашто ми здравље? И, неразуман: „Нашто ми разум и памет?“, и слеп: „Нашто ми очи?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево здравље!

Ја му кажем за Чардаклију да нам је то трећи друг, и одемо потом у конак, где се добро на вечери почастимо и у здравље и за срећна пута и по доста пути напијемо. Јова Протић био је сасвим спреман.

апостол Лука: „Хај, хај, да сам ја сад у Србији, ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина изобила пио; и знам да ће они у наше здравље пити, но дајте ̓вако озебли по један сатљик и ми

ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина изобила пио; и знам да ће они у наше здравље пити, но дајте ̓вако озебли по један сатљик и ми да попијемо у здравље и њино и наше”.

вина изобила пио; и знам да ће они у наше здравље пити, но дајте ̓вако озебли по један сатљик и ми да попијемо у здравље и њино и наше”. Вели Чардаклија: „Прођи се, човече, вина.

Повика Јова Протић: „Где смо да смо, дај донесите! Баш хоћемо по један попити, а у здравље наши̓ Срба у Србији, макар ја моју бунду продавао да се до Петробурга довеземо, а онде ћемо казати да немамо новаца па

) Донесу нам по сајтлик вина, те ти ми све у здравље верховног вожда коменданта и свију Србаља, а све сваки из свога сајтлика! (Али какво јадно вино!

Отиђем њему, где су били и свети краљ студенички и сви калуђери. На вечери напи један од калуђера: „У здравље Верховнога Вожда господара Ђорђа Петровића, коменданта серпскаго!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу,

Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом

свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао;

који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати

Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну. Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше: — Хајд ову у здравље капетаново! Хајд у здравље капетаново... Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.

— и опет се куцну. Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше: — Хајд ову у здравље капетаново! Хајд у здравље капетаново... Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу. — Нека наздрави учитељ Иво — вели поп.

Сви гракнуше: — Поп Пера!... Поп Пера!... Дела, попе!... Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново. Накити, бого мој, што може лепше бити!

« опали их. — Живио Ђуко! — гракнуше гости. — Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу. Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.

— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу. Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино. Опет се јављају гласови да се иде. Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.

Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«. И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у

Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«. И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај

И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Онда се окрете. — На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за

Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. Беху то људи млади и здрави. Видиш како им здравље дија из сваког покрета. Он се онда загледа у ватру. Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор.

Дочекаше га тамо не може боље бити. Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже. Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: — Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош?

— Ама, сједи човјече! — Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. — Како је здравље? — упита Крушка. — Хвала богу... — Како на дому? — Хвала богу! — Ако, ако!...

— Како је здравље? — упита Крушка. — Хвала богу... — Како на дому? — Хвала богу! — Ако, ако!... Здравље, најприје здравље, па онда друго. Милош не одговори ништа. Срце му је бурно лупало.

— упита Крушка. — Хвала богу... — Како на дому? — Хвала богу! — Ако, ако!... Здравље, најприје здравље, па онда друго. Милош не одговори ништа. Срце му је бурно лупало. Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа.

Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу... Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше. Али тек ни Станку не беше рђаво...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

с мушким лицем и жалостивим осмејком око усана. Све беше у њега; и снага, и здравље, и лепота и опет — ничега не беше! Све личаше на разлупану скупоцену порцеланску вазу. Он пође полако напред.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Поздравили су се, разуме се, хладно. Досад су се увек питали за здравље и онда кад се обојица нису макли ни из сокака, а сад се вратили обојица с пута, — па један другог ама ни једном

Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење. Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код

’Ајде, дакле, у здравље заручника. Спаси бог. Куцнуше се. Поп Ћира испи сву и наточи још једну себи. — Е, па да се куцнемо, — вели домаћин.

Спаси бог. Куцнуше се. Поп Ћира испи сву и наточи још једну себи. — Е, па да се куцнемо, — вели домаћин. — У здравље родитеља заручницина! Куцају се. Поп Ћира искапи и сад до дна. — А и он, и он је красан... Сушта смерност!

«... Даклем, ако смем узети себи слободу... у здравље примјерне супруге, ваше госпоја-Персе! Куцнуше се; поп Ћира наискап, а домаћин искапи ону осталу полу до дна.

— вели поп Пира. — Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима. Требали смо прво у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро! Ал’ нека, — можемо још све и поправити.

Даклем, све ово бришемо, па изнова! Ово је даклем прва здравица, и она нека је у ваше здравље. Спаси бог. Куцају се и пију; домаћин пола, а поп Ћира испи целу чашу. Развеселише се попови добро.

« Расположили се и домаћин и поп Ћира, па се наизменце куцају и певају псалме, све лепше од лепшега, и пију у здравље госпође Персе и осталих редом.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

До једно шест недеља очекивамо вас. Желећи добро здравље и стрпљење, остајем ваша . . . Ј-ка Кад је Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако дугачак

Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље. Мени се врло допада што пишете да ћете вашу реч одржати, само ми то једно не иде у главу што толики дуг термин

Африка

Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама. Ја погађам тугу и пијем у здравље деце која су вечерас без њега око божићњег дрвета. Њему су очи пуне суза.

Шеф донесе са собом две велике постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса, говеда итд. Постеље су биле насред дворишта, под самом куполом небеском.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле је пио у здравље Костјурина, чија би коњица, као олуј, могла да сиђе у Сервију и Турску! Тако су мудровали, кад их је вино било

неког храста, са тог, још младог човека, било је, почетком тог октобра, опало све: и снага, и веселост, и воља, па и здравље. Тај тако снажни коњаник, тужио се, као дете, на главобоље.

Теодосије - ЖИТИЈА

су трпе ли од нечистих духова и који су боловали од сваке болести, додиром гроба и помазањем светим миром, исцељење и здравље сви изненада примаху, и с великом благодарношћу Богу и преподобнога беху прослављали.

узимаху благовони прах гроба и прилагаху ка својим болним местима, призивајући светога, и сви у Богу молитвама његовим здравље добијаху, тако да су сви који су то видели славили Бога и дивили се светости светога.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

имену и на осталим великим гозбама „пију управо само по седам здравица: у славу Божју, у славу свијех светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица, у здравље царско, у здравље

великим гозбама „пију управо само по седам здравица: у славу Божју, у славу свијех светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица, у здравље царско, у здравље софре; осим напијања

по седам здравица: у славу Божју, у славу свијех светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица, у здравље царско, у здравље софре; осим напијања уза сваку здравицу имају мали

светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица, у здравље царско, у здравље софре; осим напијања уза сваку здравицу имају мали припјеви, које сви у глас пјевају“.

здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица, у здравље царско, у здравље софре; осим напијања уза сваку здравицу имају мали припјеви, које сви у глас пјевају“.

живот, коме се сасвим одају поједини занесени људи и због љубавног дерта, веселости и ћефа пропију и упропасте имање, здравље и живот.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Дође Чамчић господару Софри. Баш је био понедељак. Било је после ручка. — На здравље ручак, Софро! Јеси л’ за разговор? Господар Софра је још за трпезом седео. — Јесам. Седи, Чамчо.

Већ су ту. Клопкају на вратима. — „Херајн“. — На здравље ручак, Софро! Ето нас код тебе, — рече Кречар. — На здравље! Седите. Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе.

Већ су ту. Клопкају на вратима. — „Херајн“. — На здравље ручак, Софро! Ето нас код тебе, — рече Кречар. — На здравље! Седите. Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела.

Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. — Пијмо сад у здравље наших жена и деце! — рече господар Софра. Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу.

Седне па пише писмо: „Љубезни оче! Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље. Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу.

Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачека.

Дозову и банду; ту Полачек пије у здравље господара Софре, па да ударити „туш”, а господар Софра опет у здравље господара Полачека. После вечере банда опет омладини свира. Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе.

XВИИ Шамика иде Чамчи у кавану. Уђе у кавану. Већ је после ручка. — На здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. — Једну каву, црну.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

да би му „неравни део тела“ био дужи!⁷⁰ Од тога како и где се сече пупак зависи здравље и судбина детета. У Хомољу пупчану врпцу секу преко „дренове палице па самом јарму, да би дете било здраво као дрен и

Детету се носе: сребрни новац, кошуља, капица, чарапице и марамица. Новац (метална пара) ставља се детету на чело, за здравље и срећу.³² У склопу бабина налази се низ позитивних и негативних магијских правила: „ваља се“ — „не ваља се“.

Смисао бабина јесте у томе да се на магијски начин дете заштити од злих сила и да му се обезбеде дуг живот, здравље и напредак.

“³⁵ Посебно опасним, критичним за здравље и живот детета сматрају се трећа и седма ноћ, зато се и каже ономе ко је мало луцкаст: „Није седму ноћ дочуван.

⁴² На самом одласку повојничарке се не поздрављају и не рукују с породиљом нити јој кажу „збогом“, већ: „остани си сас здравље“ а на то породиља ништа не одговара.

Када ће се дете крстити зависи, дакле, од тога какви су физичка конституција и здравље детета, односно да ли у породици у којој је рођено често умиру деца или не.

За време ручка пије се у здравље детета, а кум и остале званице благосиљају дете. Обично се детету пожели да буде живо и здраво и да „дочека зелене

Онда кум напуни чашу, дигне је увис, прекрсти се и каже: „Ову чашу пића оћу да пијем у здравље мог кумчега Живојина (или како му је већ дао име) да га Бог поживи на много лета и година; дај Господе Боже, да његови

Зато жене кад се распитују за здравље мушког детета, „макар какво му име било, кажу: ’Како ти је Живко’“, пише Вук.¹⁰² Због страха од урока и злих бића

бабина „у стању да окуже свако лице и ствар којих би се дотакле; стога морају да издрже карантин док им се не поврати здравље и снага и не прође уображена опасност“, пише Фрејзер¹⁹².

То су најчешће: бели лук (заштита од вештице), шибица (да не плаче), јеленкови рогови (за здравље), цвеће урочак (од урока), затим зрно пшенице, самотворна бритвица, зрно соли, тисов крстић, квасац, детелина са

Дани повољни за купање, дакле, јесу понедељак, четвртак и субота.⁴⁶ Обредно купање треба детету да обезбеди здравље, напредак и пожељне психофизичке особине. Многи предмети који се стављају у воду за купање имају магијску функцију.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Нисам смео да се препуштам носталгији! Улетех у клопку! Ко ли је само написао ону причу »домовино, ти си као здравље«? Баш бих волео да му кажем реч-две! —Свуци виндјаку! — наређује цариник.

Одбио је и подигао чашу у њихово здравље. — Шта ће ми кућа — казао је — кад ћу једнога дана имати читаву улицу! Затим је разбио чашу.

Тапшали су га покровитељски по рамену и били забринути за његово здравље, које обилно пољуља манија гоњења. Најзад, онога дана када дођоше да му честитају шездесет и седми рођендан, Песниково

Матавуљ, Симо - УСКОК

сачувајте дом ови од болести, срамоте, биједе невидовне, сачувајте нам дијете наше Драгића и свијем живијем подајте здравље, а мртвијема покој! Амин.

А у здравље и твојијех на дому и свијех којима си у срцу! Јанко захвали здравећи домаћину и његовима, величајући њега и сав му род

На то јасан, снажан младићки глас запјева: „Све у славу бога великога, А у здравље нашег бана Драга!...“ — Пунте! Урте! Појте! — викало се у дворишту наизмјенце, између пуцњаве и пјеванке.

Кад пјевац заврши као обично: „Вама пјесма и од бога здравље“, устадоше два његова друга, узеше из угла сваки своју пушку, па отидоше да смијене стражаре на два побочна изласка

— Какво је вријеме, Мило? — запита старац. — Студно, господару, али је небо ведро! На здравље ти, господару, Нова година, да бог дâ! — И с тобом, Мило, дај боже!

Бјеше их много код мене о божићњим покладама. Сви те поздрављају и руку ти љубе. — Од бога и њима свјема здравље — поврну владика. — А је ли чега нова у тијем крајевима? Како је здравље у народу? Каква бјеше љетина?

— Од бога и њима свјема здравље — поврну владика. — А је ли чега нова у тијем крајевима? Како је здравље у народу? Каква бјеше љетина? Је ли ко умро од старијих? Је ли било чаркања с Турцима?

Него ето, да си ми здрав. — Дао ти бог здравље и свијетао образ, Ћеклићу Млечићу. А ја баш мњавах да не можеш без понуде, јер се зна да сте злопитни!

То је друга здравица. Тек трећа почиње вином. Њу пије домаћи стари сват у здравље сватова. Четврту пије њеки од главнијех сватова, и онда износи домаћин мараме и дијели их. Затијем се опет једе.

— А како си спавао, Јанко? — Врло добро! — И види ти се! Заиста Јанко бјеше оличено здравље, што но ријеч, бјеше као надојен, био и румен, а очи му сијеваху. — А да ли је који од вас што уснио? — пита вођ.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Благодарим на питању, здрави смо, фала богу а то је, мислим, највише. ПРОВОДАЏИЈА: Тако је, здравље је највеће, то јест, благо на свету. МАТИ: Е молим вас, благо је лако стећи, само кад је човек вредан.

УГЛЕД 6. ДЕВОЈКА (доноси на служавнику слатко и ракију и послужује ПРОВОДАЏИЈУ). ПРОВОДАЏИЈА: Добро здравље и срећу. Да Бог дâ да се познамо и боље! ОТАЦ: Да Бог да! МАТИ: ДЕВОЈКА (младожењи): Изволте.

ОТАЦ: Та изволте, пијте. Дед море, пуницо, шта си се ти улењила. МАТИ (точи): Заповедајте. ПРОВОДАЏИЈА: Срећу и здравље од Бога, да Бог да што смо започели да срећно свршимо, да се пофалите и ви с нама, и ми с вама!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

мајстор га лупка по врату, пита га за здравље, мјери му леђа и најзад му нешто шапуће у само уво. Ех, да ми је чути шта му је казао. - Ми се договорили!

– виски , добар – собар , дојма – појма , јачај – значај , организам – механизам , поморац – дворац , храбар – дабар , здравље – кравље , вакат – лакат , плакат – сакат , шустер – лустер , џокеј – океј , путер – скутер , чавче – мравче ,

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

то схватао XВИИИ век, и цео његов рад је давање савета како да се складно у човеку и народу одржава душевно и телесно здравље.

највећем очајанију, писао је он у Земуну у пролеће 1832: овака гоњенија, на врату жена и четворо ђеце, а сувише слабо здравље и сиромаштво!« Тек у априлу добио је од аустријских војних власти допуштење да може живети прво у Будиму, потом у Бечу.

Служио је у Београду као лекар округа београдског и лекар београдске болнице (1881). Кад му је здравље опало, ступио је у војну службу. Био је санитетски пуковник и лични лекар краља Милана. Умро је у Београду 29.

Његова меланхолија била је условљена разним околностима: здравље му је било рђаво, живот неодређен и неизвестан, материјалне породичне невољне су га стално пратиле.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Што не пијете, госпо’н-Пајо? — рече госпоја Каја, па му насу чашу, и наже се на полаженика. — У моје здравље још нисте пили, госпо’н-Пајо. Да се куцамо. А г.

Није много... лако ће ти бити да ми учиниш... — Господин — Пајо — вели Каја и диже чашу — ово у ваше здравље. — Баш се ономад нешто мислим и разговарам кога да узмем још.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Па је овде крила обадвоја Близу неба излечио своја, Са неба и росом заливао, Муњом витом крила завијао, Повратио здравље и весеље, Па удрио у бојеве веље, — Ох бојева донде невиђени! Ох кланаца крвљу обливени!

“ Ал' скочити у Дунаво ладно, Ту поврнут своје здравље јадно, Заметнути шетану на плећи Па у гору у ловак потећи, Ту вас грдна спопаде љутина, Па лајасте кô на ланцу

ту мому танану, А онде видиш рпу помешану, — Големо људство сад се амо збило, Кô што је свуда де је купатило: Тај здравље тражи, јер га нема дуго; Ал' највише је дошло по што друго: Том срце младо од милости пуче, Па дошô амо да дочека

диже руку, а у руци чаша, Напија своме драгом господару, А онај други, почем овај стане, Тај узме чашу: „Господару здравље!“ При столу овде тако ови раде.

На оно мисли што је јуче било. Па вата здравље воду с лаким веслом, Да онде буде што год пређе може. На ону страну он окреће око Ди јуче они њега чекаше.

“... У то доба други сустигоше, Па се тако браћа састадоше, Упиташе за здравље витешко, Што ће Турком додијати тешко. С куле сишâ беше и Милета — Србу света, Турком сабља клета.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А како си ми ти, рођени Раде? Како ваш Ниџекања, гања ли још политику или се већ дозвао памети? За жене и њихово здравље Петрак се никад није пропитивао.

Дај га доведи, вјере ти. Дјед се послушно диже и доводи окретна коњичка. Мајстор га лупка по врату, пита га за здравље, мјери му леђа и најзад му нешто шапуће у само уво. Ех, да ми је чути шта му је казао. — Ми се договорили!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А пород им здрав, на очи кремен. Гледаш: око чисто, снага права и у сваком покрету кипти и пролева се здравље. Имали су четири сина и три кћери. Једна удата, друга умрла а трећа још дете. Као што рекох, дошао св.

— На здравље и слатка вам вечера! — поздравља их и одлази на супротну страну, доле, у дно собе. Око ње се остале девојке и младе

чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше од свих нас, целе собе.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову

— Бог ти помогао. — Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу! Питаше се за јуначко здравље, па и овај путник сједе на траву и почеше разговор. Пита путник царевог слугу ко је и одакле је, и овај му све исприча.

— Бог ти помогао. — Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу. Питаше се за јуначко здравље, и путник напуни тикву водом, да би му било успут, па упита овог на коју ће страну, и кад овај каза, рече да иду бар у

— Добро у твоје здравље, мој лијепи ага! — одговори му. — А јеси ли, болан, већ што донио него то двоје згурено пилади?

ДОБРА ХВАЛА Састану се двојица сиромаха, два главна пријатеља, који се нијесу задуго виђели. Пошто се најприје за здравље упитају, упитаће један другог: — Како ми сад животариш? — Добро, — одговори други.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА: Добро је. ВУЧКО: Ама сам гу пеко за један ћеф. СТАНИЈА (врати му шољу): фала, синко! ВУЧКО: Са здравље! (Одлази.) ЉУБА (смеши се): Па шта ћемо, мајка, с фигурама? СТАНИЈА: Што је то? ЉУБА: Те на дувару.

ВУЧКО: Па? да донесм, да не донесм? ПИЈАДА: Немој, Вуцко, немој. ЉУБА; Па остави, кад неће. ВУЧКО: Сас здравље! (Одлази.) ЉУБА: Ево, мајка. Него чувај, да се не опечеш. (Намигује на Пијаду.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СРЕТА: Али мени за љубов. (Султана шмрка.) Е, та ти си увек била послушна. (Султана кија.) На здравље! Може бити да ће ти бурмут мало мозак очистити. СУЛТАНА: Ах, сирота Султано! СРЕТА (који је међутим сео за посао).

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

као сам враг, мислим— до даске и обратно, а онда пронађе неког несрећног чистача, па се, као, интересује и за његово здравље, као, баш га то занима, како је чистач и како живи и све, и колико му је плата, и како му изгледа стан, скромно али

Када бих при руци имао нешто чашу ружице, подигао би је у ваше здравље; овако ћу само са водом! Докле, наздрављам вама, нашој новој олигархији и вашим девизним рачунима — наздрављам вашем

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

И јеж, и лија од масти сјајни. Јело за јелом само се ниже, Јежурка често здравщу диже: у здравље лије и њене куће, за погибију ловчева Жуће. Ниже се ручак четворосатни, затегнут трбух ко бубањ ратни.

Потрча Жућа, лаган и бос, мирисом цвећа да части нос, и Тоша креће, уз пуно славље, да миша пита, како му здравље. Пође и деда, запет ко пушка, хоће да види цвета ли крушка.

“ И момчић смерно утањи глас: „Алај сам срећан што чујем вас! Како живите са женом драгом, како вас здравље служи, иду ли деца за вашим трагом, јесу ли слична ружи? Како је мама и деда стари, да ли вам стомак уредно вари?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Шта то сипате, госпођо? — Мало црнога вина. Да наздравимо сви. — У твоје здравље, Пипо. — Хвала, млади господине. — Јеси ли уморан, Пипо? — Прилично. Ово је први дан ван постеље.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Устале су пчеле, подигло се цвеће, Са далеких гора поветарац леће; У мирису цвећа, у бисерној роси Он вам свако здравље и весеље носи. По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Месец их држи одостраг а свака се радује да падне у тај понор јер наши су понори дивни у њима се питају Словени за здравље и за правду и ко ће кад да се роди и да л су довољно јужни они који су сишли преко Карпата и да л се старац опет

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

поче да шкљоца зубима о ђем, али возар притеже узде, слушајући глас свештеника који се молио за победу оружја, за здравље и живот војника и оних на дому.

Кажу, било је намењено некој команди. Сад свеједно, ма чије било, главно је да је цела батерија пила у здравље Танасија и Јанкуља. Некако око подне срели смо прве рањенике.

“... па Радојку на надлежност. Ето... Хајд у здравље! — и изгуби се иза шаторскога крила. АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА Легли смо обучени један поред другога и покрили се

Хвала богу, здрав сам. — Заћутао сам. Предосећајући несрећу, плашио сам се да га питам даље. Оно јес... главно је здравље. — Он обори поглед и поче сабљом да буши земљу. Господо, изволте у кола! — викну кондуктер. Не могадох више.

Поздравила ве. — А шта раде? — Господин капетан се смеје, а господин потпоручник налева вино и вели: „У здравље наше домаћице.“ И казао ви, да му се спреми овде, јер ће и он доћи вод’, да спава.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Дође и Љубица. Изменила се. Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија. Уозбиљила се још више, али је некако постала, равнодушна према

А ја... ех!... — Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде ?... Него тако... изгуби здравље... — Здравље!... А што ће ми сад здравље... коме оно треба?... Њему... је ли ?... — Теби, синко, и нама...

А ја... ех!... — Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде ?... Него тако... изгуби здравље... — Здравље!... А што ће ми сад здравље... коме оно треба?... Њему... је ли ?... — Теби, синко, и нама... помисли на нас...

Него тако... изгуби здравље... — Здравље!... А што ће ми сад здравље... коме оно треба?... Њему... је ли ?... — Теби, синко, и нама... помисли на нас... А и њему, што ?...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку. Уроке ти вода однијела, Моме чеду здравље донијела, Донијела здравље и напредак, Да ми буде здраво и напредно. 238.

Уроке ти вода однијела, Моме чеду здравље донијела, Донијела здравље и напредак, Да ми буде здраво и напредно. 238. Спавај, спавај, чедо пренејако, Успавај се у шимшир бешици.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Мајор није затварао ни зими, и редовно је спавао без пиџаме! Али је зато имао челично здравље! ГИНА: Бог да му душу прости! СИМКА: А где сте играли пре него што сте дошли код нас?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета:

Једног пролећа, и ја сам горко знао да, кроз свирале девојачког ребра, здравље дајем. И груди своје, у грожђу, криком, раскидао, наг, на дну неба, опивши се завичајем.

Пијем у славу те банаћанске стотинарке која је плаћена за најгаднију болест, а све у славу Бечког ћесара. У здравље те проститутке која га је издала.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Она леже у постељу и болова осам недеља, но опет је Бог не заборави, јер јој после поклони здравље и здрав разум. Чим се је предигла, прво што јој је било, рекла је мајци да је трпљењу њеном већ крај; више јој неће

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Обећај! Обећања бар ништа не коштају. ЈЕВРЕМ: Јест, и сам сам то мислио СЕКУЛИЋ: Е, 'ајде, у здравље па на посао! (Пође, па се врати.) Јес', бога ми, мало не заборавих. Но, још ми се и то може десити да заборавим.

СЕКУЛИЋ: Не знам одакле је отишао, само човек моли и преклиње. Е, 'ајд у здравље, газда-Јевреме! ЈЕВРЕМ: Па, добро, куд ћеш ти? СЕКУЛИЋ: Идем да гледам свој посао! (Полази.) ЈЕВРЕМ: Чекај, де...

ЈЕВРЕМ (потписујући невољно): О, брате!.. СЕКУЛИЋ (трпа меницу у џеп): Е, тако, видиш, па да се иде на посао! У здравље! (Оде). ВИ ЈЕВРЕМ, СПИРА, СПИРИНИЦА ЈЕВРЕМ (остаје укипљен, држећи још увек перо у руци.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље. Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи. Доиста, сам јад!

’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу. Кам’ срећа да пре учини’ тако,

— »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта

— Вичите: Живели! — Живели! — продера се Мића »Официр«. — На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе. Живели! Зито! — Тако! Тако ваља! — вели Срета задовољно.

како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Две бубе, на врху травне ћубе, Једна другу у лице љубе, А балегари покрај балеге кравље За јуначко се питају здравље. У голој, ал већ топлој шуми Кукурек се светлошћу уми. Крај пута, у јарку, у репуши Цигла се једна греје и суши.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

изнесе и послужи, или бар да уђе тамо к њима, у собу, и, као што је ред, са новим пријатељем се разговара: пита за здравље снахе и нове пријатељице, које истина није још познавала, али које су јој сад толико миле и драге, као да су јој

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Стане!“ викну он, пред кућом, „донеси тај џевердар, па гађај и ти!“ Цура излети, пушком у руци. „На здравље ви Бадња вече и Божићни дани, браћоооо!“ повика сердар што га икад грло слушаше, па опали из обје.

ш њих, па загуди и запјева, почимљући пјесму, као што је обичај, са ова два стиха: „Све у славу Бога великога А за здравље нашег Господара...“ Момци пуцаху сваког часа с врата. Браственици готово сви, измјенише се у полажење.

То ми каза неко момче што је пред њима пртило...“ Сердар Пејо помоли се на вратима и затутњи: „Помага ви Бог и на здравље!“ Господар и сви остали обрадоваше му се, ништа мање но игуману. „А каква Ћесаровца, то водиш?

Тај особењак бијаше такођер „второрођени“ Пшенеловић. У здравље некога стрица, протопопа у златноме Прагу, Павле сврши тамо велику школу.

се с ђаконом, па с осмјехом на устима и гледајући га љубазно — као човјек који се хоће да удвори — стаде га питати за здравље. „Ви желите да приступите, ја мним?“ прекиде га ђакон, обративши ријеч њему и њој.

Пошто се и он ижљуби са свакијем, и за здравље упита, сједе. Петар ка да очима питаше сестру, тако је гледао, па најзад рече њему: „Јеси ли данас из Црмнице?

Осим тога било је некијех молитава (налик здравицама), у којима домаћину и његовима од Бога се искало најприје здравље и срећа; па помињи редом све живе; па за род у земљи, па за напредак у стоци, па — ко зна што још.

Сваки је од њих познавао сердара и он њих. Са свакијем се он и његови званци ижљубише и за здравље питаше, а то је, богме, понијело комад времена.

А онај му отповрну готово истијем такијем гласом, дижући се лагано: „Добро јутро и на здравље ти крсно име!“ „И с тобом заједно!“ Поп се ижљуби са званцима. „Е, сад да се одужимо Богу!“ „Еламо!

Благи старац благосиљаше и у исто вријеме питаше за здравље свакојег постаријег. Лице му, обично жуто, бјеше се заруменило од свјежа ваздуха и од покрета, те му чисто весело

— Слушам те! рекох му. — Поче ти он отуд одовуд, пита за здравље, за ово за оно, док најзад помену за Стану!“ „А што за Стану!“ прекида Јока.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

„Врачањем се тежи да се нарочитим предметима и радњама постигне напредак у животу (на пример: здравље, дуг живот, слога, љубав и др.) и напредак у имовини.

са том разликом што овде појединац изриче на молитвен начин, у свечаној прилици своје обраћање вишој сили да подари здравље, имање и напредак. Здравице у првом реду зависе од тога коме се, којом приликом и са којом наменом наздрављају.

Уроке ти вода однијела, Моме чеду здравље донијела, Донијела здравље и напредак, Да ми буде здраво и напредно. 9 Баји, буји, моје чедо мало, Баји, буји, а нарасти нани, Па ћеш ићи у

ЗДРАВИЦЕ А) ОЗБИЉНЕ А) У РАЗНИМ ПРИЛИКАМА 1 ПОЛАЗНИКОВА ЗДРАВИЦА НА БОЖИЋ „Напијам, брате домаћине, у твоје здравље, за твој житак и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’ синова и синовица, унука и омладака, нека вас јаки

ПОЛАЗНИКОВА ЗДРАВИЦА НА БОЖИЋ „Напијам, брате домаћине, у твоје здравље, за твој житак и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’ синова и синовица, унука и омладака, нека вас јаки бог и данашњи Божић много и задуго у свакој

ЗДРАВИЦА НА БОЖИЋ „Напијам, брате домаћине, у твоје здравље, за твој житак и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’ синова и синовица, унука и омладака, нека вас јаки бог и данашњи Божић много и задуго у свакој срећи придржи.

И ја не знам даље но нам, боже, дај здравље!“ 2 ДОМАЋИНУ 1 Чаша ти пуна, рука ти дуга, срце ти весело, веселио те бог у овај дом, под овај кров.

Били ти класови ка накови, снопови ка попови! Вазда људима дава, који ти за част знали, а за здравље бога молили, а злија ти бог не дао! 5 Здрав, бане, домаћине и банице, кућна домаћице!

Ваши води по шуми шушкали, а злотвори од муке кукали, а ми у здравље и весеље да пијемо, да се веселимо! 3 (ПРИЈЕ ДАН КРСНОГА ИМЕНА) Здрав си, кућни домаћине, здрав ти свак у кући био

до воље добавила, а дала нам руку помоћи, па нам не мого нико одмоћи — Здрав си, брате, који си према мени, а у здравље нашег домаћина, живота и доброга здравља! У здравље његове браће и братучеда! У здравље његових синова и синоваца!

У здравље његове браће и братучеда! У здравље његових синова и синоваца! У здравље његових унука и омладака! У здравље његова кућ

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

„Брата ми на двор!” повиче он. Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу. Кад се браћа виђеше и за здравље распиташе, крену пут дома.

љетос у Србији које преко пријатеља својијех из другијех крајева о томе још којешта дознао, тако ће ово, ако Бог да здравље, бити прва књига моја послије приповиједака.

Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и Бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару, како је шћела змија да његову

роди вучица вука, свему свијету на знање а ђетету на здравље.“ Обесели се отац и хоћаше у пут да се дијете крсти бојећи се смрти, али му не даде пророчица говорећи: „Не, ја знам

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Прво, што је за здравље много полезније пешице [х]одити него у коли; а шта је боље на свету од здравља? Друго, ко је у колеси, ако ће бити

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А кад то не поможе, он зовну: — О, вра-Брне! Фратар диже главу. Брат му тад започе: У здравље ваше миле добродошлости, кâ шта је увике било наше драге добродошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује,

Дакле, разумија си све, па сад га води! Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде могâ, кâ што ће и право имати!

Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата. Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана у руку, рекавши: — На здравље вам младо лито. Дај боже да и’ много доживите!

У здравље нашег припоштованог оца гвардијана и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог

Је ли тако, браћо? — Тако је, тако! — заграјише сви. — Е, па у име тога да сте ми здрави! — настави Тртак. — За здравље ови вридни дијака и њиове липе младости. Бог им дај да доживе оно за чим иђу! Слуге поустајаше и скидоше капе.

Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића! — Амен! — запојаше сви. — А за здравље Чимавице, ди год бија! — Живија! И сви се обредише. — Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав!

А Тетка ће њему тужно: — Не брини се за моје здравље, Брне брате! Опрости шта ћу ти рићи, али има причи, млого причи ствари за које би ваљало да се бринеш!

“ А-ну, сад реците има ли му пара. Е, у твоје здравље! А кнез ће скромно: — За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, кâ и Букар.

Подаље су разбацане хаљине. На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићно здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружио снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива

Хвалио је фра-Брна као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима. Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом. Бакоња се зачуди што се то разгласило тако надалеко, али исприча све како је било.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И Вукашин јој написао писмо, њој лично, много је поздравља, жели здравље братанцу, и господске играчке му послао да се игра.

није одседао, узео је собу „на дуже“ и страховао да не сретне познаника, некога ко би га упитао за укућане и њихово здравље, поменуо ода, жену, брата, запитао шта он ради сада ту, у Београду.

— Појела га помрчина. У књиге заведу да је напрасно умро, и у здравље! Сигурно би деца за њим заплакала. Мачке су му, кажу, поцркале од глади. Аћим погледом пресече Ракин смех.

Умрла ти је снаја. Аћим трже главу и погледа у капетана. — Ред је да јој запалиш свећу. Можеш да идеш. У здравље, Аћиме Катићу! — за капетаном остадоше отворена врата. Ковач брзо и снажно треска по наковњу.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

да овог пута сасвим занемари добит, бар сопствену, наредио је да се храна са његове највеће лађе раздели сиротињи, за здравље кнеза Милоша; остало се могло продавати, у Видину и другде, али по багателној цени.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост. „Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!“ Селим очи склопи, Златни пехар попи До краја. Силно ј' срце стег'о, Па замишљен лег'о На душек.

Сваки му од нас у загрљај хита, Мајка га кротко сусрета и гледа, А он се јавља, па до оца сједа, и бришућ' чело за здравље га пита. Сва новом срећом огране нам соба!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Чини ми се да си васкресао из овог класичног тла“. Он подиже своју чашу. „У твоје здравље, млади мој Римљанине!“ Куцнуше се, а опат поче да рецитује версове и оде Хорацијеве.

Подигох чашу: „У здравље младих бечкиња!“ Куцнумо се, а он поче да ми прича о својим љубавним доживљајима; слушах га пажљиво.

Подигох своју чашу. „Честитам вам, господине Герике, на вашем успеху и пијем у ваше здравље“. Куцнусмо се срдачно, али млади Герике се намршти. „Шта ти је, Ото?“, запита га његов отац.

Дижем ову чашу, драги наш Исаче, у твоје здравље“. Сва родбина Исака пропрати ове речи бурним одобравањем. Млади Њутн диже се са свог седишта.

„Шта кажете?“ Хемфре подиже глас: „Да сви заједно испразнимо ову боцу у Њутново здравље. Чинимо то увек, јер поштујемо и волимо нашег Сер Исака из свег срца, баш као своју рођену мајку“.

Пембертон му заблагодари, а чичица напуни две чашице, пружи једну од њих Пембертону и рече: „У здравље Сер Исака Њутна!

“ „Нисам, драги мој, разболех се, оронух и изгубих сасвим своје некадање здравље. Да ли је то била последица морске болести која ме на мору стално спопадала, или је друго што било томе узрок, тек ја

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Онда човек устаде, полако одшкрину прозор те свеж и мирисан ваздух улете уносећи здравље. Потом, пошто принесе раскошан букет свежег јоргована, седе на ниску табурету поред постеље, узе њену руку и љубљаше

читаве бројанице шабачких Срећкова и Лепирова, и све би занимљиво и забавно било са оним животом у Шапцу, само да је здравље његово пошло набоље. Али тако, на жалост, није било.

где су му шабачки ђаци често о празницима гостовали, па се частили увек од оног пазара; где је он мало-помало здравље своје опорављао, и где га је постепено али сигурно вересија убијала.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

XXИИ Замислите, на примјер, овакву причу: Забринуо се сиромах човјек за своје здравље, озбиљно се забринуо. Мрцварио се, невољник, недјељама и мјесецима.

Нејака доб и њежно здравље; касније просторна удаљеност, а увијек моја неспретност у практичним стварима — све је ишло у прилог тој поштеди.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли ?... Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. — Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи. — Ја, вала, знаш сам, волим те... како ћу рећи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Брата ми надвор! — повиче он. Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу. Кад се браћа виђеше и за здравље распиташе, крену пут дома.

Но, овог ће баш одвалит, па он диди и ни „помоз̓ бог!“ ни „како здравље?“ већ удари по диди. Дида опет нит̓ ћути нит̓ јауче, већ стење. — Јеси ти правда?

— Добро у твоје здравље, мој лијепи ага! — од говори му. — А јеси ли, болан, већ што донио него то двоје згурено пилади?

једну кућу ђе ништа друго није било до петоро јаради, и домаћин му једно даде намијенивши за душу својих родитеља и за здравље своје фамиље.

Пошто се најприје за здравље упитају, упитаће један другога: — Како ми сад животариш? — Добро, одговори други. — Што имам пара — све ми је у

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Отад сам према свакој коцки равнодушан, као према чачкању зуба. Касније сам претерано пушио и довео своје здравље у опасност.

Тако је било са мном. Снажна жеља за животом и наставком рада уз помоћ оданог пријатеља и атлете, учинила је чудо. Здравље ми се повратило, а са њим и крепкост ума.

Ово темељно проучавање ме је толико заокупило да сам заборављао на све остало, чак и на своје нарушено здравље. Коначно, када сам био пред нервним сломом, природа ме је заштитила дубоким сном.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Није ме понудио ни кафом ни колачима, вероватно зато што му слабо здравље није дозвољавало да једе између оброка, али ми је обећао да ће ми помоћи кад год ми то буде требало.

Освојили су многе награде, али ниједна није била тако добро дошла као моје враћено здравље. Опоравио сам се и не знајући.

Двадесет година касније, 1897. године, купио сам фарму у Норфолку. Ово дивно место, где сам повратио своје здравље и срећу, постало је моја права кућа и никад нисам имао жељу да тражим бољи рај на земљи, било где у САД или у Европи.

Њихова имена често сам помињао у овој књизи. На велику жалост, слабо Роулендово здравље, није му дозволило да много учини и то је био велики губитак за америчку физику. Он је умро 1901.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Је л' она што је положила матуру? ВАСА: Јесте. ЖИВКА: Па шта она хоће? Положила је испит, па нека јој је на здравље. ВАСА (чита): Јова поп-Арсин. ЖИВКА: То је онај с робије? ВАСА: јесте. (Чита.) Пера Каленић.

Нисам ни у сну сањала да је то тако тешко бити министарка. Али – здравље, боже – доћи ћете ви опет, доћи ћете и други пут.

Па једни вас избегавају, а други се праве чак да вас не познају. Прошла сам ја то па знам, а ви, – здравље, боже – видећете. Само, знате, не треба то примити срцу.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Шта?... Какав Милоје, жено?... — Такав, ако Бог да!... Но испиј је најприје!... Тако!... На здравље!... Хоћемо да се напијемо вечерас. Ти знаш да ја не пијем, али ноћас хоћу, због тебе...

И ја се сетих и задивих. Чудни старац не пита само за моје здравље. Широко и далеко иде његово питање. Пита он јесмо ли још живи сви што смо под Турцима, је ли жива Србија, камо при

кутију скупих државних цигарета, узе једну за себе а другу баци само домаћину и по обичају стаде га питати за мир и за здравље у кући. На госте и не погледа, јер га је њихова нељубазност страшно и наљутила и изненадила.

– „Обе?“ — „Обадве“, — „Е, то наш закон не дозвољава!“ — „Па ја сам муслиман, вера ми даје“. — „Јок, не даје више, у здравље Гази-Паше“. — „Аман, ефендум!“ — „Ћути!“ — „Аман, ако не даје закон, да се одмах вратим, само ми дајте моје жене!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

дигô од милина; Дигô бих је да је види цео српски свет, Све бих теби наздравио: кол’ко капљиц’ тол’ко лет’, Све у здравље нашем милом, враголастом чики, Неуморној ал’ хуморној „Стармаловој“ дики; А та би ми чаша вина тако слатко пала, Кâ

Краков, Станислав - КРИЛА

Не сви, али они дебели. Пило се у здравље мршаве кнегиње Галицин, која је свима делила осмехе, а потом се куцало за бароницу Ивон, која је, можда зато што је

Петровић, Растко - АФРИКА

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Познавао сам се с Иљом, те притерам коња да се упитамо за здравље. У томе приђе Иљи једно младо Бугарче с пушком у руци и рече му: — Баја Иљо, ште ли се тепамо днеска с Турците?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Ја сам пио, нисам дангубио; Попио сам токе са прсију, Све у здравље тих црних очију... Црне очи, а и вино црно, — Није чудо ако сам посрнô.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

У здравље! — и трчећим кораком оде. — Пријем и предаја дужности у рову! — смеје се капетан Радојчић. — А за време мира прописан

Пило се потом, готово без предаха, у здравље капетана Воје, поручника Фјодора Ивановича... Љубисав је наливао вино, али све преко чаша. — Рђаво темпираш, бато!

чтоби помоћ нам Сјербам... својим братјам... Да здравств... — он штуцну. — На здравље! — упаде Брана „Махер“. — Није кинуо... — Что ето такоје? — пита Фјодор.

— Какве винске чаше! — чуди се Коста. Бора нали себи и Кости. — Штета што вас двојица не пијете!... Хајд у здравље наших љубазних домаћина — он диже чашу и куцну се са Костом, а потом испише наискап.

Сви су се луди окретали не би ли видели који торпиљер... Претрнуо сам. „У здравље, Драгиша!“ — мислио сам. Али опет, тешио сам се, нису ни они ваљда толико безумни да жртвују лако један брод.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сад збогом! Гледе слатке сестрице ме.” То нек’ је тако. Сумљати се нећу Да Ти, о Умна, све ме жалиш време; Јер здравље желим Ти, дуг век и срећу. 1829.

Обвештан камен на Римљане одводи мисли, Херкула натпис многи дано за здравље слави. Време је сатрло све, и људе и Херкула самог, И место њег’ басном слави се Јоргован сад.

Твоја милост да нас штити И уклони неверства тајне рове, А у здравље Милоша, зета мога, Кој’ мисли издат мене, цара свога.

Па се скупе мале дружбе Да се мало опораве, Покојним’ за покој душе, Живим’ за повољно здравље. Око једне софре село Момче младо голобрадо, А до њега Цвет-девојче.

Дакле ако исполните наше прошеније, хоћете учинити себи вјечни спомен, и ми ћемо често пити рујно руско вино за Ваше здравље.” У већ споменутоме свом чланку Н.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ето ти шикуције: „Помози Вог, Давиде! Здраво, мирно?“ „Добро, 'вала Богу, како си ти?“ Туј се упитасмо за здравље, док шикуција поче: „Тебе, Давиде, зар јопе' снашла напаст: немирне ти козе, па пролијевају варенику?

(Давиду) Како се буде звала? Давид: Чекај, чоче, да се кô људи најприје упитамо за здравље, па онда... Здраво, мирно, господине? Како си? Како је госпоја? Је л' она здраво сванула?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

” КАПЕТАН: Ех, на здравље! ЖИКА (наставља читање): Лице које сте ви ухватили, вероватно је једно од таквих, стога га спроведите у Београд под

КАПЕТАН: На здравље!... (Пауза.) Шта сад, мој господин-Жико? ЖИКА: Немате куд, морате га спровести. КАПЕТАН: Кога? Ђоку?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, 1006; Караџић, 1, 1899, 163), и на Ђурђевдан (ГЗМ, б, 1894, 374. У Скопљу чине то и Турци, »јер је то добро за здравље«, ГНЧ, 24, 1905, 280). На Младенце и на Благовести шибају в.

На Младенце и на Благовести шибају в. шибљикама јагањце, »за здравље стоке« (БВ, 10, 1895, 91 ид). О магичном шибању в. и СЕЗ, 31, 1924, 46 ид. Приликом стрижбе в.

и као Лебенѕруте ‹= шибљика живота›: на Младенце и на Благовести ујутру шибају се дреновим прутовима јагањци »за здравље стоке« (БВ, 10, 1895, 91 ид, Сврљиг).

стабла, говорећи при том: »теби, д., мој лијен и дријем, а мени здравље и плијен« (Врчевић, Помање, 28). Али се д., понегде, употребљује и у враџбинама за дремање (в. нпр.

на Митровдан на месту где су чобани јели пројарицу (јело од пројина брашна с кајмаком, Спеіѕеопфер ‹= жртва у јелу› за здравље стоке) натрпају зановети. Тејом од з. испирају се уста, кад боле десни (СЕЗ, 14, 228).

ЗДРАВАЦ Сторцхѕцхнабел (гераніум мацроррхізум). Здравац. З. је биљка која символизира и дочарава здравље и напредак, и има у себи апотропајску моћ. Нарочиту супранормалну снагу има з.

упор. нпр. ЖСС, 161) или се на Божић рано ујутру баца у бунар (»Хладна водо, ја теби дајем дар, а ти мени срећу и здравље«, Сцхнееwеіѕ, 74; в.

с.). Кад се први пут окусе, треба да се каже: »На живот и на здравље, на Турчина болешчина, на калуђера грозничина, а на попа терлемчина«, или слично (СЕЗ, 13, 414; 7, 133; Караџић, 1. с.

баци на улицу и каже: »Ко ме узме, ко ме загризе, на њега рана, на мене здравље«, и бежи се безобзирце (СЕЗ, 40, 234). Овакав циљ изгледа мало вероватан, јер је мало вероватно да ће неко појести

Пре ручка мећу се у чанак с вином и медом три о., па се онда изваде и намене на здравље, плод и род, и баце у три собна угла; после ручка разбију их, и ако који буде кваран, омануће година у ономе чему је

Позната је и (турска) реч ђул. Ружа игра велику улогу у враџбинама којима је циљ да се осигура здравље. Она се уочи Ђурђевдана бере, заједно са другим лековитим травама, и меће у неначету воду, заједно са ускршњим

И то се поје за здравље твоје и моје« (СЕЗ, 83, 1971, 221). Сабор се купи код бора као у паганска времена кад је то дрво сматрано за свето,

Ћипико, Иво - Пауци

Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео: — У здравље попа—Вране, чини ми се да сам се данас тек замомчио!

Али ипак мора да има нешто! Ето, у здравље слоге, у опћини су два присједника кршћанина; и вију се двије заставе, око којих води се жестока борба ради положаја:

—Тако је! И опет се диже старац отац Дионисије и вели: — Ми смо заборавили у нашем весељу да испијемо чашу у здравље — знате кога? — онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера! —Добро је!

— онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера! —Добро је! — упада у ријеч газда Јово. —Познато нам је — прослиједи старац — како се наш

Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Овај је ћутао. Ништа није рекао ни кад је Лауш поменуо своју најоштрију замерку, да је манастиру прече здравље меропашке жгадије него живот једног властелина, чувара краљевства, заповедника одреда краљеве коњице, победника у

Рекао ми је да смо сви (осим њега, разуме се) повиленили од среће што је Лаушево здравље пошло набоље. Запоставили сте, каже, свакодневне дужности.

Треба, рецимо, да насликам девицу из чијег лица бије крепко здравље, израз смерности, благости и невиности, а мене мој луди занос скрене некуд на сасвим другу страну па ми на слици

Бринеш се, вели, за своју дебелу гузицу. Неће бити лоше, каже, за твоје здравље ако будеш морао мало да постиш. Удавиће те сало.

Доста његове болесне учености! Пажљиво сам посматрао њихова лица. Здравље је киптело из свих. Чак и из дубоких бора на сушичавим, зеленим, збрчканим образима остарелих монаха.

Доносили би храну, одећу, огрев и све што нам је потребно, јер болесних има много, а људи не желе да дадну за здравље све што имају. Нас двојица, ја и Димитрије, скупљали бисмо и сушили биље а Доротеј би лечио. Тада се ја умешах.

Они су! То личи на њих. Дадара Доротеј! Веле да доноси здравље, а ја кажем — болест. Кога год се дотакне његова танка женскаста рука, и кога погледају његове женскасте очи, тај

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Имање старчево беше магарац и мазга једна, А помоћници верни здравље и рука вредна. Шумори висока трска, кад вихар весело стиже, А над пространим ритом јато се вивака диже...

Од ове вечери чудне Протече вечери доста и дана протече много А од ње ни трага више. Но туга, што здравље руши, Учини од тада преврат у болној његовој души.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Распитује за здравље Архимедово, чије име се овде изговара са дубоким поштовањем. Старији александриски научници сећају се често боравка

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Једнако ћу се бојати да све то: веселост, живот, здравље није нешто грешно... МИРОН (умирује је): Не бој се ти! Не бој се ти, само живи, буди здрава и весела: за све остало

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али мајстор Кости замаче за око здравље Ристанино, смерност, неки сладак глас, и нарочито осмејак, који, уосталом као код свих што од туђина стрепе, некако

Срба је међутим једнога дана саопштио својој помајци: да ту има и жупникових рачуна. Жупник види да шлајферово здравље не ваља, боји се у последње време да ће он бити премештен, па да његов Ханс — Срба дрско подвлачи — сврши школе што је

Ах, ала ме боли у потиљку и по темену, као да ми је све у глави у ранама... Напушта ме ваљда здравље... Те јесени госпа Нола се разболела. Први пут откад је жива, озбиљно, с легањем у постељу.

Е, тако. Чекај, још мало! А сада, иди, склони се од мене, не заглављуј ми врата у смрт или у здравље, оно што ми је Бог досудио. Данас — сутра, видеће се куда ћу ја, па ће се онда знати и куда ћеш ти. Иди сад.

а ја, да сам им'о резерву свећица, богами би јој запалио, и за моје би здравље било... к'о за пакост, дадох последњи штуц тамо опет некој сиротињи...

Спавају сад ту, код мене, али ко зна... Хоће ли бити срећни? А баш и све да буде добро, и памет, и лепота, и здравље, опет, када год их погледам, мислим у себи: човек је као роса, можеш за њим заплакати кад хоћеш.

Био је плах, нервозан, и бескрајно осетљив. Здравље танко, а природа ретко страсна. У шестом разреду се био заљубио, и безмало да у драму улети због шипаричких глупости

Позиван је господин Тома редовно двапут у недељи на партију, а по договору са женом, Јова је, Павлу за здравље, пуштао свога госта да добија једну одређену меру. Не богзна шта, али редовно.

— Бранко стеже Павла у загрљај. Стари чупави пас фрау Розин се пропе уз другове. Фрау Розино здравље слабо. Павле неће да иде док не види како ће дејствовати нов лек.

Живот је пун препона. Не може Бранко; не може Павле; не може фрау Роза. Фрау Розино здравље за те три године малаксавало је стално, иако постепено. Граничар Јова оде пре.

Није му стога писала ни да је њено здравље сасвим при крају. — Павле треба да ради, и од куће добија само добре гласе. И он кући шаље само добре гласе.

Али толике правде не беше ни за Корнела, и никада... Бог нека Стефану да здравље и дуг живот. — Стефан је, међутим, био слабашан, и то се много истицало зато што је био висок безмало колико отац.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

како је видила у мени мушко дете, на књигописање определила, и ова је страст тако у мени укорењена да ме ни рђаво здравље, ни слабост очију, ни друга внешња притискивања од тога одвратити не могу.

Смеј и шала, каже Гален, нужна је за здравље, продужава живот, умекшава нрави и чини да се човек од човека као ружа од чичка разликује.

Тако, на пример, кад младић који је десет година у раскоштву живећи здравље проарчио, тврдо представи убудуште умерено живити и своје већ порушено тело мало више штедити да може јошт коју годину

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тако, на пример, није постојало министарство народног здравља, јер изгледа да тада није ни постојало народно здравље. Па онда, није постојало ни министарство саобраћаја.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Пуче негде пушка... — На живот и на здравље! — рече Лука. Сви смо се подигли и гледали у правцу одакле допире пуцањ. Нигде се није видео човек...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Тамо где сија месец пуни, Изљубићу се са зверовима свима, За добро упитаћу се здравље, Постављена су ево сребрна постоља, Око њих су Татари, Скити и Хуни, А много медовине и узљућеног млека има И просипа

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Сваки му од нас у загрљај хита, Мајка га кротко сусрета и гледа, А он се јавља, па до оца сједа, И бришућ чело за здравље га пита. Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Помрачење сунца или месеца, падање звезда, земљотреси, претерана суша или киша, болест и здравље, богатство и сиромаштво, добро и зло, све је то за њих било дело божје воље. А та воња је најчешће била зла.

Такви су, на пример, следећи: „То изусти, а душу испусти“, „Бог му дао у рају насеље, нама, браћо, здравље и весеље“, „Нас лагали, ми полагујемо“, „Одведе је у бијелу цркву, покрсти је и вјенча је за се“.

Нешто ме је забољела глава, — тебе здравље! — пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“. Говорила љуба Угљешина: „О јетрво, госпођо краљице, нешто мене

Говорила љуба Угљешина: „О јетрво, госпођо краљице, нешто мене забољела рука, — тебе здравље! — пребољет не могу, већ ти збори млађој јетрвици“.

Она оде млађој јетрвици: „Јетрвице, млада Гојковице, нешто ме је забољела глава, — тебе здравље! — пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“. Ал' говори Гојковица млада: „Чу ли, нано, госпођо краљице!

Не сјећа се танана невјеста, но бесједи своме господару: „Моли бога ти за твоје здравље, а салићеш и бољу јабуку“. Тад јунаку грђе жао било, па на страну одвратио главу, не шће више ни гледати љубу; а

Он ће казат на коме је царство.“ Руке шире, у грла се грле, у бијело цјеливају лице, за јуначко питају се здравље, па сједоше на свил'на душека. Тако мало време постајало, данак прође, тавна ноћца дође.

Ти остаде у столу њиноме и потрпа на гомиле благо, а не гради нигђе задужбине; ето нама неће пристат благо ни за здравље, ни за нашу душу, а ни нама, ни коме нашему“.

Сва господа на ноге устала, и часно се кнезу поклонила: „Гради, кнеже, биће ти за душу, и за здравље Високом Стевану“. Но ту сједи Обилић Милошу, сједи Милош доље удно совре, Милош сједи, ништа не бесједи.

Виђе њега старац Југ Богдане, а срете га девет милих шура; руке шире, у лица се љубе, за лако се упиташе здравље; а кад виђе стари Југ Богдане обрањена зета и челенку, просу сузе низ господско лице: „Весела ти наша царевина!

Кад госпођа пред пивницу дошла, ал' пивница пуна јаничара: папучама пију вино ладно а у здравље Јелице госпође, с покој душе Пријезде војводе.

Зло ти вино, а гора ракија! Пивница ти пуна јаничара: папучама пију вино ладно, а за моје здравље намењују, а тебека жива сарањују, сарањују, за душу ти пију“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Тамо где се клопа смести И мене ће нос одвести Откуд мени ово здравље Где бих нашо таква плућа Да не волим млеко кравље И цицвару док је врућа Волим брате лепо сести Ил за столом ил

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Зашто ангел је долазио по једанпут у години дана, те би пробрчкао ону воду и од тога је људма здравље бивало. А није од саме воде. И тога су све чекали онде док опазе да се њиха вода.

У тој болести указа му се света Богородица на јаве, те га запита, што зактева он од ње, чим би га даривала: здравље, или мудрост жели? Он мудрост запроси, а не здравље.

Он мудрост запроси, а не здравље. То му и даде, те што није знао, таки знаде: говорити чисто јеврејски, латински. А Грк је био о свему вешт, тако, да

Ето, сунце свима једнако сија, киша једнако служи бољаром и богаљем, дни и ноћи свим су с променом општи. Такођер и здравље и нездравље једнако ходи; животу и смрти општа је скона; мера лепа свакоме своме узрасту, једно — зглавци и осећање

Веће већа и мука тамо чека. Своју недоскутицу и заборавио, бринући се за вилајет! На живот, срећу и добро здравље! ЗАГОНЕТКЕ Ахеја је давно пролетела, Обртушка се удајачила. Промене нејма...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

је и Зоне кроз ону меку и тиху септембарску јесењу ноћ, а већ пре тога стигао јој је поздрав и вест да се то у њено здравље веселе... И досад од дерта није спавала, а данас задуго није склопила ока од силне радости и задовољства.