Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник. — О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу. Дође ред на новог учитеља да прихвати.
— О молим! Каква пажња! Здраге воље! — рече г. Пера и поклони се учтиво. — Дакле, извол’те, да се кренемо! — вели поп Спира, и упутише се из порте.
Та шта говориш! Шта говориш! — чуди се поп Олуја. — Ништа ти ја, кажем ти, од свега тога нисам чуо. О-о-о! Па ’ајде, здраге воље, како ти не би’ помог’о. Хехе — смеје се домаћин — како не би’, како не би’!
онако, по нашки... с фронцлама, што кажу, ако не би замерили штогођ? — запита Север. — О, здраге воље! Их бит’ си; молим вас!