Ћипико, Иво - Пауци
— говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине... Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к'о оцто... Ево ти, на, окуси! И он откиде чевуљак и даде га дјевојци.