Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Ходим — ни трага. Ил’ траг би, луди да тежак бат стврдла ова здрузга утабáња. И животом то да бризне сваки кут, путу здрузгати је стопу, стопи пут.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДОБРА ЛОЗА Сву лепоту изгуби — врли корен оста му честит, с родом наспоран! Свирајка му се здрузга, — али мајсторија свирању у њему оста! Посахнуше заперци, — добра лоза не увену!
Допаде он на врата, искрха и изломи диреке, засовнице и катанце све здрузга рукама око поноћи. Узе градска врата на своја леђа, заслони се ш њима, да га не могу стрељајући за њим устрелити,
На то цар сверова се и све своје идоле издаде му. А он, како их преузе к себи, таки сикиром их здрузга и свију их истроши на ситно, пак све оно раздаде просјаком.
За свога слугу и ђавола Бог има. Што пан проси, то седлак муси. Нису сви људи апостолске ћуди. Свирајка му се здрузга, али мајсторија свирању у њему оста. Не дичи се, брате, с туђом срамотом. О правди многе се сконе плету.