Матавуљ, Симо - УСКОК
— Метанише, синко, и богу се моли по сву ноћ! Данас је једноничио! Ништа у своја уста узео није, нâко у мрак здјелицу чаја. — А што је то чај, стрико? — Трава једва, руска, осушена, личи на пелен кад се сух смежура!