Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ако буду 'ајдуци, да их повежемо, ако курјаци, да их побијемо. — Мени ионако треба курјачки зуб и зев. — А што ти треба? — упита брзо Трпко. — Та за лек. — Е добро, добро! — рече Трпко. — Дотерајте ноћас.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
тако дуго очекиваним изласком који се претвара у ништа, у прах и пепео, у досаду, у један величанствено огромни зев и реченицу: „Нисмо ти ми више, стара моја, за ове ствари!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
октобра 1705, руском посланику у Бечу І Јаблан-пера, рит до рита. Јато врана са ракита. У зев Куће рашчлањене маховина с црепа блене. Тмурно тоне придев зиме у окрњак месечине.
Цвокоћу зуби Седмици целој. („Субота“ - чујмо „мори ме туга“. Скрушено, шумно „пролази спровод“.) - Зев би да зевне, јабуко творбе, тупо, широко. Пригрли, душо, окрајке певне. Скрајни се, бреже, покриј се, смокво.
Попа, Васко - КОРА
низ степенице Или заиграла На месечини темена Или просто села Села на туђе облине умора Да се одмори ТАЊИР Зев слободних уста Над видиком глади Под слепом мрљом ситости Месечарски зев Усред зубате плиме И сањиве осеке Презриви
на туђе облине умора Да се одмори ТАЊИР Зев слободних уста Над видиком глади Под слепом мрљом ситости Месечарски зев Усред зубате плиме И сањиве осеке Презриви порцулански зев У златном кругу досаде Стрпљиво очекује Неминовни
видиком глади Под слепом мрљом ситости Месечарски зев Усред зубате плиме И сањиве осеке Презриви порцулански зев У златном кругу досаде Стрпљиво очекује Неминовни ковитлац ХАРТИЈЕ Аурелу Гаврилову Дуж плодних плочника Гађење