Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Гладни меса, жедни крви, долетели на крилатим коњима без узда, погледајте како зија, како зева, пећ, пећина, провалија, ала, која би вас надушак прогутала, мрачни облаци, зинули на сва уста!
Веровао сам да ће ме бог чути, И надао се да ће ме услишити. А он, упецан на зелену муву, немоћан лежи и зева на суву. 2.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Он само ћути, зажмири очима, разглави вилице, заврне језик па зева као какав блазиран аристократа кога се тај свет баш ништа не тиче, а гђа Перса да се изеде жива.
»Гледај само обешењака једног како се прави светац! Па још зева, лопов преисподњи! Ху, виле га однеле!« — па га гађа метлом или портфишем, а метла јој паде на главу, а мачак се и не
Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: »Х-а-ај, хај, ’ајде да се то мало поспава; биће и сутра дана за разговор!« — »Лаку ноћ!« вичу с једне стране.
Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева, и после креше оцилом у трŷд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику; а после грди неког газду што
Једва за дуван и сланину! А затим стаде зевати. — Ха-а-ај, хај-хај! — зева и вели: — Дај да се то задимани једна! — рече па напуни и запали лулу, и стаде пућкати и пљуцкати онако по банацки, па
Али, шта је ту је; фала богу кад није и горе! — Ха-аааа! — зева и наставља. — Чисто ме већ заболела глава од ови’ силни’ мисли. Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
на дугу ћилибарску лулу, а кад је остарио говорио је увек о — је и највеће му је задовољство било да гласно и отегнуто зева. Шета он тако за дуго после вечере у пошумљеном дворишту испред куће, зева и гласно отегне о-је, о-је.
Шета он тако за дуго после вечере у пошумљеном дворишту испред куће, зева и гласно отегне о-је, о-је. А у том отегнутом зевању и у оном о-је имало је нечег од песме и нечег што је одавало
Црњански, Милош - Сеобе 2
коре, и наговарају, да се остави детета, Петар би набусито дигао своје танке, извијене, лепе, обрве и почео да чкиљи и зева. Нико, каже, не треба да га теши, ни заговара. Нема за њега среће, зна.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар. Није шала, хиљада форинти. Сад Чамча гурне армицијаша.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све наизменце, у комарнику испод стрехе; како чича Пера хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца;
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ оде с гласа, Ломи коње и јунаке, Чини јаде свакојаке, Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал' под небо српска слава!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
капају без мере“ у мук ми зелен, који би да смеље камењар греха, да га смрви, свали у нетрај трајни: звекара да зева кад сврше дело „седам чаша гнева.“ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. В Језера сува - небо измакнуто.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос.
Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
од костобоље болују); Склопи се ноћ, и здесна и слева; Загрми; искључе струју; А жаба, крај потока, не знаш да л зева Или гута олују. ОЛУЈА Између облака отворен шестар Опцрта круг, и непогоду Објави трави.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Још две и био би мрак. Чавка се стреса, биште се кљуном по трбуху, зева, тихо писне па ућути. Аћим не приклања главу. Чека сунце. Ништа не мисли. 3на како оно њима долази.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и очајно се мучи у говору, кад му се лице грчи, криви, кад страшно запиње, отвара и затвара велика жвалава уста као да зева, испушта с муком, задахом белога лука и с пљувачком која прска, неколико речи, па се опет загрцне.
Па се рогуши једно државно црно ћебе, преко пута пуковника, и зева задовољно и блажено огромна риђа глава. — Је ли, ама чујеш, друже?! — Умук’о, дабогда!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Публици се брк насмеши, па нико не зева. Ти си онај грабанцијаш увек, без прекида, Који уме да облаке са чела нам скида.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Муж је боје мрке Носи палето, Радо суче брке Кад пун види сто, О лутрији снева, Сваку игру зна, А код посла зева Од тешкога сна.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тачно тако — душа, рекао бих чак — танана душа. Ено га где зева у небо укоченог погледа, мучи се са заумним, последњим питањима. Зашто си га збунио, господе?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Чује се лупа на кафанском улазу. Из своје собе иза келнераја истрчи кафеџија бунован, чеше се, зева, протежући се. КАФЕЏИЈА (обучен упола грчки упола цинцарски, у антерију, кратко џубе, засуканих рукава, на глави
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сувише тесан простор, да се протегли, Сувише мало звукова којима да се зева, Под покриваче оштре неба, којима пева Ревматични бол сумње, бесмо легли.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Низа се ЦИПЕЛЕ Левој ципели Рекла десна Да је тесна Десној ципели Одговорила лева Да не зева БИЛА ДЕВОЈКА МАРА Била девојка Мара Кћи Симе обућара Имала блузу розе И две чаробне позе За сликање Једна је
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зони неправо. Само она не гледа на ту страну; почела је да зева... Криво јој... Не треба њој тај Мане; неће и не може њен никад бити, али не трпи да може још која — код ње ту, живе!
— Ахаха! — зева Замфир и зевајући пита: — Кол’ко си платија, Мане, за овуј Вертхајмову, ете, касу? — За коју? — пита Мане.