Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То ћемо учинити сад, одмах! Па устаде и викну: — Војко! Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. — Чујем, буљубашо! — Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.
Нагоне није, и коме се живи нека иде!... Све је ћутало. — Остајете сви? — упита. — Сви! Зекин глас поста наједанпут нежнији. — Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...