Црњански, Милош - Сеобе 2
А дошло је било и до туче. Неки Пеја Зекович, хусар Трифунов, опалио је на геометре из свог штуца. А његову жену, Ђинђу, хтели су да воде у Темишвар, да је
Убица је био неки Пеја Зекович, а Павле се сети да им је то неки далеки рођак и да га је Трифун био, из Потисја, са собом довео.
Био је иначе миран човек, кршан, леп, млад, ћутљив. Павле се доцније сећао да је живог човека сањао. Тај Зекович је био, пре него што је Павле у арест одведен, у Темишвару, збиља убио, али све то никакве везе са Гарсулијем није
То је нека Личанка, од оних што су са попом Тодором били у Хртковцима. Павле се сети онда да је то био неки Зекович, што је пуцао на инџилира у Махали, а сети се и да му је жену видео. Видео и у сну. Био их је заборавио.
А сад је, због те швалерке Трифунове, решила да напусти мужа. Павле се као скамени кад то чу. Какве везе има, Зекович, и његова пуцњава, и несрећа, са љубављу супружанском, која би требала да буде вечита?
Павле јој онда исприча, како та млада жена, са Зековичем, деце није имала, а верује, зато, што је проклета. Зекович је оставио стару мајку и отишао са Ђинђом у Потиски округ, кад је Ђинђа, за њега, одбегла.
Ђурђе је почео да прича, до ситница, како су нашли ту несретницу, што је отишла у Бегеј. Како је њен муж, Зекович, из Махале, бежао. Како су га убили, у врбаку, на Тамишу, и како је Трифун довео ту младу удовицу у кућу.