Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Боже, молим ти се за бáбу!” И онда, а не знам зашто: „Боже, убиј онога Зеленбаћа!” Дуго смо се тако молили. После моја мати уста, попе се на столицу па целива светог Ђорђа.
” И опет: „Боже, ама убиј оног Зеленбаћа!” Не мислећи ништа, обучем се и изиђем из собе. И нехотично пођем вратима од велике собе, али се очас тргох, јер
— Сине, устани да идемо у цркву!... Кад сам ишао лане у Београд по јеспап, видео сам у Топчидеру Перу Зеленбаћа у робијашким хаљинама, туца камен!” (1879) СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ И сумрак се поче хватати, а лађе још нема.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ко убије зеленбаћа — који се код нас сматра за демонску животињу — треба да, у залазак сунца, у сваку његову рупицу забоде по један т.