Употреба речи зелене у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Беше као нека заветина у нашем Лукову. Дан леп, планине се зелене, а поветарац носи са големога Ртња мирис од здравца; по врховима планинским играју се златни и ружичасти облаци,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

су у њима жабе; пређе у Ципар, пресловуту Грецију, Мацедонију и Далмацију, пак каже какве су туда планинске жабе и зелене жабице што се и на древеса пењу, и каквога су које вкуса.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи, златне и зелене, цветају, брује и расту.

Крушевља на Таталију, од Ланишта до Велике равни, с Велике равни до у Губин дô, с виса на вис, дурбином заокружи: зелене се, у недоглед, огромне шумске масе: букове шуме прве, друге и треће класе.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве. Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш,

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Трава пуна росе. Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе. На западу негде полумртав блеска Угашеног дана задњи бледи пламен.

ВЕЧЕРЊЕ Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац.

И кад су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле; када су његове страсне и велике очи, некада зелене као лимуново лишће, постале мутне; и када је у својим венама осетио јесен која више нема свог пролећа, он се вратио на

и осветли шуму, да би пробудила свог драгог и показала му на грудима своје гривне које није у мраку видео, и своје очи зелене као две купине у којима се легу змије. Жена не види божанство кад између божанства и ње стане човек.

У Романији ће Старина Новаче И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку, Залуд дохватити за зелене маче: Подли ће се пазар да сврши у мраку! А у твом су небу све молитве наше, О вечна предстражо и слави и плачу!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.

Чисто га гледам како се облачи: џемадан од црвене кадифе с неколико катова златна гајтана; поврх њега ћурче од зелене чохе.

Треба ја да водим и твоју бригу! Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину. Набавља зелене шаре у вароши па их све масти, а испод трапа, гдје хвата можданик, подметнуо двије старе коњске плоче да се мало

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

шупу однета, и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна, — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде

Запева ону стару нежну песму: Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет.

Африка

Колибри, птице бљештаво зелене и црвене, ситне као инсекти, лете са цвета на цвет. После овако позног ручка треба продужити даљи пут пирогом низ

Велике мрље зелене маховине по њима, зарђале, узбуђују око. Неки је путописац рекао да је „Африка очајање за сликара“.

Црњански, Милош - Сеобе 2

У том краљевству текле су реке богате рибом, а дуж тих река простирале су се бескрајне, зелене равни. Лети су се те равни претварале у жарке пустиње, а зими у ледено море, покривено снегом.

Испред градских капија, простирале су се зелене утрине, где су ђенерали вежбали војску. У утврђења су били узидани огромни топови, и риком тих топова, почињали су

Гледала га је својим крупним очима, које су сад биле зелене и светле, испаване, испод дугих трепавица, које нису биле риђе, него тамне.

Све што је могао да чује, и види, биле су његове мисли, али су оне пролетале брзо као ласте, а чиниле су се зелене, црвене, а прскале су кроз његову главу, као варнице.

Тамо су непрегледне зелене утрине, Бегеј, врбаци који су запупели и процвали, плаво небо. Њему се чинило да у мислима осећа како трава зелени,

Кола су по тој глини јурила лако. А још лепше су се возили по подне, кад су стигли на зелене траве, на безмерним утринама према Визелбургу.

Кад је Волков устао, Исакович виде да је крупан, млад, са косом смеђом као слама – кад скиде перику. Имао је благо зелене очи и лице насмејано, а прилазећи, учтиво, официру, рече: „Хорошо! Хорошо!“ Павле га није разумео.

зна зашто – ко зна из ког пакла људских успомена – рече јој да је лепа, али да би била још лепша, кад би имала крупне, зелене, очи, а трепавице боје пепела. Исакович јој то рече, ни сам не знајући шта говори, а са призвуком подсмеха.

Њене зелене очи биле су светле од радости. Пала је на Павла – који је био застао у улазу, да се распита, јесу ли му братенци, горе,

Тиса, у врбацима, који се још зелене, уз Сунце вечерње, које залази. Жена му се сад, у сећању, у Токају, поче јављати, онаква, каква је била, у причи, у

Није скидала ока са Павла и није покушавала да се у разговор умеша. Светлеле су само њене сјајне, зелене, очи. Кад би се кола наерила, у тим, великим, очима јављао се страх.

Један чин више. Чуо је, каже, да се добро рвао. Кад је пришао Павлу, Павле виде благе, зелене, очи, тог лепог, остарелог, човека, како га, са задовољством, посматрају.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Насељавају четири нахије: Катунску, Љешанску, Ријечку и Црмничку. Друга група заузима углавном највишу област зелене зоне, између реке Зете и отприлике реке Лима. У њој се разликују херцеговачка племена и племена „седморо Брда“.

Границе Турске и Венеције су се додиривале. Маса исељеника из „зелене“ динарске зоне, нарочито из Босне и Херцеговине, продрла је у јадранске области, на земљиште хришћанске државе,

Њоме вијуга врло бистра Грачаница, на чијим плодним и добро обрађеним обалама има доста воденица. Од Мрамора почињу зелене ливаде.

На глави је куповна махрама, обично сивкасто-зелене или зеленкасте боје. Девојке и невесте се о празницима доста неукусно украсе: место „долактице“ носе тада куповни

у зеленилу од кестенова, кадшто дебелих, вековних, са великим крунама, и у другом воћу које је око села и између села. Зелене ливаде се простиру између села. По дворовима („авлијама“) никад нема дрвета. Ретке су и баште са поврћем.

На ногама су само опанци, а на глави шамија, поглавито зејтињаве и зелене боје. Дакле исто одело као око Врања. Вредно би било испитати да ли у старој ношњи која је истиснута није било веза,

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

ОПЕТ ЈЕ ПРОЛЕЋЕ МЕСЕЦ МАЈ, НА ДРВЕЋУ ПУПЕ ЗЕЛЕНЕ ЋУМИЦЕ ЗА ВОЛАНОМ "ЛАYЛАНДА" СЕДИ ЗМАЈ НА ЛИНИЈА КАЛЕМЕГДАН — ШУМИЦЕ.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Главна кућа му је била на један кат. Његов стан имао је четири собе. Једна соба за посету, „физиту“. Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено.

Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре. Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у

педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи ситне, зелене, лице увек на иронију или шалу готово. Духом претежнији од господара Софре.

Црњански, Милош - Сеобе 1

био неки рибар који је, извукавши мрежу тог дана, видео да је пуна риба што се праћакају чудновате, сребрне, црвене, зелене, невероватне. Тако је и њему треперило пред очима при помисли на идуће дане.

Дурбином, већ су се лепо разазнавали стражари на зидинама, поједине куће и зелене круне дрвећа. Над пољанама је лебдела млечна магла, што је коњима допирала до колена.

мало престала и кад почеше лепи јесењи дани, над празним, жутим пољима, над врбацима, у којима се појавише бескрајне, зелене жабокречине, ноћу, кад је месечина долазила са шуме што се простирала уз брдо, она се појави јашући на моткама, јашући

Док је пролазио међу бедемима, под огромним сводовима капија и јахао на мост, на воду широку, пред зелене врбаке и велика небеса, рука му је висила, држећи сабљу, без снаге. Био је и то свршио.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Обично се детету пожели да буде живо и здраво и да „дочека зелене венце“.⁷⁴ Главни догађај на ручку јесте казивање имена.

Са српом ћу да те исечем, са огањ ћу да те изгорим, са воду ћу да те удавим, па ћу те распратим по бистре воде и зелене траве!“ Ово се понови три пута.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА АЛКОХОЛЕ Тражим помиловање за алкохоле црвене, жуте и зелене, слабе и јаке, из земаља магле, из земаља сунчане пене, за њихове слатке опсене, за ни на небу ни на земљи чардаке.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

—Није лоша — рече келнер — али биће боље да узмете младо јагњеће. — Литар кутјевачког »бургунца« и две зелене салате. Салате, ако може, одмах!

Али човек никад не зна шта га чека у животу... Захваљујући некој оптичкој варци, Замак некадашњих грофова, поседника зелене долине с обе стране реке, удаљавао се као да је зачаран што су се дуже возили кроз влажна, тамна поља. —Стварно?

Лист зелене салате набоден на виљушку стајао је у жениној руци, тачно у висини стегнутих зуба девојчице. Низ салату се цедило уље.

држања, висок и још усправан, мада је увелико превалио шездесету, шетао је сеновитим дрворедом покрај смарагдно зелене реке достојанственим и одмереним кораком, попут сопственог споменика који само чека на његову смрт па да буде изливен

Сремац, Стеван - ПРОЗА

кафане, а после и из бојазни да не мора плаћати тâком поцепану зелену билијарску чоху, и сад под старост носити зелене јегерске панталоне — због свега тога био је газда Радисав на сина љут као рис, али исто тако и притајен као рис; и

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Код Рајка су обојица били, Частили се, рујно винце пили, Узјахали мамене коњице, Хватили се зелене горице. Језде гором они обадвоје — Ал' је нешто чудан Радивоје, Вас се нешто јунак променио, У мисао неку

јаду, Па се вешто на ноге дигнули, Две-три страже њима укинули, Поред града прошли странпутице, Хватили се зелене горице, Ту запали згодно у потају, Ако Турци нагну завичају.

Они виде јаде пред собоме: Дим се дигâ ка небу ведроме Са сви страна са равне зелене, Та шумама дивно окићене; Онде село, ту гори паланка, — Ала, брате, жалосна уранка!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

корак даљине од синовца, сељак је толико галамио препирући се с њим као да се надвикује с неким ко се налази чак у дну зелене долине подно њихове куће. — Сакривај краву, јесам ли ти још синоћ казао. Кад виде да нема оваца, ето њих и на краву.

— Ако га ја не бих сад нашао, пљуните ми у брк. И како тада проговори и показа продорне зелене очи, Марко више не ућута нит поникну погледом.

Пред сневесељеним путником нема више дубоке зелене долине с неједнаким разнобојним крпама њива и поломљеним огледалима ријеке нанизаним уз врбике.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Све је тихо, немо и мирно. Само покаткад заћарлија ветрић са Пљачковице и Крстиловице, доносећи свежине и мириса са зелене и шумне Ћошке. Чаршијом се чује жуборење воде што тече олуком, а на ћепенцима дремају момци и други беспосличари.

Слушам вику другова, где ме зову да идемо на реку и сечемо зелене врбе. Видим мајку, како погурена иде по башти и бере разне траве, па све то са ускршњим јајем и сребрном парицом меће

Тргох се и погледах небу. Оно чисто и плаво. У даљини преко ограде зелене се баште и винорпади. У чистом и сувом ваздуху кликће шева и ластавица.

Лежите, а мирише овлажена прашина. Месец сија, те се црне старе, зелене већ обрасле маховином ћерамиде на кућама. Чисто не смете да дахнете.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

колико има времена да те чекам, — и рече јој сувише: — Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до твоје браће, намажи их да оживе.

Кад се други пут затруби, они се стану примицати, али се људи нијесу виђели него само зелене гране пред њима као гора.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

него крајем јула Када је лету педаљ до зенита, А хлорофилу аршин до расула У метастази жутила и руја, Тамније када зелене су боје У вртовима, а стрњика сува, Тамнија доња амплитуда бруја Ветра што обноћ у времену дува.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

на брзака неки дошљак који после лепо седи пред кафанама и посматра друге Београђанке, док оне, несрећнице, пуне зелене паприке млевеним месом, а потресним истинама главе својим ћеркама — трећим Београђанкама, које ће се такође начисто

Јасно? — заврши своју говоранцију наш маршал Петен. — Отварате ватру са положаја, а затим, на знак зелене ракете, почињете са повлачењем према коти 247, где вас заробљавају припадници Црвене армије и регуларних снага нове

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Пали се невен невоља смутних: има их белих, плавкастих, жутих; неке су црне, тмурно зелене, има црвèних. - Метеж у Добру: памук доброте гужва се. Вене душин интеграл.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Платно је права њива, по њему четком ори, зелене мрље посиј, нек боја просто збори, нек слика купус-баште пред сваким оком гори.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ Главари су нас на јужне довели стране од безверја пијане, од снаге зелене, да мрамору гриземо бедра, да батинама кваримо планине, да стада луда по мору терамо.

се прича како дубоко у ложнице залазимо, но гледајте: ми само пратимо госпе у златним одорама кад с вечери сиђу међ зелене стубове и на благослов подигну руке. У ствари снујемо заверу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан. Под њима се зелене густи зрели воћњаци, трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а

трепери шаренило по градинама са поврћем, вију се чардаклије по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те сниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...

По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...

Беше им незгодно настављати досадашњи разговор, а о другом чему нису хтели говорити. Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде. Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.

Сиђоше у речицу, поред које се зелене подотављене ливаде. Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 105. Шта се сија крај горе зелене? Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина? Нит’ је сунце, нит’ је мјесечина, Већ два златна рога од јелена.

118. Ој јаворе, мој рођени брате! Пуштај гране до зелене траве, Да се пењем теби у врхове, Да ја гледам низ море галије; Сједи л’ моје драго на галији, Вије л’ му се

Ако б’ те драгом тргала, Драги је од мен’ далеко: Преко три горе зелене, Преко три воде студене. 123. Саво водо, поздрави ми драгог, Нек’ не коси траве покрај Саве — Покосит ће моје

боре, Да се успнем ја на твоје гране, Па да видим на мору галије Све галије од сувога злата, А мог драгог од зелене свиле!“ 147.

255. Дико моја, високи јаблане, Ја ћу теби саломити гране! 256. Нисам знала, зелене ми траве, Да мој дика има очи плаве. 257. Овим шором шаке блата нема, све швалери на чизма разнели. 258.

миљеница, лепотица долама - мушка и женска горња одећа, обично с рукавима, дуга до испод колена, од љубичасте (мор), зелене или црвене чохе; доламу су носили јањичари, а касније постаје део свечане народне ношње доносац (вокатив: доношче) -

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Печате плаве и румене жуте и црне и шарене, љубичасте и зелене. Печате устава и права, закона и штатута, привилегија хиљаду пута, обећања и фермана, похвала са свих страна, народа

Брод пред нама изишао је пре нас и сад савија, оставив за собом узбуркани, пенушави траг таласа. Зелене, плаве, румене свиле у води трепере све до неба и тешких сурих брда иза нас.

Моја мати је, кад је пао мрак, међу возовима пуним трупа, трчкала уз црвене, зелене фењере, уз локомотиве из којих је избијала пара, као из змајева, и, најзад се горко заплакала. Викала је и моје име.

Тако пролазе дани. Ишао сам да видим зелене сфинге и замрзле басене у дворцу Белведера. Тамо сам, некад, у пролеће, мислио да је љубав тужна ствар.

Нигде на свету није овако дубока вода и овако широко небо. Велики вртови у којима цветају светиљке, зелене, жуте и црвене; њино светлуцање у водама, полако диже цео Париз у провидан, јутарњи зрак. Киша се једва осећа.

Оне су зелене, зарасле маховином; прозори су им без стакла, и љубичасти од влаге. Оне су једине блеђе и светлије шаре у мраку.

Тек трећи дан дигао сам главу и гледао кроз прозор. Жуте, модре, зелене, и црне воде, јуриле су према обали. Острва су била нестала, а море се преливало преко брда, и засипало кров.

Те цркве, тамне, зелене, са звоницима шиљатим, као врх огромних копаља, посипају по свима пољима неку маглу, која је тешка, прекодан жута, а

У близини села Говино, где су били логори, под огромним масивом брда Понтократора, зелене се маслине на имању пуковника Вулгариса, а међу њима, опет, четири гроба. Мало даље, у кукурузима, опет два гроба.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Видео је дуге, зелене ливаде и по њима тихе, лепе вијуге Туријине, како су се, по оној равници, распрострле... У једној вијузи, у луци

Дућанџије износе мале зелене столице, оплетене рогозом и с проваљеним седиштем или одваљеним наслоном или окрњеном ножицом — већ каква је чија

Задрхта му пуначка, глатко обријана брада, усне му постадоше црно-зелене, руке му се затресоше, новине му испадоше из руку. — Шта је ово!?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Стигоше голубови, отресити Чапље, лабудови и несити, Папагаји, шљуке, пингвини И чешљугари, који живе у Кини, Зелене жуне, креје, славуји Од којих пропланак ко клавир бруји, Соко и јастреб, учена сова Која зна осам хиљада слова,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Леђа, до тада затворено зелене боје, постају мрка, каткад црно-сјајна; бокови и трбух постају сребрнасто бели са металним сјајем.

Друге су разгранате као гранато шибље; понеке су састављене из једне једине стабљике. Неке су од њих зелене, друге су црвенкасте боје или мрко-жуте, или сасвим мрке.

то живописно допуњује шаренило свих могућних спектралних боја: црвене као крв, ружичасте, љубичасте, оранжасте жуте, зелене, плаве у свима ниансама. Колико је све то лепше и чаробније од онога што се види на површини мора и на сувој земљи!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И зато, ваљда, увек волим дане Кад облаци бели плавим небом плове И бацају сенке на долине оне Немира и суза; кад зелене гране Љуљане ветром немиром прозборе О таштини свију нада, свију моћи, Кад се чудни ветри у шумама хоре Хоровима

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Према иконама уза зид бијаше повелика трпеза, застрта зеленијем покровцем; за њиа диван, такођер зелене боје, а рубови му и наслони изрезано по укусу прошлога вијека.

Стока је већ у торинама, чељад вечерала и поспала. Под ведрим звјезданим сводом, проза зелене чести, као тајанствени уздаси невидовнијех бића, ћухоле љетни лахори и разносе појање славуја.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(— и ту преломи сламку). Дабогда не дочекала зелене венце! (заклетва девојке). Онако ми живјело што је од мога срца пало! Сутрашњи дан не дочекао!

(име бајалице) да избије ветрове валовите, нагазне, натрапне, намерне, водене, пљускане, црвене, беле, морасте, жуте, зелене, плавовинасте, црне, розне и кафене.

Дува преко коренитих кукуруза, преко танких конопаља, преко кластих јечмова! Преко пшенице белице, преко зелене детелине!... Дува ветар! дува ветар!

Аласима (рибарима) Све се њиве зелене, а аласке црне, Алас капу накривио, у ме’ану гледи: Чунови му водом плове, а исполци звече, Кесеге му коло воде, а

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Лисица дошавши својој кући метне ждријебе у кошару, и стане га тимарити: сваки дан му је доносила травице зелене и водице студене, али кад би год полазила по траву и по воду, свагда би прикричила ждребету да пази на њезин глас и на

отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице”, па ни на какав други глас да не отвора врата на кошари. Једном дође вук који је више пута слушао како лисица

отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Али ждријебе позна да то није онај танки глас лисичин, па му не шће отворити, а вук кад то види, сакрије се

отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Ждријебе познавши глас | њезин одмах јој отвори, пак стане приповиједати како је неко долазио и говорио као

отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Јадно ждријебе превари се па отвори врата, а вук њега за врат те га ували и свега поједе, само главу и реп

Кад послије дође лисица, по обичају стане звати: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Али нити се ко јавља нити врата отвора.

колико има времена да те чекам“, и рече јој сувише: „Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до твоје браће, намажи их да оживе.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Треба и вечерас да се нађемо! Ко зна шта би све могло диспадне! ИКОНИЈА: Не липши магарче до зелене траве! ГОСПАВА: Боље мало погледни ову бразлетну! Шта кажеш, а? Он ми купио! ЦМИЉА: Стварно је прекрасна!

МИЛЕ: Не треба на то гледати тако уско! ПРОСЈАК: Муве су зунзаре, и то првокласне, урањене, длакаве, зелене, преливају се у златно, у свим нијансама! ИКОНИЈА: Продајеш мамце? ПРОСЈАК: Мамце, и то одличне!

ИКОНИЈА: Потпуно ћелав. ЈАГОДА: Ма каки ћелав! Коса му густа, проседа, гругава. ЦМИЉА: Очи зелене. ЈАГОДА: Неће бити зелене. Као варнице, ватрене! ИКОНИЈА: У ствари водњикаве, види се алкохоличар.

ЈАГОДА: Ма каки ћелав! Коса му густа, проседа, гругава. ЦМИЉА: Очи зелене. ЈАГОДА: Неће бити зелене. Као варнице, ватрене! ИКОНИЈА: У ствари водњикаве, види се алкохоличар. Сам је реко не пије, има јетру.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

На њеној окрајици скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ПРАЗНИНА Разбежале се речи све из мене: Као од бата неког кад за часак Нестану птице са гране зелене (Ал оставе у слуху шум и прасак).

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Шта ли је имала да му каже? Она је нешто знала, мислио је често док је ломио зелене симите што су се пушили белим, љутим димом.

И Елен. Где ли је сада она? Очи падоше на кревет. Ову чегру је мајка ткала. Био је на распусту. Зелене гране. Угаси шибицу. Мора да се смири и среди. Брзо шета по сумрачју од прозора до кревета.

Устајао чим се кафански петао огласи, брзо упадао у чакшире и кожух, стављао шубару на главу, огртао гуњ, из зелене тестије уклештене између колена, као да гуску коље, сам себе поливао и пљускао водом по лицу.

Она су невина као и пилићи, и нису крива што су прозори од шареног стакла и што су на. зелене лествице пободене црвене и плаве кугле поред путањица с варошким цвећем које не мирише, и што не знају шта је ливада.

Апсанџија не затвара врата, он остаје у њима, од њега одлази пуст ходник, само неколико брезових метли и две велике зелене тестије, а тамо у дну — комад дана. Меког, јесенског дана, и неког разговора жена.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шаранчић пође на пут још пре зоре, али старца није било лако пронаћи. Дубоко у мулу чешљао је зелене бркове. Угледавши га, мали шаран се престрашено поклони, и рече: — Ти си најстарији, морао би знати како да помогнемо

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

На уличним прелазима ка Тргу Републике блесну па трну кружне светиљке: црвене, жуте, зелене. Оне не гоне мрак него преносе наредбе: кад се запали црвена бакља, људи стају, а кад се запали зелена, ходају.

и зато никада не учини оно због чега сваког дана стигне у троугласти парк под кестеновима: никако да претрчи, док горе зелене бакље (или црвене, њега то не обавезује), тај размак који је, једном, давно, већ претрчао, никако да пређе тих

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Трава пуна росе... Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе. На западу негде полумртав блеска Угашеног дана задњи бледи пламен.

Попа, Васко - КОРА

му у круници Преноћи И тако Догорева пикавац На доњој усни немоћи На крају света КЕСТЕН Улица му пропије Све зелене новчанице Пиштаљке звонцад и трубе У крошњи му гнезда свијају Пролеће му прсте креше Живи од пустоловина Својих

ми зебу Отимамо тренутке Од безобзирних тестера Руке се твоје тужно У моје уливају Ваздух је непроходан 4 Шуште зелене рукавице На гранама дрвореда Вече нас под пазухом носи Путем који не оставља траг Киша пада на колена Пред прозорима

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Њене пољане су сочно-зелене, море је ведроплаво, ваздух мио, иако несташан; његов весели дах подмлађује копно и море. Са благословеног тла

Погледај само ове красне јагоде, ове зелене краставце и сочне артичоке! Окуване и преливене зејтином, оне се топе у устима, а лако их вари и најнежнији стомак“.

„Он ће нам“, рече администратор, „зацело доћи у помоћ“. „Када?“ „Кад на врби роди грожђе!“ „Не липши, магаре, до зелене траве!“, викаху већници један за другим. Администратор не знаде шта да им одговори.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

прожима цео свемир чини му се: да ће сваког тренутка угледати анђеле како излећу из густих, високих шума и слећу на зелене, цветне обале вода.

Сутрадан маршује колона и спушта се, најзад, у питому раван. Отегле се зелене, бескрајне ливаде и чуче велики пластови као шубаре. Топло је, осећа се дах мора, и небо је мирно, плаво, благо.

али је његов немирни поглед лутао на све стране: час по угловима собе где се низ укусне полице од цвећа спуштале зелене вреже лозица и ружа пузавица, час на тоалет начичкан скупоценим бочицама од кристала, а час на елегантни сто писаћи са

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

која у углу већ годинама безгласно живи, у устајалом зраку и духанском диму, пружајући беспомоћно на све стране своје зелене дланове попут неке сторуке Ниобе. С прозора се пружао поглед на уски заљев и луку.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне равне и непрегледне, покошене зелене ливаде, по којима се белуцају чопори стоке и разлеже онај једначити, познати му звон меденица, који му душу разгаљује..

Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде. По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Лисица, дошавши својој кући, метке ждријебе у кошару и стане га тимарити. Сваки дан му је доносила травице зелене и водице студене, али кад би год полазила по траву и по воду, свагда би прикричила ждребету да пази на њезин глас и на

ждребету да пази на њезин глас и на њезине ријечи: „Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице“, па ни на какав други глас да не отвара врата на кошари.

врата, па стане и он својим крупнијем гласом викати: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.

пред кошару, стане по обичају на вратима танко говорити: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.

стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.

Кад послије дође лисица, по обичају стане звати: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице. Али нити се ко јавља нити врата отвара.

Кад се други пут затруби, они се стану примицати, али се људи нијесу виђели, него само зелене гране пред њима као гора.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Мене су привлачиле његове скоро беле трепавице и обрве, враголасте зелене очи и жуте пеге по лицу. Родио се у Хобокену и разумевао је доњонемачки дијалект свога оца, али је увек одговарао

Људи су се бавили истим пословима као и некада у ово доба године. Прилаз кући водио је преко зелене пољане где су нас дочекала широм отворена врата, знак да се очекује драги гост.

одговорио је на то Нивен тешећи ме, а ја сам, не могавши да сакријем своје разочарање одговорио: ”Не липши магарче до зелене траве.” Нивен је очигледно био изненађен и упитао ме: - Шта вам то значи?

На то сам га упитао: - А на шта друго да мислим? Ужасно ми је кад помислим на оне страшне зелене флуоресцентне вакумске цеви, о Х-зрацима, флуоресцентним засторима, скелетима руку, стопала и ребара.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Погледам се. Гле, све је на мени измењено, раст, одећа, осмех, лице. Једино су још очи остале мојих прадедова, зелене словенске очи, и још одблесак косе и боја браде неизбријане тога јутра.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

На ноге му назули нове црвене јеменије, а на главу натукли фес са бедном чалмицом и још смешнијом кићанком од зелене непредене свиле. Боже, смешан и бедан се учинио сељацима њихов Милоје онако прерушен.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

мотриш без прекида) Видиш, земља-мати и прима и даје, По њивама клâси злаћано се сјаје, Чујеш драге тице кроз зелене гаје. Ратареве труде природа признаје, Платиће му знојак, неће желет’ хлеба — Како не би радник имао што треба!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

куцајући Продре кроз материју и такне бескрај њен наговорени цвет Њено биљно искуство: пресипање једног света у други Зелене враџбине биљни ђаво цвет а не свест Њена безболност додирнута чудесним Врати зрно у заборав Ослобађа ме бога њена

Краков, Станислав - КРИЛА

Масна кецеља и коса залепршале се и крај строја. — Господине официру, господине официру... Мале зелене очи су подругљиво жмиркале: — Бежи од строја, гаде грчки... На челу се разглегли опет звуци музике.

Радост је била на површини, и до ње се увек долазило. По језеру су лудовале рибе. Шуме су биле мирне и зелене, но кроз њих се провлачило сунце, И играло по пропланцима.

Имао је кук прострељен. Шмркао је тихо, и тражио да пије. Потом је тужно гледао зелене врхове борова. Командант пука наредио је да се официр, који је вршио препад на село, оптужи за упропашћене ранце и

Лишће је шипрага било тамно и невесело климало на њих. Али се зелене ивице на врху планине весело смешиле. Пењали се. Са заравни су гледали цео залив под собом и трвђаве Карабуруна, и

Неко је напољу ударао у балалајку. Свуда су између шатора промицале зелене блузе руских извиђача. Крај логора је био одсек црвене земље, и низ њега су непрестано војници стрчавали.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

По гори мирно?... А по селима?... РАДАК: Несрећа! Десет је дана како путујем Кô сенка нека горе зелене. Обилазећи царске друмове, Расматрам села, гледам трагове Куда су бесни Турци јурили, Па свугде крв...

(Гласно окренув се Стани) А куд си, стâра, тако наумна По непроходу горе зелене? А и вечери сутон сенасти Покриће скоро уске стазице, Куда пастири — само понекад — Са белим стадом мирно пролазе.

“ Реци слободно, „Како је турски коњи газише, Ту бледу главу!...“ Или друкчије: „Кроз хладан сутон горе зелене Гредô сам данас живим очима Насиља турског ремек жалостан: Помамној чети махнит војвода Кроз гору вуче танку

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће! Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани повјест дају, нејма зимног времене. Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће!

1857. Јован Суботић XВИИИ ПРАТЕР Хајд’ у Пратер, у крило зелене природе, тамо Влада лепота и мир, струји ведрина и хлад.

Васа Живковић МЛАДОЈ НЕВЕСТИ Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет.

Сва древеса и камење И зелене траве, Све дубраве и све стене И пећине старе, Сви ви мени помозите Овде туговати, И до жељне смрти моје Са мном

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(ИИ књига Самуилова, XИ, 2, З) Страст је закликтала на лешини Вере, Страст што чини усне модре и зелене, Страст што седи косе и што недра дере.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

1856. ПУТ У ГОРЊАК Од Великог Села до самога Ждрела Кô да ј’ вила нека ћилим разастрела Од зелене траве и свакаке шаре, Да себи домами уморне бећаре; Па доклен ти вила лаког санка бира, Хлађан поток слабе ноге ти

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, пелена, кадуље, слеза, ГЗМ, 20, 1908, 347); увобоље (парење в., СЕЗ, 13, 344; ГЗМ, 4, 164); чмичка на оку (сок од зелене в., СЕЗ, 13, 379); крастâ код стоке (истуцано лишће, ібід., 429). Истуцана зрна в.

У старој граници до Ђурђевдана не уносе се у кућу никакве зелене гранчице, а на Ђуђевдан окити се њима и кућа и црква; доцније, ако запрети град, крсти се тим гранчицама пут облака и

Пухор од к. која је сагорена на живој ватри даје се стоци (С. Тројановић, Ватра, 68). Око детиње колевке мећу се зелене к. (»да би дете боље спавало«, СЕЗ, 16, 171). Нарочити Хејлкрафт ‹= лековита снага› има к.

Ћипико, Иво - Пауци

Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат. Испод ногу им простираше се саг зелене траве. Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока. Брат га претстави. Она се диже.

Девојка се окрете и погледа га:— Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! Заклонише се међу вазда зелене чесмине. — Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена! Која је ура? Иво извади сат и рече: — Близу је десет!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Гледао сам војнике док су се спремали да пођу у рат. Лауш их је дивно опремио. Доламе од зелене чоје, сјајне панцире, бакарне калпаке са перјем, огртаче, нова копља са блештавим врховима, нове мачеве оштрих сечива,

А онда одједном блесне љубичаста светлост и ја се нађем у пољу сред сочне зелене траве, међу крупним цветовима чију боју нисам у стању да одредим јер се мења: час је црвена, час жута, час зелена.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

се диже, И тако с њиме пред богове стиже И небо грмну од смеха и јеке, Кад ступи уморни старац, украшен читавом башто Зелене кукуреке... 1885. ЛАДА Студена зима је прошла. И вечно љупка и млада, На снежни Коледов престо мајка се подиже Лада.

крпе на црним ритама спава, И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста Око Исуса Христа Многа се скупила деца. Зелене палмове гране, И звекет звонаца јасних свечаност казује њину, И дете дисаше бурно, и у сну запева јасно: Осана

А то је овако било. Кô свакад чинио што је, Кравар окрете главу и очи обрати своје Пут густе зелене шуме. Ал' данас зачуђен стаде Кад његов пијани поглед на цветну обалу паде.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ту, на његовој десној обали, лежи Даљ. Тако сам, после двогодишњега отсуствовања, угледао опет зелене шалукатре мога очинскога дома, и у његову дворишту примио огромни кључ његових тешких гвоздених главних врата.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће! Древа плодна већ цвјетају и дубраве зелене; дренки рани поцјест дају, нејма зимног времене. Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће!

Знам сад што ћу, писати хоћу дјеци малену, лјепу, шарену, књижицу. МАЈСКА ПЕСМА НИКАНОР ГРУЈИЋ Већ се поља сва зелене, Топлији је сунчев сјај, Све су воћке одевене, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Пред њима сребро, цвеће; у три угла собе запаљене су велике зелене порцеланске лампе; топло је, и потпуно мирно. Њих двоје разговарају, паметно, озбиљно, тихо.

огранка једно другом у сусрет, омотају се један око другог, усправе чврсто, и одмах се за њих хватају нове, слабије зелене гранчице. То је једно даноноћно надрастање и путовање. Једна жилава конкуренција свему живом и мртвом.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

То мора лепо издавати!« »Још кад пођу у визиту.« »И кад се ауфпуцују, хи, хи хи! А какве су по снаги?« Угасито зелене, госпоже, управо овакове као што је виклер господичне Сирене. (Сирена сакрива очи.) »Тешко њима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Осећамо већ топли дах. Одмичемо све више југу и ваздух је топлији. Видимо и зелене ливаде, иако је још јануар месец. На једном преноћишту затекосмо италијанске војнике.

Онда шибови олеандера и нара, а на брежуљцима горостасне зелене маслинове горе, смокве и наранџе. У средини тога зеленила је многољудан град од белих високих кућа.

По нему се зелене пусте ливаде као оазе, и овде, онде, издиже се по неко китњасто дрво. Напред се испречио Кукуруз, грбав и чворноват,

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

“ ЈЕДРИЛА Топографски радници, соколи моји, соколи, Док географске карте тискате Мислите на земље удаљене. Зелене и плаве боје гора и стена са прстију сисате А са Азије оштрих мириса боле вас груди и Африке.

Па гле, па како! У горе, у дивне зелене горе, У страшне зелене горе, Па гле! Та у горе до небеса зидане, У горе, манитамо од живота безмерних.

Па гле, па како! У горе, у дивне зелене горе, У страшне зелене горе, Па гле! Та у горе до небеса зидане, У горе, манитамо од живота безмерних.

Кроз твоје руке протичу воде И зато, гле, све реке су црвене, А још су само очи ми зелене Да по њима мог брата малог папирни чунићи броде.

) да ли природа онда мора да ме призна, али је превазилазим. Као огромна плазма сред дахтања, жваћем облаке зелене шуштаве, сва могућа друштва и славе су комика тада; па да општим, заборавим да дајем уговорене знаке, већ се утапам у

где је сликано цвеће, пољубићу је тако често на прси, јер се сања о девојкама које задрхћу рано, и којима је уз очи зелене дано да им ноћ односи глас као шешире, као пад тешке хладне воде.

И отад сам се купао у певању Мора у ком звездани и млечни натапају се трази, Прождирући зелене азуре где, у посмртном пливању Опчараноме, неки дављеник замишљен слази.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У сну гледа царске низаме и хорде, С мјесецем барјаке зелене и горде, И борија турских чује јасне звуке... Сања... Но ђаурска труба писну неђе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

понављање описа наших јунака делује као наговештај турске несреће, а више пута поповљени стих „Марко веже за јеле зелене“ појачава — несумњиво — слику турског пораза.

понављању чува исти ред (на пример, у песми Јанко од Коњица и Али–бег у Савиним одговорима на Павлова питања да ли се зелене лугови посавски, да ли има траве око Саве итд.

Ја ћу ђеци, мојим шуревима, хоћу њима рухо пром'јенити, а у турско рухо облачити: око главе бијеле кауке, а на плећи зелене доламе, а на ноге меневиш-чакшире, о појасу сабље пламените; призват слуге и казаћу јунак нека слуге коње

тридест слушкињица нек ти држе скуте и рукаве, ранићу те медом и шећером, окитити тебе дукатима саврх главе до зелене траве; удри саде Страхинића бана!

30 МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО Цар Сулеман јасак учинио: да с 'не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу

Нијеси ли јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне?

царе Сулемане: „Мој посинко, Краљевићу Марко, та ја јесам јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; добри људи о злу говорише: на јаднога Марка

“ Баци копље црни Арапине да удари болесна Дојчина, ал' се доро боју научио, клече доро до зелене траве: високо га копље претурило, те удара у земљицу црну, — пола копља у земљу нагнао, а пола се одломило било.

Распе краљу свилена шатора, зелен шатор од зелене свиле; на њем златни дванаест крстова, тринаеста јабука од злата, — у њој сјаји бесцен камен драги.

Умало ти јунак не погину. Мол' се богу за даиџу свога, ти би јунак јутрос погинуо“. Па ме диже из зелене траве, баци мене на коња малина, па ме спреми бијелу Сибињу; и теби је поздрав опремио.

кад дође к браћи сватовима, по имену зета дозиваше, дозиваше, па га огрташе, огрну га коластом аздијом, саврх главе до зелене траве покри зета и коња дората (ја каква је, — јада допанула!

Шарац-Махмут-агу и код њега старац-Мердан-агу, обојици савезао руке, па их даје Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене. Ондар Стојан иза гласа виче по имену од Задра Тодора: „Ђе си, побро, од Задра Тодоре?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Горе се зелене, мирисне траве се помаљају, сено буја, косци се приготовљавају. Јагањци блеје, по зеленој трави скачу играјући се,

запајана с небесним капљами, у вис растући разгранато, — а сад само остала једна павитина дивља, тако да ни дивље зелене вињаге не види се на њој. Камо царство, краљство и велико на гласу господство наше?

Брзо дошло, скорије измакло се. Без утиришене с орањем земље, ако мало и укаже се никлице зелене, ал' и од мале припече сунчане, таки и пресахне. У послу да је вруће срдце. Небо је високо, а земља тврда.

ето изнесе, те без влаге суха башча са цвећем прорасти по божијој вољи и безвлажна земља цвеће и нове расљике зелене плоди и у безродној много јесење поврће наспорава се. Кадар је Бог у свему, те штогод хоће, таки оно и буде.