Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Што да сад почнемо? Гдје да се склонимо? Сјетим се Петра Главоње, који нас већ одавна позива у госте. У Зеленик! За први мах, то ће бити најбоље.
— Пожури, пожури! — подстицали смо једнооког. Ускоро се укаже ред високих јабланова. То је био Зеленик. * — А што ћете сад? — питала је забринуто дон Петрова сестра. — Увјеравају нас да ћемо добити осигурнину.