Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Замрзнуће мирно суза задњег јада, Јада што се никад, никад нисмо срели — У сунчана јутра тражећ једно друго Крај зелених река; или ноћ кад броди, И док месечина непомично, дуго, Лежи хладна, бела, на заспалој води.
Африка
Комплекси водено зелених круна у тамној гами зеленила. Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу.
Ако бих узабрао цвет, овај није имао облик осталог цвећа афричког, није имао ни корена под собом, ни зелених листова еко себе, већ је растао право из маховине.
Сва утрина до града је златно–жута са црвеним флекама. Оно неколико тамно–зелених дрвета, пре града, пред свим широким жутим и црвеним пејзажом, завршавају ону хармонију страхоте, древности и пустоши,
“ Бамако: бифе, лед, берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и важан колико и Дакар.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај траг затвореника био је стар већ сто година. Ваздух, и ветар, и Сунце, допирали су, ту, са зелених егзерциришта, која су се пружала унедоглед, на тој страни Темишвара.
На та егзерциришта био је дошао као млад официр, а са тих, зелених, утрина треба сад да се врати у Беч где га нико његов не чека.
године у браку – била је једно плаво, витко, ружичасто створење, мало риђе косе, а очију променљивих, плавих и благо зелених.
Велики квадрати зелених егзерциришта, све до Темишвара, били су тог јутра празни. На чардаку, браћа су се склонила, у хладовину, на једној, а
Са те чатрње, у ладолежу, Трифун је видео Махалу, под багрењем, а видео је и Темишвар, у даљини, изнад зелених егзерциришта, са његовим баруштинама, торњевима, утврђењима, прозорима, који су се на сунцу сјали и светлуцали.
у шашарик кровова кућерака, испод багрења, а иза Махале, у зеленило врбака, које је, ујутру, имало боју нежно зелених, младих, врбових грана. Дан је био топао. Чуо је, у плаветнилу, над собом, шеве.
Сети се њених, крупних, зелених очију, и дугих трепавица, као у пепелу. Ни сам није знао зашто, али претрну. Одлазећи из Енгелбирте, Исакович је, на
Виде тако С. Деметер, у плићаку. Тврђаву на острву Шабац. А поред ње и тврђаву Дринавар. На турској страни, сем зелених врбака, није видео ништа. Ни живе душе.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је то одвратан клинац зелених очију и надувеног трбушћића. Рашида се правила да га не чује, а он је појачавао глас тако да нас је чуло пола Каранова.
Црњански, Милош - Сеобе 1
врата и кад угледаше вече у врту, што је прилазило степеницама терасе, својим дугим сенкама, ошишаним дрворедима, зелених грана и дугих празних путања, на крају са неким белим стубовима, они се расхладише ветром који се једва осећао,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ваша еротичност празни се такозваним »масним« вицевима. Ваша носталгија — туљењем увелих вечно зелених, гробљанских, староградских песама! Господе!
Милићевић, Вук - Беспуће
испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих кукуруза, густих, сирово зелених конопаља, и шарених бара и кошаница.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У немирним сновима становника удаљених брдских села још се чује њихово халакање и виде се гарави димови поврх зелених шљивика.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У суседном дворишту остављени пси жалосно су завијали. Преко зелених и напуштених пашњака, тамо, у даљини, у плавкастој измаглици, нагло се уздизао Цер, као неки вечити, будни стражар над
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам из Беча пошао у жакету боје благо зелених маслина, у ципелама белим, од коже јелена, са шеширом црним играча тангоа. Био сам типична појава свог времена.
Нашао сам велике, празне зидове. Најбоље ствари однесоше Талијани. Једва оста неколико лепих, зелених и модрих, Бордона.
Дани пролазе. Уосталом, аве је по старом. Обишао сам изложбе. Сецесија је пуна, као и пре, свакојаких зелених, белих, жутих крпа. Сваке године, свуд по свету, има доста људи који се баве тиме да сликају жене зелено, а руже црно.
Ви знате да ја имам луду теорију „суматраизма“: да живот није видљив, и да зависи од облака, румених шкољака, и зелених трава чак на другоме крају света...
А при повратку одатле, гробови се опет ређају крај другог пута. Између зелених маслина свуд их има. Забеле се кретови, а на њима пише да до тог гроба почива: Милан Јевремовић из Шетоња, срез
У зору сиво, као кожа покислих срна и кошута. Небо, што заплави утопљено у рукавац неке реке, зелених, отровних, замршених биља и црвеног муља, пуног нанетих пужева.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
У њој је било брегова и долина, густих, хладовитих шума, зелених пропланака и ливада, дубоких гудура, каменитих ждрела и провала, много извора и потока, горских језера, сјајних и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад Пера стаде да описује побуну зелених, случајно погледа професора и спази да је то директор, али га ова промена не зачуди.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пред зору, у савани, у сеоцету Златном Рогу, Испод зелених крошњи, ко испод широких крила, Племе Рогогу од игре спало с ногу, И спава, као крдо уморних крокодила.
По дванаест пумпи дванаест месеци довлаче Воду из смолнице, из глине и иловаче; А ветар, чија радионица је усред Зелених Гора, Брине се о раду и одржавању мотора.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Усред острва налази се брдо Калдера, високо 1020 метара. Острво је врло плодно, пуно бујне вегетације, воћњака и зелених ливада. Обале су му стрме и дижу се високо изнад морске површине. Најнижа је јужна страна острва.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Локва од стида саже главу, а жабље друштво се намножи. Каквих их све није било: и великих, и малих, и сивих, и зелених! — Баш су лепотани моја деца! — задивљено ускликну жаба крастача, па се трже: — Шта је ово?
« мислио је. Нема деце на салашу. Зато се нико и не радује кад ораси, сазревши, почну да искачу из својих зелених кошуљица. Да макар једно дете протрчи двориштем, насмеје се, покупи или разбаца орахе, свеједно!
Је ли дан или читаву вечност ишао док није искорачио из Земље Бисерник Чапљи и ушао у Царство зелених патуљака? Како да зна? Око њега била су пола налик на она која је оставио, исте куће, исти луди.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она се, вијугајући, губила између узвишених, зелених страна по којима су, усред поврстаних воћњака, провиривали црвени кровови скромних кућица.
после тога и док је као несретник, сав бео од прашине, шапесао кроз крвави смрад лешина које су грозно баздиле дуж зелених гребена Цера.
А одатле, изненада, бљесну нешта необично, мило, пространо, огромно, тамо преко зелених, рајских дубрава, и засени те испуни груди као новом неком надом, вољом да се живи и заборавом свега.
више имао потребе да седим скрштених ногу, нити да се паштим око оне коцкарске психологије, те изађох на једну од зелених тераса богатога конака који смо присвојили, да прорачунам тачно: колико ми остаје дана (не до пада Једрена, његова се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
газде који се много зноје и који новим, још крутим марамицама тару од сунца опаљено чело и презнојену кожу својих зелених шешира.
” — хтједох да упаднем, наслућујући у себи нову теоретску снагу: осјетио сам да смо опет дошли на терен једне од оних зелених „филозофских” оаза у мојој прошараној и веома лишајивој мисаоној домени.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка. То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију.
Само да прође ова дугачка зима!... — У наш Кленовик, је ли?... да се нагледам оних зелених ливада, да се наслушам, макар из заклона, оних наших песама, да се напијем хладне воде са нашега студенца...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Још је било сунца и зелених грана, Ал' мирис пролећа ветрови разнеше, К'о и свело цвеће плавих јоргована. Мени ништа тада познато не беше: Ни
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Кроз неколико секунди ова позадина се прожме великим бројем светлуцавих зелених мрља, распоређених у неколико слојева који полако иду према мени.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
не огледа ли се и у овоме „малом зеленом дрвету“ које (у нашој жељи) асфалтом трчи бар нешто од оних митских „великих зелених времена“, и не садржи ли ово огледалско одражавање једну од оних скровитих страна Попинога песништва које нас
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кратак, плећат, риђ, зелених злих очију био је оличење пркосника, дахије и убојице. Никад без осмеха, вазда пређе готов да пође у потеру и
Краков, Станислав - КРИЛА
Опет су семафори светлуцали и бацали разорне таласе. Зрак је био препун гасова. Било је зелених који су тровали, жутих који су опијали, и црвених који су рушили. Били су црвени као крв из плућа Казимирових..
се кроз ниска вратанца, вукли се дуж прљавих зидина, читали натписе под сводовима и застајали под колонадама зелених и белих мермерних стубова. Ту је мушки жедно грабио женине усне.
Петровић, Растко - АФРИКА
Комплекси водено зелених круна у тамној гами зеленила. Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу.
Ако бих узабрао цвет, овај није имао облик осталог цвећа афричког, није имао ни корена под собом, ни зелених листова еко себе, већ је растао право из маховине.
Сва утрина до града је златно–жута са црвеним флекама. Оно неколико тамно–зелених дрвета, пре града, пред свим широким жутим и црвеним пејзажом, завршавају ону хармонију страхоте, древности и пустоши,
“ Бамако: бифе, лед, берберин, велико тржиште пуно белих црначких тепиха, слоноваче, ћилибара, кожа и зелених афричких поморанџи; Бамако, град црних и белих, велики и важан колико и Дакар.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сада влада тамо грозна пустош. Земља је разривена. Читави се бедеми укрштају, а наместо зелених травњака постављени су сплетови бодљикавих жица. Људи су се скрили у лагуме, одакле их повремено извлаче мртве.
Нестало је оно мало зелених пољаница, и гомила разривене земље, разбацаних препречних средстава, и понеки избачени леш указује на страшну пустош,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иду без тебе как' јелен, в себе имеја целу смртнују стрелу глубоко. В зелених горах, в кристалних водах не имам сладост, но бедну жалост безмерно.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кровови, обрасли маховином, једва се распознају, према мјесечини, од зелених шљивика кроз које стрше. Само се гдје-гдје бјеласка нов кров.
Ћипико, Иво - Пауци
тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом...
Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.
А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јесења сетва је пропала, усеве је покрио моравски муљ, дубоко их сахранио, и уместо зелених житних поља, докле очи допиру пружају се црне пустаре. Преостаје једино да се посеју јари усеви, ако већ није касно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На десној обали Дунава, позлаћеног отсјајем залазећег сунца, уздиже се, из сочних зелених ливада, лако пошумљени брежуљак, а на њему стоје развалине неког поноситог краљевског градића; зову га Вишеград.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Обоје су много волели купус, и чим кажу: башта, загрцну се од смеја, што обоје одмах виде читаво поље једрих, плаво-зелених, увек као росом умивених купусних листова, које човек и пресне да једе. Прођоше две године, комшилука нема.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ах, А беше давно: пролећа дан и свеца; Сељаци рујни за плуговима хоје, Прсника изнад зелених дојке поје; Тече речица, плавкаста, Знај, па беллезза.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1912. НЕРЕТВА Нада мном, у башти, машу брескве пуне Зелених лепеза и првог зарутка; Припило се сунце и у лисне круне Као да би хтјело све злато да утка.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Напријед, момци! Кров је направљен од јаких зелених грана с лишћем обореним надоље да би се низа њ сливала киша. Одозго га још притискоше сувим огранцима и све скупа
Био је ту чак и један планински орао прорешетан гелером, али поред свега тога он је и даље весело ширио крила изнад зелених брегова у низини. Орла је Јованче прикуцао на прочељу колибе, изнад самих улазних врата.