Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
бивши некада нотарош НАНЧИКА, његова супруга МИЛЧИКА, ЕДЕН — њина деца ШАНДОР ЛЕПРШИЋ, млади стихотворац ГОСПОЂА ЗЕЛЕНИЋКА, његова ујна ШЕРБУЛИЋ, банкротирати трговац СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ } грађани НАЂ ПАЛ <СКОРОТЕЧА> ВИШЕ РОДОЉУБАЦА
ГАВРИЛОВИЋ: Скендер је турски. ЛЕПРШИЋ: Ништа зато, и фес је турски, ал је опет наша народна ношња. 5. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ШЕРБУЛИЋ: А, ево госпође Зеленићке, и она ће знати што казати.
5. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ШЕРБУЛИЋ: А, ево госпође Зеленићке, и она ће знати што казати. ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли чули, господо, да је Диштрикт сав у пламену? ГАВРИЛОВИЋ: Шта, изгорео?
ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли чули, господо, да је Диштрикт сав у пламену? ГАВРИЛОВИЋ: Шта, изгорео? ЗЕЛЕНИЋКА (смеши се): Јоште није, него само букти; но његов дим осећају Маџари чак у Буда-Пешти. ЛЕПРШИЋ: Право, госпоја ујна!
ГАВРИЛОВИЋ: Шта значи то, господине Лепршићу? ЛЕПРШИЋ: Зар не чујете да су се у Диштрикту побунили? ЗЕЛЕНИЋКА: И потукли све који су против народности. ГАВРИЛОВИЋ: То је зло.
ЗЕЛЕНИЋКА: И потукли све који су против народности. ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је време да се феникс из пепела славе српске подигне.
ШЕРБУЛИЋ: Бадава, тек фрау фон Зеленић, па фрау фон Зеленић! ЗЕЛЕНИЋКА: Фрау фон? Не видите ли да је ова реч туђа? Србин има доста цвећа у својему врту, зашто да од други украсе тражи?
ЛЕПРШИЋ: Ми смо већ закључили начинити српске кокарде, само док се известимо која је српска боја. ЗЕЛЕНИЋКА: Дакле јошт и то не знате? Лепи Србљи! Ал тако мора бити кад људи не читају народне књиге. ШЕРБУЛИЋ: Зар ви знате?
Лепи Србљи! Ал тако мора бити кад људи не читају народне књиге. ШЕРБУЛИЋ: Зар ви знате? ЗЕЛЕНИЋКА: Ја би се стидила кад не би знала у чем се састоји чувствило народности.
ШЕРБУЛИЋ: Плава, црвена и бела. Живила родољубица српска! СВИ: Живила! ЗЕЛЕНИЋКА: И сви мађарони с маџарским кокардама! ШЕРБУЛИЋ: Проклет Србин који се њима жели дичити!
ШЕРБУЛИЋ: Јесте ли задовољни, госпоја Зеленићке? ЛЕПРШИЋ: Не, него да се за спомен спале. ЗЕЛЕНИЋКА: Мој нећак јошт најбоље осећа жар родољубије.
ШЕРБУЛИЋ: Изрјадно! ЗЕЛЕНИЋКА: Моје је име Зеленићка, но будући да је зелена боја маџарске, зато је трпити не могу. Закључила сам, дакле, обратити