Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сигурно. — Овда, пошљи ми Лазу. — Хоћу, хоћу, како не бих! И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору... Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара.
Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну. Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. Докопао се луга, па је одмицао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Јахао је великог, тешког, неуморног, зеленка. Био је сретан, ожењен, женом која га је волела и која је имала, кроз месец, два, да роди. Био је безбрижан.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' кад виде да залуд гледаше, Већ за њега запитати ћаше; Ал' ето ти овамо Миленка И он води претила зеленка, За њим краче љуба вереница Као крпа бледа несретница. А Милета побри поитио: „Како си ми, побро, уранио?
Већ Миленко зеленка се лати, Већ га оштро бакрачлијом вати, Већ ти глени љубе несретнице, Она скочи зеку за вођице: „Не дам, не дам!
Проклет био кога жене сплеле И јуначки мозак му занеле!“ Ово рече, зеленка ободе, Па ти пољем пред дружину оде. Оста јадна Мила на земљице, Прискочише њојзи другарице.
Глас несретни дошао Милети, Што почини Солимане клети, Својим четам' остави Миленка, Па обрну претила зеленка. Пет стотина било је одзаде Несморене Србадије младе, Једно момче од другога боље, Ако буде Србу до невоље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
војвода: „Ој, бога ми, царице Милице, та ја идем са поља Косова, ал' не виђех честитога кнеза, већ ја виђех кнежева зеленка, ћерају га по Косову Турци, а кнез мислим да је погинуо“.
дужде од Млетака, ну ослушкуј и ноћи и дневи: запалићу на граду топове, запалићу тридесет топова, па запалит Крња и Зеленка, нека оде јека под облаке; пријатељу, часа не почаси, но ми прати низ море ђемије, да ми сретеш на мору сватове“.
топова; па призови старца Недијељка, што му б’јела прошла појас брада, који чува топе баљемезе, чува топе Крња и Зеленка, а којијех у свој земљи није: у влашкијех седам краљевина, у турскога Отмановић-цара; ну призови старца
га Јован капетане, те привикну на граду тобџије, и призива стара Недијељка: напунише тридесет топова, напунише Крња и Зеленка, напунише, па их препунише, продадоше праха и олова, дигоше их небу под облаке, па им живи огањ продадоше.