Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!... Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! — Кад ће то бити? — Кад?... То не зна нико!...
” И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... О чему ти није мислио!... О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...
— Ти си Дево? — Ја, Јоване. Је ли ту харамбаша? — Ту је... Дева се упути к њему. Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.
Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... Ноћ се спусти ведра, тиха. Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души... И сан му паде на очи као детету.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања, Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у
Африка
зубе од хипопотама; и потом се кроз жуту, блештаву савану упућујемо Светој Шуми, Комо-Ту; једној малој шумици необично зеленој, необично збијеној. На пола пута нас сустижу четири свештеника, старца, у белим пастирским одећама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
изјаше пред своја два реда коњаника, па да пређе у кас, затим у галоп, и да најзад ћутке полегне по коњу и јури по зеленој трави, све док не завитла као бичем, сабљом, по глави.
Пред њеним пенџерима, испод два реда липа, све је било у жбуњу јасмина, и јоргована. А само при улазу, на зеленој трави, белела се пећ, која се ложила сламом, споља, а у којој се пекао хлеб, за господина Трандафила.
украшеним нојевим перјем, пада, у кола, па се диже понова, а затим, заљуљан, испада из кола и остаје, непомичан, на зеленој трави. А и то се одиграло, брзо, као лепрш голубова.
пратећи га, услужно, скакутали, да му остану, у потиљак, било је гренадира у плавој униформи, пешадијских официра у зеленој, са црвеним реверима, и белим кокардама. Костјурин је био у некој црној униформи, тесној, као францески фракови.
Та витка, прегорела, црномањаста жена – која је личила на лепу Циганку – била је, у својој, раскошној, зеленој, кринолини, врло љупка појава, већ рано ујутру, а заносна увече, уз фараон и смех.
Трифун се био у Кијеву прво појавио у росијској, пехотној, униформи, зеленој, украшеној црвеним реверима. Вишњевски му је, међутим, набавио, за одлазак у Миргород, плаву куртку, по моди књаза
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Напротив, рашка племена, насељена у зеленој динарској зони, пространијој области са разноврснијим средствима за живот могли су знатно више повећавати број свога
То су биле у карсној Црној Гори: затворене депресије, поља и низ увала, јасно ограничених; у зеленој зони рашких племена то су биле нарочито дубоке долине, често кањонске, ређе планине које сточари лакше прелазе него
чароице (машкаре о покладама), о којима се ништа не зна у зеленој динарској зони. Понеки пут се може у Загори чути и која талијанска реч.
Црњански, Милош - Сеобе 1
заједно са оним што се пред њим догађало, Аранђел Исакович устукну у колима, не схватајући шта то може тај човек, на зеленој пољани, у припеци и жега, да непрекидно и тако лудо ради.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
»Пошла мајка с колодвора, де-ја, де-ја, де...« У манеовски зеленој трави, српски доручак уз Вајфертово одликовано пиво.
Заузврат, да се некако одужи домаћинима, написао је за Књижевне новине »Сонет о Зеленој реци«, а за Политику напис о варошкој Тврђави, коју би свакако требало обновити. Али сваког чуда за три дана!
Милићевић, Вук - Беспуће
За столовима за играње, видјели се погнути људи; играло се с ватром и занимањем; с лупом падале карте по зеленој чоји; настајала тренутна тишина; са звеком падао који пут новац на земљу; и од времена на вријеме дизала се свађа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ она врисну Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави, О да чудна љуљушкања, Да т' подиђу мрави! Лаки ветрић осмену се, Листак лиска дирну, Бели данак покрену
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пет пута су је вадили и спуштали на „бис“. Најзад, стиже и та природа! На нежно зеленој ливади, посутој првим пролећним цвећем, жвакаћим гумама, старим новинама и зарђалим кутијама сардина, удишемо пуним
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Од здравља и среће надимљу се груди, Устаните, децо, рујна зора руди. ЦВЕТАК Ја видех цветак мали У трави зеленој; И истргнут' га хтедох У жељи пламеној. Ал' он се тужним гласом Отпоче молити: — Ах — брате, добри брале!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
160. Босиоче, ситна твога лада, Од недеље ја не видо драга, У недељу у зеленој башти Сваку сам му стопу пребројала, И у стопу невен засадила. 161.
“ 213. Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој трави, Лист отпаде, а грана остаде; Онаква је вјера у јунака. Док пољуби — узећу те, драга!
Не чудим се патки поткованој, Ни бијелој гуски оседланој, Нит’ вуковој капи од самура, Ни међеду зеленој долами, Ни лисици ни њену ђердану, Ни пијевцу ковчали чакширам’; Но се чудим зецу димијама: Куд се вере, како не
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Можда то тако само изгледа кроз грање, а није у истини ?... Седе обоје, ту близу ње, на једној зеленој, увученој дубоко у шибље клупи и... баш се не види добро шта чине...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
биља (да то у воду ставе па том водом да се окупљу, да их се мане свако зло и неваљаштина); дјечица да се изваља по зеленој пшеници, да се пшена појми и ојача. Сви га, брате, жељковаху, а мимо свијех Црногорчад љута.
дотле допратио, па кад ћаше да их зорици преда, савлада их сан и умор, те они поменувши Бога истинога, полијегаше по зеленој трави. Источњак вјетар дуну те стаде шушањ витијех јела и борова — али се Црногорци не пробудише.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Хајте, уроци, по земљици, и по водици, и по зеленој травици! 2 Урок сједи на прагу, урочица под прагом; урок срочи, урочица одрече.
одуха, нека ти руком омаше, нека ти басмом обаје, нека травом отрује, па ће ти лакнути, и заспаћеш као младо јагње на зеленој трави.
3 Пуж, муж, пусти баби рогове! Ако нећеш пустити, Ја ћу тебе убити, На зеленој трави Секиром по глави! КОШУТИ Беж’, кошуто, стрмо доле, Ето момка брзонога!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Па се млађан за њом стисну, Дохвати је саде; „Јао мене!“ она врисну, Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави! О да чудна љуљушкања, Да т' подиђу мрави!
Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања Ту нађем Самоћу у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На отворену, тај притисак ишчезава. У зеленој природи, међу дрвећем и травама, осјећам да дубље и стварније живим. Обузима ме дјетињаста жеља да начупам траве и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога. Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега... Прави горски цар!... Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена.
— Пуцај ! Не дај ! Уа! — вичу стотине грла. — Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. — Лево ! Страном! За њима! — вичу кметови.
Жандарми одмах скидоше Пантовца и простреше га по зеленој ледини. Народ се окупи уоколо. На благој, мало нагнутој равници лежаше раширених руку и опружених ногу, мртав
Звер!... Звер пред хајком!... А он је мислио да је тамо слобода, у немој зеленој гори!... И што му је требало да се још окива овом женом?...
и не доврши мисао, јер угледа мртвога Новицу, где се отегао на зеленој ледини, а око њега се начетили жандарми, који су се вратили с пута. XXВИИ На белом хлебу!...
Краков, Станислав - КРИЛА
Све су кецеље биле крваве, а само су болничарке биле насмешене. Потом се Душко нашао у мрачној соби и на зеленој светлости видео костур своје ноге. Около су прштале варнице.
Петровић, Растко - АФРИКА
зубе од хипопотама; и потом се кроз жуту, блештаву савану упућујемо Светој Шуми, Комо-Ту; једној малој шумици необично зеленој, необично збијеној. На пола пута нас сустижу четири свештеника, старца, у белим пастирским одећама.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ВИІІ Житковац, 9 августа у понедељак, 1876 год. Три је часа по подне. Мене ево где лежим потрбушке на зеленој трави у хладовини, под једном брснатом крушком. Мој коњ привезан за крушку једе у сласт своју зоб и потреса зобницом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
да се за хајдуке зло прориче у оној години кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, а да их њезин глас по зеленој шуми врло весели, и да је то знак да се одмећу и скупљају.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ А шта ти знаш, вузле једно вузласто, осим тог царског чина на теби?! Зелен си, дијете, зелен кô зелена грана у гори зеленој. Писарчић: Глупи су они, Давиде, ка' глуво доба. Не знају они ништа, ама баш ништа они не знају!
! Е, де-де сад кажи, немој врдати! Е, мој синко! Зелен си, зелен кô зелена грана у гори зеленој. Писарчић (зацрвенио се): Ја сам контâ нешто друго, а и та ти је на мјесту.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она, Јованка, са Стојанчетовим кћерима, у њиховој зеленој башти, на љуљашци љуља, пева. Највише, најопасније да се она љуља, издиже.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Можда је овде боб »симбол везе између света природног и натприродног, живих и мртвих« — као и у »причи о зеленој деци из Вулпита која излазе из рупе у земљи и хране се искључиво бобом« (Схірлеy Тоулѕон, Тхе Wінтер Солѕтіце, Лондон,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кода је била питомо и племенито дете, али ружно дете. На лицу модро грошаста кожа њена оца, бакалина у зеленој кецељи, који се преко те кецеље опасивао челичним ланцем, и, рекло би се, са уживањем корачао по радњи уз звекет
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Једна жена, која се одметнула због турског насиља, овако описује своје мучење у шуми: Ходих млада по гори зеленој, пасох траву за петнаест дана, пасох траву каконо и срна, и не виђех леба залогаја.
(Перовић Батрић) Шта се б'јели у гори зеленој? Ал' је снијег, ал' су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би полетјели.
у нашим песмама компарацију: „Закукаше кано кукавице“ Хомер овако развио: „Као кад кукавица у прољеће закука у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и, овчару, јер по томе знаду да је нестало зиме И дошло мило прољеће,
се токе на прсима и злаћене ковче на ногама: сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце — пак је простре по зеленој трави, просу по њој бурме и прстење, ситан бисер и драго камење.
Отидоше кићени сватови, одведоше лијепу ђевојку; оста Милош у гори зеленој и са њиме три стотине друга. Кад одоше свати из Леђани, краљ дозива Балачка војводу: „О Балачко, моја вјерна
Тад Балачко спреми бедевију, па отрча друмом за сватови са шест стотин' латинских катана. Кад су били у гори зеленој, кулаш стоји на друму широку, а за њиме Милош Војиновић. Викну њега Балачко војвода: „О Милошу, зар се мене надаш?
Већ ме чу ли, краљу Вукашине! Ти подигни млогу силну војску, изведи је на Језера равна, пак засједни у гори зеленој. У Момчила чудан наук има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с собом води девет миле браће и
мило било, па он диже млогу силну војску, оде с војском на Херцеговину, изведе је на Језера равна, пак засједе у гори зеленој. Кад је било уочи неђеље, Момчил' оде у своју ложницу, па он леже у меке душеке.
Лов ловише по гори зеленој, ни добише, ни шта изгубише, но се своме повратише двору, преда њих је ишетао Лазо; царе свраћа Југа на вечеру, Лазо
Влах-Алија, што с' не боји цара ни везира: што ј' у цара војске државине, чини ми се сва царева војска као мрави по зеленој трави; а ти, море; мегдан да дијелиш!
на јалову грану; из небеса ситан дажд удари, те се моја крила поопраше, и ја мого с крил'ма полетити, полетити по гори зеленој, састадо се с мојом дружбиницом.
пера обломише, бацише их у зелену траву, од добријех коња одскочише, шчепаше се у кости јуначке и погнаше по зеленој трави. Намјери се јунак на јунака, дели-Муса на Краљића Марка; нити може да обори Марка, нит’ се даде Муса оборити.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
свила А у Љубишу који је близу Носи се цвеће из априла Услед пролећа у Сахари Сада се носи бисер од песка А на зеленој планини Тари Мирише смрека и пупи леска Услед пролећа у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један је платан
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— увријеђено и ожалошћено прошапута Стриц. — Па дабоме да је мртав! Јасно је видио себе мртвог на некој зеленој пољани, а Луња се нагнула над њим па само горке сузе рони, јер зна да се Стриц више никад неће дићи ни проговорити.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Горе се зелене, мирисне траве се помаљају, сено буја, косци се приготовљавају. Јагањци блеје, по зеленој трави скачу играјући се, — сад сви земљани радилци радују се, к сваком пољском послу се потежући хитају урадити и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста вириле испод жуте сатинске сукњице са цветићима.
— викнуше изненађени мушки око чесме видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци, и јорган) крај ње.