Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Веровао сам да ће ме бог чути, И надао се да ће ме услишити. А он, упецан на зелену муву, немоћан лежи и зева на суву. 2.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе... Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.
Наста јаук и писка... Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... И сами Срби застадоше изненађени... Међутим, хајдуци су чинили своје...
И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може. Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем, врх света, Расплела је косу зелену и дугу, Наличи на нимфу која је проклета, Да постане дрво и да шуми тугу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се бáба згране при спомену кринолина, и онда није никакво чудо што су се људи чудили кад су нашли клавир у
Завуче се у зелену метлу иза куће па чита Геновеву. Виче је мáма колико је грло доноси, а она се занела па и не чује, него се гутни у
Гледа по башти. Не види никога; само дрвеће и цвеће, и високу зелену метлу и бикове од црна лука како се издужили у висину.
Африка
Видим широку и зелену воду, језерски мирну на изглед и видим плаве брежуљке обала обрасле зеленилом. Ту, на том месту света, река још није
Црњански, Милош - Сеобе 2
Удовци су, после дужег удовиштва, као ајгири, кад их пусте на зелену траву. Павле је црвенео и беснео. А ди Ронкали га је тешио, да мајора Божича не треба озбиљно узимати.
ту, горе, који су се бунили, који нису, ни пред ким, сагли главу, ти неће више угледати Сунце, у Срему, ни изјахати на зелену траву. Ти више никад неће видети месечину у Варадину. Ни како жито расте, ни у житу црвену булку.
“ Виде, каже, долину љупку, зелену, која га Цера сети, а која се зове – каже Хурка – Ондава. Крај пута, тече речица, бистра, као суза.
Једино су, по патосу, били посули зелену траву. Шпилтиши су били постављени у форми звезде, а на улазна врата неко је био навукао тешку, татарску, завесу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
— Три католичке групе. Становништво босанског варијетета, Срби православни, католици и муслимани, насељавају зелену и романтичну Босну, нарочито долине Дрине, Босне и Врбаса. О групи Срба муслимана говорићемо у наредној глави.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одмах потом утону главачке у неку бездан жуту, зелену тамну, па сасвим мрачну и ледену, што се склопи над њим. Кад се опет појави, у светлости над водом, међу коњима
Исакович изјаха из логора, у празно, звездано јутро, на зелену траву, грејући се у испаравању коња, до неког оближњег дрвећа, да осмотри пут којим је хтео да иде.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Почиње друга животна лекција. Најпре пију лимунаде, затим једу шах-торту, па тек онда зелену салату. После долази на ред јагњеће печење, на крају супа, а онда Љиљанин тата узима аперитив. Све је наопачке!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Требало је још само да обуче зелену доламу, да натакне калпак, да припаше једну од онијех сабаља што вишаху у богатој оружници, па ето га, каква су га
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Јошт је нужно подерати све оне аљине које су странонародне боје. ШЕРБУЛИЋ: Ево и госпоја Нанчика има зелену. ЗЕЛЕНИЋКА: Ја се надам од њеног родољубија да ће је одма поцепати. НАНЧИКА: Мени ова лепо стоји.
Милићевић, Вук - Беспуће
трепеће младим лишћем, угледао испод себе, доље у котлини, између бијелог стијења у које удара сунце, — живу, свјежу, зелену пругу Уне.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Па и због тога што није лепо да балавци посећују кафане, а после и из бојазни да не мора плаћати тâком поцепану зелену билијарску чоху, и сад под старост носити зелене јегерске панталоне — због свега тога био је газда Радисав на сина љут
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Уједанпут јарко с' сунце диже, Па за часак насред неба стиже, Како стиже, одма силно плану, Па травицу зелену преплану, Клону дрво, клонуше цветићи, Из облака попадаше тићи, А из врела ударила пара, Така, брате, уједанпут
“ Она виче, пуца прекоморка, Турчин пада у зелену траву, Љуба к њему па му скида главу, Те је меће драгом више гроба, Верна љуба и послије гроба.
“ И цела се веће војска крену — Већ стигоше у гору зелену, Већ стигоше, већ и замакоше — Мало прође — већ Турке сретоше: Поцикташе те пушке танане, А зајеча гора на све
Познаде га Хајка, прихвати га, Из мртаца мало износи га, Полаже га на зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га Хајкуна сирота, Не би л' нашла трага од живота, Огледа га са
„Ацо, Ацо“, вика ти сирома; Аца теби те у помоћ ома; Један итац вешто, те у главу, Крвца лопну у зелену траву; Па да те ово не избави од мука, Веруј, брате, ја би и утука.
И тако дуго мучаше се туде, Ал' најзад виде заман целе труде, Те лати пушку, сасу је у главу, И крај њи паде у зелену траву.
Ал' Бог моме не слушао младе: Плаим кроком коњиц пољем краче, Па у гору зелену замаче. Проли Цвета ту сузу голему, Па с' окрете ка двору својему; Бог би дао, те са грђи јада Нигде никад не
Момче сече, па већ унапреда Шта ће бити, превесео гледа: Већ он види многу турску главу Како пада у зелену траву, Већ је види на нож надевену, Већ он снива о јуначком плену.
Паде Ибро у зелену траву И испусти свилену заставу, За њим паде једно Арнауче, Та чело му на четворо пуче, Паде Асан, Бог га сатукао,
му плану, Па се куцну с Талом два-три пута, Ал' је Тале присојкиња љута: Вешто ману, окиде му главу, Обори је у зелену траву, То учини, дорина ободе, Па с Ајкуном унапредак оде. „Мируј, Ајко, срце, душо моја!“... „Пуштај, пуштај!
повриснула, Мал' од јада тужна не свиснула Па га онда вади из мртваца, Те га носи и кроз крвцу гаца; Полаже га на зелену траву, Белу руку меће му под главу, И гледа га Ајкуна сирота, Не би л' нашла бар штогод живота Огледа га са
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
кроз које сам пролазио, али коријен је остајао, животворан и неуништив, и под сунце поново истурао своју нејачку зелену клицу, свој барјак. Рушио се на њега оклоп тенкова, а штитио га и сачувао пријатељски повијен људски длан.
Једино је калајџија Мулић, муслиман, трпко мрштио лице као да је појео зелену оскорушу, за њега је свака цртарија била недопуштена, ђавоља работа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
људе у шуми казавши им кад чују труба да затруби, онда да иду на њезин глас њему у помоћ носећи сваки пред собом зелену шумнату грану, а он отиде сам у царев двор. Кад тамо, а то жена са слугама сама у двору, а цар отишао у лов.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Е, у томе и јесте штос, помислих! Како човек може да има поверење у некога ко носи зелену кравату на тамноплавој кошуљи? Мислим, да би вас психијатар излечио, мора да буде бар за нијансу паметнији од вас.
И тако четири пута за редом. После једно пет напада, наш генерал фон Паулус опали зелену ракету: као, то је знак да бришемо и фурамо на робију.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А сунце врелу поплаву просу, врбама суши зелену косу. Изиђе Жућа, на сунце шкиљи, смешка се сваком зрачку, па онда вели: „Питам се, је ли, шта ли то рекох мачку?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
59. Шта се сјаји кроз гору зелену? Да л’ је сунце, да л’ је јасан месец? Нит’ је сунце, нит’ је јасан месец, Већ зет шури на војводство иде. 60.
Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву. Ђевојке јој тихо говорише: “Ој Милице, наша другарице, Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све гледаш у
Ђевојке јој тихо говорише: “Ој Милице, наша другарице, Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све гледаш у зелену траву, А не гледаш с нама у облаке, Ђе се муње вију по облаку?
Што с’ чудите мом дивном оделу. Ја га носим, ал’ се женит’ нећу! 136. С вечер’ сјала сјајна мјесечина, Обасјала зелену ливаду, По њој пасу два господска коња, Чувала их два господичића: Бан Стијено и капетан Јово.
давор’ бриго моја! Да ја знадем, моје бело лице, Да ће тебе стар војно љубити, Ја би ишла у гору зелену, Сав би пелен по гори побрала, Из пелена б’ воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад стар љуби, нека му је
А да знадем, моје бело лице, Да ће тебе млад војно љубити, Ја би ишла у зелену башчу, Сву би ружу по башчи побрала, Из руже би воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад млад љуби, нека му
“ Кад то чула лепота девојка, Она иде у гору зелену, Те премеће дрвље и камење, Док је нашла гују отровницу, Заклала је злаћеним прстеном, Уточила по кондира једа,
229. Ој, солдати, браћо нерођена! Нерођена, као и рођена! Скин’ те с мене зелену доламу, На долами три џепа свилена; У сваком је по ружа румена: Једну дајте мојој милој мајки, Нек купује пшеницу
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ослобођен сам веза, закона, љубани. Не волим никога живог, и ширим руке у ту зелену светлост ваздуха. Ништа ми се не може догодити.
Био сам на крају света; место живота, видех једну благу, бескрајну, зелену светлост. 1921 КОМЕНТАР УЗ „ПОСЛАНИЦУ“ Било је много повода томе, и узрока, што сам ја, тада, из Београда, отишао
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОРАО И ЗМИЈА Орао, са змијом у кљуну, Испод облака пљуну, И узицу живу, вијугаву Баци у зелену Дубраву. „Е па сад, кад сам је сторњао”, (Рече, у себи, орао) „Поново ћу је зграбити Доле, у шумској забити!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Пигмент, који се појави на кожи јегуљице, учини да јој леђа добију затворено зелену боју, док је трбух отворено жуте боје. Тело се издужује, кретања животињице постану живља; пераја се јако развију.
Гледајте! Пали смо случајно усред скелета потопљеног старог једрењака. Гледајте и ову гигантску рибу што личи на зелену змију дугачку бар 20 стопа, како се таласасто превија пливајући; то је једна врста угора (круј, конгер) која има
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А кад жртва падне у крвавој пени, И зелену траву крвљу нарумени, Хајка даље крене да ништи и гази! ИИ Целивасмо га у лице и чело, Опростисмо се редом тужни
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ђаконом — Алексијом, мојим прељубазним у Христу братом, отидите, рекох, у моју смирену ћелију, па дохватите ону вељу, зелену, четвртасту боцу мученице. Донесите да с њом потрујем ове перчинаше. Ајте!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Кукуруз) 200 — Сви синови у капи, отац без капе? (Жир и храст) 201 — Сви царићи у црвену, а сам царе у зелену? (Дрен и дрењине) 202 — Сто орла на једну ногу седе? (Купина) 203 — Уже вола родило?
је имао хаљину чупаву по којој су били испришивани којекаки репови, а највише лисичји, на лицу образину, а у руци зелену гранчицу или киту цвијећа.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад буде пред ноћ, нахрани га лепо и напоји, па га одведе у једну собу сву зелену, и рече му: „Немој да се плашиш, ту ће ноћас долазити и лупати око тебе да те пла | ше, али ти се не бој.
људе у шуми казавши им кад чују труба да затруби, онда да иду на њезин глас њему у помоћ носећи сваки пред собом по зелену шумнату грану, а он отиде сам у царев двор. Кад тамо, а то жена са слугама сама у двору, а цар отишао у лов.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад се симити убуђају, кришом их баца свињама. Најпре у ситне комаде изломи симит, згрудвану зелену паучину. Симит се пуши белим, љутим димом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ХС МОРСКА ВРБА Сама врба стоји над морем на стени, Расплела је косу зелену и дугу: Наличи на нимфу коју су проклели Да постане дрво и да шуми тугу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
је Њутн малу рупицу и пропустио кроз њу само зраке једне одређене боје Сунчевог спектра, било црвену, било жуту, зелену, плаву или љубичасту.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У цјелову сам бројио до одређеног броја. У загрљају, сасвим сам присебно мотрио преко њеног рамена зелену бубицу на гранчици олеандра; тад бих помислио како ме она у том часу замишља очију заковрнутих од блаженства и спопао
Заведене су драконске казне. Читаво наоружање преоријентирало се на зелену униформу: на пет хиљада здравствено-финансијских стражара долазио је можда тек један артиљерац или пјешак.
Ти је готово и не познаш!“, јављала су писма. „Хоћемо ли и ми најзад доћи на зелену грану? Хоће ли доћи дан да се и ми сакупимо на једном мјесту? Није ли и тебе већ заморио тај живот?” Дошло је и то.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. — 'Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами.
Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед
— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу. Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.
По њој се поређали млади косачи, па једначито, као по команди, измахују оштрим косама и секу зелену сочну траву. Пријатан, заносан мирис отаве шири се уоколо, те не могу сите да их се надишу млађане груди.
Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао ; не би се никога бојао... Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави.. У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену... И све би то било, да не беше њега!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
људе у шуми казавши им кад чују труба да затруби, онда да иду на њезин глас њему у помоћ носећи сваки пред собом зелену шумнату грану, а он отиде сам у царев двор. Кад тамо, а то жена са слугама сама у двору, а цар отишао у лов.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Под брезом где је лето свукло зелену кошуљу. У топлој сенци звезданих кола, као у санаторијуму, заспао сам на трави. Први томе би се наша аналитичка мрежа
Краков, Станислав - КРИЛА
Зизи се сулудо смејала. У највећој соби рашчупана, ознојена сопственица куће нерадо је пружала још једну зелену банкноту своме крилатоме љубавнику. Био је ђак, пилот, и доста снажан.
Петровић, Растко - АФРИКА
Видим широку и зелену воду, језерски мирну на изглед и видим плаве брежуљке обала обрасле зеленилом. Ту, на том месту света, река још није
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не може бранити веран своју љубимицу пастир, Јасну врулу има — нестала су времена У којима је Орфеј зелену мамио шуму, Рику лавова, бесна тигра давио Песмом и свирком својом, и потоке жубореће Онемио, подизао зидине горде
Ваљда су овог лета на Олимпу ренови љути Кад о ручку скоро Плувије плаче свак’ дан. Бечлије иду радо на села у зелену гору: Цела се кућа дигне, газде, и слуге, и мопсл.
Памтим као данас, носио је рајтшпорне, имао је на себи зелену бунду постављену астраганом, с јаком од самура; по бунди неке свилене пегице као мушице, а ми деца све идемо око кола,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Да би жена лакше родила, треба да попије воду у којој је потопљен крстовдански ч. (СЕЗ, 19, 65). Ако боле очи, треба зелену каленицу напунити водом, па ту метнути ч.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нестаде тескобе, живнем. Одем до Мртваја вира. Скинем са себе одећу и бацим се у прозрачну зелену дубину. Роним, штрцам воду кроз зубе, покушавам нешто заглушно да отпевам.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ниобе плачне, Што тупо преда се гледа, без искре надежде зрачне, И самрт суморну кличе И онда кад хладни север опусти зелену гору, И онда кад славуј пева и мајску поздравља зору, И плави поменак ниче.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
присутнима, као свештеник еванђеље, велики манускрипт који је малочас извадио из оног свежња хартије, па га полаже на зелену чоју стола. Слушајмо шта говори! „Врло поштована господо!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И то има седамнаест година, и седи у мојој кући годину дана, а свако јутро ме испраћа на зелену капију на коју баш и навали јутарње сунце. О, Боже, опрости и мени маторој грех. Храним тело, а не питам за душу.
Падају имена, цифре, анегдоте. Стигоше међутим до госпа Нолине куће и пред чувену стражњу зелену капију за колски пролаз. Ту отпоче и шала и смех. — Шта ради, Боже, онај жути штајервагн?
Госпа Нола поче тихо и жалосно да певуши: Не копај ме, нано, У то штурно гробље; Већ ме копај, нано, У зелену башчу ... О-о-о-о-ох, Саваоте! Србо, сине, где си, да засвираш и попеваш Нани! Да попеваш „добротворки”!...
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
га унатраг Још нисмо децо стигли И бог зна хоћемо ли икада стићи До почетка боја Одавде чујемо Негде високо над нама Зелену песму коса КОСОВО ПОСЛАНСТВО Кос крила орошена крвљу суши На ватри црвених божура Пред њим се шири поље Исписано
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
дође као кад са највећом слашћу посрчеш компот од бресака, а онај који те служи каже ти: „Е ајде сад да прогуташ и ову зелену оскорушу!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам. И хоћу за ноћима зелену зору, Па потом за брдима гору, И опет за ноћима виноградску зору Сним. И тако увек даље.
и ништења на мужи, на врелу, Не кидајући с уста мешину једа Прокључалу мишицу ти белу Ја сам читао, као у паници, зелену ливаду детелине, ван себе да набавим ти Одлакшања-Среће, Све је ипак - да л' проклетством у мени!
Ја снивах зелену ноћ засењених снегова, Пољупце што лењо се пењу у зеницама мора: Оптицај оних бескрајних сокова, И жуто и плаво буђење
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд су дани летели! Већ је и земља зелену кошуљицу облачила, а облаци мирисали на пролеће: звоно је брујало. Није преостало ништа друго до да се бежи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Таква је моја свирка и песма била кад ја пођох да се венчам: — да више у зелену башту не идем, месечину не гледам, драго не чекам и милујем — да младост закопам! И закопах је! Сад? Старо дрво.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
су највише чохане плаветне чакшире, доње на ногама чарапе и опанке, горе чохане ђечерме и копоран, гдјекоји и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ; на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од којијех су
Стјепан са пашом Подгорицом, који му је био оборио кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па продаде њега у Латине, у Латине, за меке
облачи дијете Грујицу: на плећи му удара кошуљу до појаса од чистога злата, од појаса од бијеле свиле; по кошуљи зелену доламу, на којој је тридесет путаца: свако пуце од по литру злата, под гр'оцем од три литре злата, и оно се на бурму
бугар–кабаницу, — засија се скерлет и кадифа, засјаше се токе на прсима и злаћене ковче на ногама: сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце — пак је простре по зеленој трави, просу по њој бурме и прстење, ситан бисер и драго камење.
“ Кад то чуше три л'јепе ђевојке, обје крајње средњу погледаше, а Роксанда у зелену траву; сави скуте и свил'не рукаве, пак покупи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; а ђевојке двије побјегоше.
он пусти златна шестоперца: колико га лако ударио, из бојна га седла избацио; пак потеже копље убојито, прибоде га у зелену траву, пак му све три одсијече главе, кулашу их баци у зобницу.
је јадну нађе, љуто писну како љута гуја, па замоли два мила ђевера: „Не дајте ме, ако бога знате, узидати младу и зелену!“ То се моли, ал' јој не помаже, јер ђевери у њу и не гледе.
Ту устави Шарца од мејдана, па удари копље у ледину, за копље је привезô Шарина, тулумину скиде са ункаша и врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ лађеном од дванаест ока, пола пије, пола Шарцу
Кад погледа Краљевићу Марко, ал' катане њега опколиле; попи Марко леђенину вина, баци леђен у зелену траву, па се тури на рамена Шарцу, а катане на њег ударише.
Побјеже му Велимир дијете, ћера њега на Шарину Марко, достиже га у пољу широку, довати га мало топузином, паде дите у зелену траву.
Марко од коња Шарина, савеза му и ноге и руке, па г' објеси Шарцу о ункашу; па он оде својој тулумини, баци дите у зелену траву, а он опет сједе пити вино. То гледала Велимировица, па отиде Вучи џенералу: „Зло ти вино, Вуча џенерале!
граду Варадину; љуљну Марко тешком топузином, па је пушта за њим преко поља, удари га сапом од топуза, паде Вуча у зелену траву.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Од приближно двије и по милијарде људи на овоме свијету баш нико није примијетио знаменитог шешира. Изгубљен у зелену шумскоме мору, испод небеског океана, он је био запажен само од стране излизаног тањушног јутарњег мјесеца, који с
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.
Поче стринка Парашкева: — у Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!... Онакву лепотињу веће у мој век — а ја сам си жена убавачко стара —
сваки час плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто... Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.
— Па, демек, за спацирување, ете, неси искачала? — Јок! — одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту о колено. — Да чујеш, демек, ништо... што се збори.