Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Нијеси л' зар свог праха био сит опростивши се земне трпије, но, попут праха оца Србије, у душе своје уплете га нит? Зар праху да се душа поклони у самртни, у час
зефира, богу олуја, господу сфера звучнога мâ, богу славуја и богу гуја, господу тутња громовима: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
целива блажена цика, пакленом страшћу што пише рај, господу вриска очајаника, рушећи вечним надама трај: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
тишине живога гробља, богу поретка вечнога сна, богу господе, господу робља, немоме богу муклога стрâ, ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
сева бритких мачева кад се поведе последњи бој, богу што звеком скрханих негва припевне гусли победопој: ти, клетво земне омане, Ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
Богу зефира, богу олуја, господу сфера звучнога мâ, богу славуја и богу гуја господу тутња громовима: Ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
већма мрзимо, колико силније љубимо, и колико више мрзимо, толико већма љубити тежимо; горчастим сладости земне Стројителницама Рода Човеческог господствујућим Ропкињама волшебно ово огледало посвећује се Крас и лепота славуја
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
и мрачи крепкост ритмичких фигура, јер складно ради хитре смрти преса, те пој се жури да у метар свине врхунце земне, „небесне равнине“, Од палих речи творим ли небеса?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЦИПЕЛЕ Високо су се, високо испеле Једне лакиране дамске ципеле, И погледале, са висине Све те жалосне земне истине Пуне презира, убеђене сто посто Да је све што је испод њих — просто И недостојно нежне божице Која их је
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
мирис благе амбре И источну радост, и љубав, и страсти Господара старих поносне Алхамбре Што испише пехар кратке земне сласти. У мени се страсти свих векова боре.
Када падне тама на таштине земне, Велики свод плавих сећања трепери, А моје су жеље и нежности спремне Да загрле звезде прошлости у вери, У вери,
То су земне среће ломљиви остаци: Нешто драгих речи на трошном папиру, Једне кратке, лепе страсти мали знаци, Два срца што желе
И сâм, он никада више не зажèли Варку земне среће и надања свих. Тужан је и уклет свет што се весèли; Срећа, то је гробље и заборав тих.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И моје очи, земне сласти жедне, Упреше у Вас поглед доста смео; Тај смели поглед као да је хтео Да изда тајне једне душе бедне.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бајној то често траже по пустињи, Траже по чувства широком простору, — Ни сенке твоје без изумљења Свести земне не могу да нађу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато имамо довољно времена да прошетамо по вароши. Овај велики маузолеј, то је Сома; он чува земне остатке Александра Великог и упокојених чланова краљевске породице.
Ниједан геолог или палеонтолог који би дошао у Лондон или Берлин није пропустио прилику а да не посети земне остатке ове бесмртне животиње.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тек што сунце величествено зарну своју главу из недра Ауроре дигнувши, великољепни своји зраци све поверхности земне предмете озари, и животворну силу на цвеће и усеве, и на пестреновидне ливаде, којих роса као драгоцени дијамант