Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Зна ли ико да каже шта је ово? Шта је да је, пучина сигурно није! Дао бих главу да је ово земуница! Ако није земуница, онда је трап! Ми смо овде под неким поклопцем! Је ли то поклопац сандука или лонца?
Зна ли ико да каже шта је ово? Шта је да је, пучина сигурно није! Дао бих главу да је ово земуница! Ако није земуница, онда је трап! Ми смо овде под неким поклопцем! Је ли то поклопац сандука или лонца?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. — Па... добро... — Јест, јест, земунице!... Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. — Онда, земунице! — рече Зека.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
другог и као важно хитали негде пузећи и котрљајући за собом са свим ситан, фини и перласт песак којим је непатосана земуница била посута и који се преливао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Заваљен на јастуцима у колима, замишљен, он уосталом и није гледао тај свет, већ говеда и оборе, и кровове земуница, једва два‑три педља над земљом. У себи, продавао је све то и куповао, мрмљајући.
из куће, најгоре је била прошла, трчећи косо, низ брдо, крај трновитог жбуња, набасала је, у мраку, одмах крај првих земуница, на велику јаму, пуну блата и плеве за зидање, и упала, до груди, у њу, вриштећи од ужаса.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Преко ње су положене греде с једне на другу страну, онда известан слој шаше, а преко тога она избачена земља, те је земуница споља личила потпуно на свежу хумку. Отвор је био према страни где је топ.
— Ама, како да ти кажем... чим трпи ту џукелу поред себе, онда знаш... и овако, и онако... Моја земуница ми је изгледала сада као неки салон. Војници доносе воду кофама и умивају се.
Нисмо се још добро ни одморили, а наређења су почела да пристижу. Те дезинфекција одела, те копање земуница за људе, те подизање штала за коње, па паркирање топова и кара, довлачење грађе и дрва за огрев са четири часа даљине.
Краков, Станислав - КРИЛА
БОМБЕ Са ватром не прилази написао је неко оловком на дашчици. Ту је била земуница у којој су крај сандука са бомбама, посилни на жару варили чај за официре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
са станом на Ветренику... седамнаесто брдо одавде... дес-десно од јаруге, чет-врта земуница слева. Тамо... дођи, мајчин сине, д-а ми се пре’ставиш — и капетан „Фикус“ се свом тежином навали на дежурног.
Од њих смо бар на положају мирни. Станко окрете навише, ка рову. Чује се неки жагор. — Овде је земуница командира треће чете. Од саобраћајнице којом смо ишли спушта се стрм нагиб.
— Хајдемо!... Посилни!... Отвори ону моју паприкаш конзерву, и подгреј на баруту. Донеси чаше за вино, коњак. Земуница пространа и облепљена сликама голишавих жена, исечених из разних часописа.
— Тако... Идите одмах и лезите. А вас двојица — командир показа на Драгана и мене — пођите са мном. Земуница командирова била је осветљена. На столу су лежали његов револвер и шест бомби.
Господин поручник је наредио да се гађа разорним зрнима. Он се налазио код другога топа, где му је и земуница, а ја сам био код овога. Опалили смо по два метка.