Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће време кад ћемо бежати у кртичњаке и земунице. Доћи ће време кад ћеш се од брата сакривати код јазавца и вука, кад ће над црквама од пепела звона од блата да
А стално су нам за петама, у стопу нас прате, свињци, кокошињци и земунице! Молимо да нам се небо отвори, да нас прими, да нас озаре Богојавлења, Благовести, Преображења, Вазнесења, Васкрс,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. Они превише колибице и копаху земунице. Жене им помагаху у том послу врло ревносно. Обарале су шуму и превртале црну земљу...
— Боже Господе!... Што не подржа лепо време!... — Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... — Зар ово није јад?... Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. — Море, и наживела се!...
Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... — Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. — Па... добро... — Јест, јест, земунице!...
— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. — Па... добро... — Јест, јест, земунице!... Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. — Онда, земунице!
Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. — Онда, земунице! — рече Зека. — Тамо има све готово. Требаће само боље покрити. А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Доле по сувој, песковитој земљи, однекуд баш испод његовог пољског кревета па тачно средином земунице ка вратима, милела је једна танка, вијугава и црна колона са свим ситних, на први поглед и невидљивих, мрава.
А Јуришић слуша из своје земунице како се они искрено згражавају због оног поступка Хрустићевог, па мисли: како се из њихове коже, у којој су они
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су били зарасли карауле и колибе Расцијана и њихове земунице, као и њихове кровове, покривене трском. И мада је беда у Махали морала бити велика, ноћу се из тог српског села
Њихови сународници опет су се у земунице сабили, а села су у згаришта утонула и ни једно звоно не звони. Нема ни попова, кажу, да самртнике утеше, и сахране
Црњански, Милош - Сеобе 1
Иза куће, даље уз брдо, беше шума коју су војници Вука Исаковича били почели да крче, и земунице оних који још не беху набили куће од земље у селу што се спуштало на воду, у средини са дрвеним звоником, под чијим су
Жабе су почеле да залазе у куће и земунице и вода да цури, под пањеве, на којима беху разастрли постеље. У кућу Вука Исаковича беше се уселио Аранђелов слуга,
Могло је бити можда око поноћи, кад се спремаше да почне да забија, а обори и куће и земунице беху утонули у потпун мрак и мир.
Страже више није обилазио, нити је залазио у земунице и колибе војника. На извештаје и наређења Беренклауа једва је и одговарао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— зачу се глас из рупе. — Ја, господине поручниче. — Ко „ја“, оца ти твога... — Ордонанс из батаљона... Из мрачне земунице запахну ме задах земље помешан са мирисом ракије. Неко кресну жижицу и простор се једва осветли.
А куршуми непрекидно звижде над главом, бомбе праште около његове земунице, а гранате га туку као и остале пешаке. Него, знаш ли ти зашто сам ја дошао до тебе?... Имаш ли дувана?
Да се узнемири непријатељ! Ето... ми њега, а он нас. А они људи у позадини спавају. А овај — па показа руком у правцу земунице командира чете — уместо да објасни, да разјасни, како је људима потребан одмор, јер смо и онако по целе ноћи на
Ослушкивао сам... Паљба је све бржа. Почеше да пуцају и ови око земунице. Као да чујем неки жагор. Онда се усправим, али сам и даље седео узнемирен, не знајући шта се то око мене дешава...
Чујем потмули жагор. Прођох поред земунице командира чете и наскоро угледах митраљез. Задигох шаторско крило и застадох зачуђен.
Да цуцнемо и ми њега сада — вели Душан, и обрати се дежурноме војнику: — Пробуди команданта. Не потраја дуго, а из земунице изиђе командант потпуно обучен и закопчан. Још пребацио и торбу са секцијама око врата. — Господине потпуковниче...
— Хајд, поведи нас... — Ја сам ордонанс... — Напред! — нареди одлучно командир и ми у неколико скокова дођосмо до земунице. Била је то раније наша артиљеријска осматрачница, и сада се у њу склонио командант пука.
Али пристизале су све строже наредбе. По цео дан су војници парили одело. Кажу да се болест преноси преко вашију. Земунице су баздиле на камфор, као да у њима леже реконвалесценти. Најзад, обустављена су за неко време и одсуства.
Командир ме није дирао. Мало сам се примирио. А и шта бих друго могао... Неко је обилазио око земунице. — Зове вас командант — упаде ордонанс из дивизиона.
Каплар шкрипну зубима. Заустављајући се пред отвором земунице, рашири ноге, онда се саже не би ли боље видео. Из земунице га запахну мемла и мирис фиксованих чизама, што у свести
Каплар шкрипну зубима. Заустављајући се пред отвором земунице, рашири ноге, онда се саже не би ли боље видео. Из земунице га запахну мемла и мирис фиксованих чизама, што у свести његовој изазва представу накривљених фуражних кола, чија руда
— Излаз’ напоље! — викну кроз стиснуте зубе. Из земунице допре шуштање сламе, неко стењање, док тек један глас проговори: — Је л’ ја, капларе? — Мој отац!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Требало је, према томе, да останем поред земунице и да чекам. Јутро је било ведро, свеже и мирно. У нестрпљивом очекивању и седећи на малој тронођној столици коју ми
временом угазили шетајући се горе-доле. Затим, кад ми се и то досади, приђох опрезно прозорчету Николине земунице и угледах га опруженог на пољском кревету, покривеног шињелом, са капом на очима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ух, ала вужди као мечка! — вели ордонанс Груја, који лежи испод земунице. За брђане војници кажу: кевћу као пси. Рововци грокћу. Пољаци праште. Хаубица грми.
Изгубили смо потпуно појам о времену. А о данима већ нико и не води рачуна. Сви су једнолики и монотони. Испред земунице утабанали смо узану стазу, куда с времена на време исправљамо ноге. Онда заћутимо...
Учинило ми се као да видим и нашу осматрачницу на Катунцу, и сетио сам се своје земунице... А овде је живот стално у смртној опасности. Чудим се овим људима како они не зазиру много од смрти.
У заклону сам остао ја сам. Мрак је и ништа се није видело. Пипајући дохватио сам кревет и сео. Изван земунице чуо сам ударе поткованих цокула наших војника, који су некуда одлазили. Сигурно сада поседају ровове.
Од саобраћајнице којом смо ишли спушта се стрм нагиб. При дну се налази отвор од земунице, где угледах тројицу. Сигурно су официри. Играли су карата. А и шта би друго радили, кад су готово живи закопани.
— Ево, овуда. — Станко, сад можеш ићи — рекао сам и спустио сам се кроз стрми канал. На отвору земунице угледах Косту. — О... здраво друже — Викну радосно и лупи ме по рамену. — Милосаве!...
Само, требало би да смо са њима. Хајдемо тамо! — Командир стави шлем и опаса револвер. На излазу из своје земунице застаде. — Милојко, ти ћеш остати... Сад, ако је суђено. Све што имам, овде је.
Војници почеше да затежу блузе и притежу бомбе. Један шкљоцну маказама. Каплар изађе испред земунице и поче да мокри. — Свршавајте, шта ко има. Изиђоше још неколицина испред заклона.
Ближио се одсудни час, и лака дрхтавица прожимала је тело. Нерви били затегнути... Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда. А њу гледа и позадина, која мирно спава. Командир погледа на часовник.
Полазите! Кратак поздрав и ова петорица излетеше нечујно из земунице. Вратио се и Драган. На његовом лицу огледала се детињска радозналост и неки понос због важности посла.
Мало ниже налазе се земунице, као курјачке рупе, где спавају војници. Било ми је наређено да овде сачекам командира пољске батерије.
— Море... било би свашта. Слушајте само... Она нешто одговори. Ах, била је изванредна. Из моје земунице излете тада један коњички поручник, који је по казни премештен у пешачко митраљеско одељење. Зовем га „Гроф“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пратићемо ми чету војника у извиђање, па ће нам они поднети извештај.“ Е, ето им, нека прате сад чету... Из земунице изиђе стари лекар, и обрати се мени: — Је ли, тобџија, гађају ли ову осматрачницу?
Тек када је настао прасак пушака, Танасије се окрете и виде како један Бугарин протрча поред земунице. Схватио је одмах. Лупио је ногом у телефон, излетео и појурио низ падину у поток.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Отуда је — као зраци мађијског сунца — продирао у земунице, у уџерице, у бедна станишта гладних и неодевених, у срца утучених, у крв обесправљених, и преображавао робове у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ево га, неко упао у јаму! Са страхом је зурио у проваљен покривач земунице, ослушкивао неће ли се одоздо нешто чути, а онда тихо зовну: — Еј Жуја!