Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
већ био измакао пуних тридесет километара скоро силом враћен натраг, ствар је овако текла: Јуришић је седео у својој земуници са лактовима између колена и укрштеним прстима, па је тако сагнут гледао у земљу.
“ Тако је мислио Јуришић и седео на свом кревету у земуници, пошто је оне мраве ишчистио. А на пољу грозна оморина и мрачно, на олују натуштено небо мучило се над фронтом.
И њему се учини да га ти брзи, мутни потоци неумитно вуку доле у неки бездан. Јуришић раширио очи, иде тамо-амо по земуници, отвара и затвара врата, тражи нешто.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Исто су то урадили и послужиоци осталих топова, те је сада већ могла да падне команда: „По три с кошењем.“ У земуници су војници припремали зрна и када потпоручник Александар загрми извршни део команде „Хиљаду осам стотина!
Али његова глава и руке биле су млитаве, очни капци непомични, а уста широко отворена. Био је још млак. У мрачној земуници нисмо ни приметили када је нечујно умро. Ипак... погледасмо слободно у небо и зарадовасмо се животу.
Отвор је био према страни где је топ. У мрачној земуници, испуњеној мирисом буђавога сена, проводили су војници дуге ноћи.
И где се ко затекао тада, ту је и данас. Време је споро одмицало. Чучимо у земуници, очекујући тренутак када ће нам одлетети у ваздух оне греде над главом.
Њему је сада двадесет и пет година и, онако сиров и бујан, по целе ноћи претура се у мрачној и влажној земуници, премишљајући о прошлим временима. Од почетка рата слуша само лупу и пуцњаву топова, гледа мушкарце, коње и мртваце.
Сури облаци спустили су се готово до земље и из њих сипи јесења киша, упорно, једноставно... Седимо шћућурени у земуници и с досадом слушамо монотоно шуморење кишних капи. Шљапкају војници по влажној земљи, мокри и прозебли...
и само затрепта очима. Ете... — Поднаредниче, повади му све из џепова и направи списак. А ја ћу да попишем ствари у земуници.
А ја ћу да попишем ствари у земуници. На импровизованом дрвеном столу у земуници његовој налазио се отворен блок, на коме је писало: „Командиру четврте чете.
А немоћан сам да их убедим да тако не треба да буде. И сломљен тугом, срушио сам се на сламу у земуници. После душевних напора обично наступа неко стање обамрлости, а мисли као да се расплину.
— Одлази! — Разумем, госпо’н наредниче! — Звецнуше мамузе и каплар излете из шатора, па се упути право земуници где су били стражари... Не љути се на наредника што је добио батине.
Стражари су једини и криви, јер нису вршили своју дужност онако како треба. Већ се чује смех стражара у земуници, а нешто му око срца заигра. Каплар шкрипну зубима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
зориног мириса ствари који је пожелео да удише да би се окрепио и он се као зачуди кад не осети баш никакве промене у земуници.
Он уздахну испрекидано. — И ваздух овај није више ваздух. И доиста, колико сам пута, будећи се у својој земуници и притиснут истим гробним мртвилом маћедонских урвина, имао овај утисак и сећао се како ова светлост некад није
маслина, луд корачао по усијаном Халкидику, тако сам се годинама верао по овим гадним чукама и чамио у овој влажној земуници, као жив мртвац, све док ме ова карта није отрезнила.
Па се лудачки смејао као да јеца. А тај смех, ох благи Боже, необично ме подсети на онај његов плач у земуници на фронту. — Али запамти — продужи он — ако једног дана чујеш да је нестало Николе Глишића...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
увиђати да им је много угодније на мекој болесничкој постељи него на тврдим даскама, или на голој земљи у влажној земуници.
— Имате ли ствари? — Остале су ми у земуници код командира. — Слушај — обрати се неком, који је стајао у мраку — трчи горе и донеси.
Замислио сам тада батерију... Уморни војници седе поред топова и дремају. Командир је у земуници поред телефона и пије каву.
Глава ми је тешка. Како бих сада радо спавао, ту на земљи, ма где било. Али чисто сам се уплашио од самоће у мрачној земуници, те потрчах за њима. Они су брзо и нечујно одмицали. Чуо се само бат мојих чизама и звек мамуза. Ишао сам на прстима.
Чујем где један вели: — Разнели смо их у парампарче! — Где је командир? — питао сам. — У великој земуници. Тамо сви идемо. Командир се подбочио рукама. Дисао је брзо. Његови нерви као да су још напети.
— Нека иде каплар. Рекао сам каплару шта треба да јави и пођох за командиром. У земуници командировој посилни запали лампу и затвори врата. Командир, не говорећи ништа, отпаса револвер и стави на сто.
Онда баци шлем на кревет, протрља чело и скрушено седе. У земуници је владала гробна тишина, као да међу нама лежи мртвац. Мачка се протегли и скочи му на крило.
— Не дирајте га! — вели командир. — Они су нам једини другови. У мојој земуници има један, кога ја храним. Неки пут ми у томе и време прође. Сустигосмо неке пешаке који су се враћали са боловања.
— Није могуће! — засмеја се гласно Радослав. — Да видите шта је било... Седим ја у земуници, кад утрча мој нишанџија. „Господине поручниче, ево га један пуковник!“... Набијем шлем и излетим.
— Господо, зове вас командант — извештава посилни Исајло. Подигли смо се журно. У командантовој земуници горео је фењер. Командант је седео за столом и у руци држао заповест.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Не знамо шта је с њим — вели ми. — Био је до последњег часа у телефонској земуници. Али када Бугари утрчаше у батерију, ми се распрштасмо на све стране... Када смо се искупили, њега не беше.
Тамо негде код Лесковца упадну Бугари у батерију. Он се тада са телефоном налазио на левом крилу батерије. У земуници је био случајно сам и, како је на ушима држао слушалице, није ни чуо ларму споља.
Али зашто ме онда зглавкови боле? Лежим на пољском кревету у земуници и војник ме трља. Или ми забацује руке уназад, да већ и кости пуцају. Чини ми се, лакше ми је тада...
Свест ми се повраћа и неко ведро расположење... Грашке зноја липте са мога тела. Војник ме брише... Кроз прорез на земуници видим светлост дана и чујем жагор људи... Ах, само када не видим више оно клубе.