Употреба речи земуницу у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

КОПИЛУША И оном који кроз мрачне облаке, севајући, распирује олују, и оном који се, гоњен том олујом, покисао, у земуницу склања, - јача од клешта, слађа од кошнице, од роја пчела гушћа и брујнија, црња но да је муњом опрљена, од

Закопан у свој брлог, у земуницу, у своју земуницу на десетом спрату, с девет хладних ветрова продуван, после оволиког дувања, звиждања, и оволиког

Закопан у свој брлог, у земуницу, у своју земуницу на десетом спрату, с девет хладних ветрова продуван, после оволиког дувања, звиждања, и оволиког проветравања,

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Има ли што? — Има нешто. — Ал' он каже да има две куће и гвожђарницу? — Има једну малу земуницу, а у већој кући, која је задужена, седе кирајџије.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Дах нам је застајао. Он се обазре лево и десно, па наједном, у највећем трку, наже бежати и улете у земуницу. На улазу испусти чутурицу, из које заклокота вода. Гледали смо ту воду закрвављених очију.

Ми смо се утврдили тако као да ћемо на овим узораним њивама да векујемо. Послужиоци на сваком топу имали су своју земуницу с једне стране, а са друге стране топа био је магацин за муницију... Нешто најпростије и најобичније.

Дођох пред земуницу команданта дивизиона. Он скиде са ушију телефонске слушалице и усправи се. Пошао си. Е добро. Отвори само очи и немој

Вратио сам се у земуницу и од шума шаторскога крила потпоручник Алекса се пробуди. — Шта је?! — запита унезверено, па се онда опет окрете на

— Али, молим вас, без милости! — Разумем, господине капетане! Александар се хитно врати у земуницу и нареди посилном да скува чај без шећера.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тек је свитало кад сам стигао пред његову земуницу. И војник ми саопшти да је синоћ био мали напад јуришног одељења, да је командир скоро и легао и наредио да га не буде

је било врло рано и светлост је кроз сасвим мали и четвртаст прозор, који је личио на апсански, улазила бојажљиво у земуницу, као да поштује умор официра коме је после тако тешке и ризичне ноћашње службе још требало мрака и сна.

И тако и свим тим разнежен, очаран, опијен, скоро уплакан, ја се повратих у земуницу, да сањам о свршетку рата, који сам толико мрзео и толико пута називао најодвратнијим људским послом, али у коме сам,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Његов посилни приносио му је чашу воде и парче шећера. Тада га обично ухватимо испод руке и готово унесемо у земуницу. Када би приметио наша узнемирена и забринута лица, он нас је тешио како ће све брзо проћи.

Он се одазва: — Иди реци командиру да је дошао артиљеријски осматрач. Вратио сам се опет у земуницу. У стању сам био да све схватим и разумем, чак и то зашто сам ја упућен овде.

Унеколико смо заштићени... Сада још само да вам покажем земуницу мога водног наредника. Ту ћете и ви становати. — А зар немате кога официра?

Направе тамо масу скандала и враћају се право у своју земуницу, као да је ту њихова права и једина кућа. Као кад весели људи промене локал...

Пред очима ми је треперило од неке унутрашње напетости, па ме и слух напушта. Вратио сам се у земуницу. Посилни Драганов ми је помогао да скинем чизме. Сав клонуо спустио сам се на кревет. Војник ме покри.

На мој позив: „Ало, четврта, пета, бараж!“ — нишанџије да окину топове. Вратио сам се у земуницу. Запитао сам посилнога где је наредник. — Купа се.

кингири мингири. Сунце му његово, нисам знао да говори енглески. Видим ја да он њој показује земуницу. Женска поче да се колеба, и као пође.

И ја сам био љут, те сам ушао у земуницу и легао на пољски кревет. Решио сам чврсто да више са Луком не говорим. Позвао сам свога посилнога Станимира и наредио

Војин слуша шта ја говорим, па се окрете, уђе у земуницу, скиде са полице своје кутије са конзервираним млеком, и затвори их у сандук. Сад смо начисто. Живећемо сваки за себе.

Кроз саобраћајницу се чује звек нечијих мамуза. Појави се ордонанс официр из дивизије, који уђе у земуницу нашег команданта да преда неку заповест. Чим је дошао лично официр, значи, наређење је од велике важности.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

почех да брзам, изабраћемо неко згодно место крај Мораве, неки ћошчић да не сметамо ником, направићемо онде просту земуницу... Сабориште — рече Димитрије. Сабориште?!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Најзад је мали Николица морао први да сиће у земуницу и тек се онда Жуја драге воље спустила за њим. Онда је малишан брзо изишао напоље, а за њим су дјечаци извукли

— Стриче, што се не јавиш? — питао је Јованче завирујући у земуницу. — Нећу! — зачу се из јаме набурен глас. — Ево ти степеница па се извуци. — Нећу!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности