Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
закриваш, ти, ето, недотакнути свете, светом се кано с хаљином одевајући, а ето сад војаци преотимљу се о твом овом земљанском руху, и за твој хитон бацају коцку, когано сам ја са својим ручицами сама опрела и изаткала, јаох, моје туге!
Дође тај злочест хабар к Јакову. Он ошути ал' синови врло се расрдише. Ал' што да чине једном земљанском господину њих мало? Очекаше да виде што ће из тога бити крај; дође му отац просити је за сина од Јакова.