Црњански, Милош - Сеобе 1
нечујан, али присутан свуд, око сваког шатора, око којих је исто тако, нечујно и неопажено, никло безбројно много зрна земљиних, изривених од невидљивих кртица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Не бисмо дошли до Земљиних карата Птолемеја и Арапа, флорентински астроном Тосканели не би нацртао своју мапу Земље што ју је Кристобал Колумбус
Док је, на пример, Ламберт испитивао осунчавање само неких одабраних Земљиних упоредника, распростро сам своја истраживања на целу Земљину лопту у свима његовим појединостима.
“ рече госпођа Лавоазије, једва обуздавајући своју радозналост. „Осунчавање појединих географских ширина и зона Земљиних подлеже секуларним променама“. „Шта му је то?“, пита ме она.
“ пита ме Лаплас. „У мојим обрасцима који доводе до јасног изражавања осунчавање Земљиних ширина појављују се три астрономска елемента: велика полуоса и ексцентричност Земљине путање, лонгитуда перихела и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
нечујан, али присутан свуд, око сваког шатора, око којих је исто тако, нечујно и неопажено, никло безбројно много зрна земљиних, изривених од невидљивих кртица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Због тога се могу у запремину Јупитра сместити хиљаду три сто Земљиних кугала. Он је највећа планета, па заслужује име громовника.
Та планета је, према томе, нешто мања од Јупитра, али још увек толико огромна да преко осам стотина Земљиних кугала могу стати у њу. Ових шест планета, у које урачунасмо и Земљу, једине су које су биле познате до 1781 године.
Јупитрових кугала ваља ставити на тај кантар да се добије маса Сунца, преко три хиљаде Сатурнових кугала, а 169 хиљада Земљиних.
Због тога нам он изгледа бео и засењује нам очи. Но и њега је Сунце створило и уздигло из Земљиних вода на врхунце брегова.
Његово тело је огромно, као и његова температура. Преко милион и три стотине хиљада Земљиних кугала стало би у његову запремину, но, због његове ужарености, материја од које је саграђено ређа је од Земљине.
Зато бисмо за милион Земљиних кугала морали узети масу трију Сунца. Та гасовита лопта са тајанственом језгром обрће се око своје осе која стоји
Једино када је познати берлински геодет Швајдар саопштио да је, извршивши потребне рачуне, нашао да померања Земљиних полова морају бити далеко мања него што то предавач закључује, Вегенер је један моменат застао, претражио својим
у стању, поред свих огромних напора који су у том правцу чињени, да нађу икаквог механичког узрока за већа померања Земљиних полова.
„Наука стално напредује и зато она није никада казала своју последњу реч. Оно што је егзактна наука у питању Земљиних полова до сада казала, то је, можда, само почетак.
То је било могуће само у кишној зони екватора или умерених крајева. Положај Земљиних полова био је онда очевидно различит од садашњег.
Служећи се таквим геолошким налазима пратили су Кепен и Вегенер, корак по корак, кретање Земљиних полова у току геолошке прошлости. Овакво померање полова претстављало је велику загонетку за егзактне науке.
Он је међу осталим партијама свог Приручника, које ми је на обраду наменио, предвидео и питање померања Земљиних полова.