Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бели данак ето веће свану, Јарко сунце земљици ограну, Да л' и теби, тужно срце моје? Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче
Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цвета, мири, сву ливаду кити, Како мора још изнутра бити! Ваљда мед се по земљици лије, Јер кошница не мож' га да скрије.
Обрашчића, усничица краси! Дево, дево, да л' ћеш бити моја! Злаћано сунашце гле већ плану, Бели данак земљици ограну — Срце моје, ти се без покоја.
Ето леже, гле и јадне, На земљици свуда ладне, Њи, што муња од судбине, Удри чојству са висине. Све на путу што бијаше, Поломише, покраше, Ударише
Ала, Бого, ко да те не фали! Што страшиво, веће пољем бежи, Што слободно, на земљици лежи, Још се само неколико бране, Ал' ниједан није ту без ране, „Довде рука њина је отела, Сада нека и одбрани
Кад старости сивој клисурини Једанпута будеш на висини, Када глава теби снежна клоне, Ка земљици слабо тело тоне, Да с' прислониш уз борове младе, Да погледиш животу назаде, Да погледиш са ти снежни гора, Окле
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Звијезде трепере, мјесец путује, а доље у млакој тами, на својој вољеној земљици, човјек спокојно ужива у доброј комадешки пите.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Прво на шта наиђем у тој земљици (хајде, баш да је тако клот зовемо) беше неки политички збор. „Лепо, бога ми; куд ја да натрапам на то чудо!
„То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици. Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.
— Лепо!... Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена. Учинио сам с многима познанство. Неки красни луди. Мирни, тихи, кротки, као голубови.
донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Два ока два урока; једно водено, друго огњено; узех водено па залих огњено. Хајте, уроци, по земљици, и по водици, и по зеленој травици! 2 Урок сједи на прагу, урочица под прагом; урок срочи, урочица одрече.
по дрвету, по камену, по црној земљи — за највише на’ранити: и царску, и краљевску, — и тичицу у горици и мравка у земљици! (Узимајући хлеб — колач): Помоз’, боже, две поле, четири четврти, осам комада, триста и осам добрих часа!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
С тобом је нешто много горе. Е, много је нас на овој земљици који нисмо на свом месту и с разним другим како не ваља. Ти ћеш бити велики газда. Поред Мораве неће ти бити равног.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нема броја, ни имена, У Висини звездам' свима, Камо л' броја и спомена У земљици гробовима! Милионе прогутала ј' тама, Црна тама многих тисућлећа, Нико их се више и не сећа...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад је дошло Ружичало, Изишло је Цвет-девојче На гроб оца и матере. На све стране свет запева За милима у земљици, А најближе Цвет-девојки Седи Момче голобрадо, Крст рукама загрлило, Главу на те наслонило, Нити јеца нит’
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
не слуша цара честитога, за везире никад и не мисли, за цареву сву осталу војску а колико мраве по земљици: таку силу у Турчина кажу.
Хусејина слугу, удари га по десном рамену, раздвоји га на седлу бојноме, бојно седло на коњу дорату, а дората на земљици црној, и још земље мало заватио! Јавну му се Старина Новаче: „Бе аферим, дијете Грујица!
Кад настало лето осамн’есто, писат пође цареви везире, писат пође по земљици царској и он купи на цареву војску: где с’ у кући четир’ мушке главе, од четворо узима тројицу; гле с’ тројица, узима