Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
септембра месеца 1804. године на Сави више Топчидера у чамац седнем и рекнем: „Збогом, земљо и завичају, већ у тебе јали доћи јали не доћи!” И тако возари повезу живо.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Само на пазару твоју цену знаду, Твоју снагу мере по терету кврга... О земљо створена за светле мегдане, Увек си на тезги срамних трговаца; Сви продају твоје краљеве и бане, Крв твојих синова,
Течеш у море песме и мит о царима: Заједно стрељаху овде људе и светиње, Траг су брисали овде новим и старима. Земљо најлепшим сунцем која си злаћена, Ни жижак више немаш од твојих светила!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— дрекну гђа Сида, па стала па је гледа. — Та друга на твом месту дрекала би: »Отвори се, земљо, па ме прогутај!« а ти к’о да ништа није ни било! — Па знате како се једи тáта кад није вечера на време?!
Е, можеш мислити како ми је било! Отвори се, земљо, реко’ у себи. — Уф, уф, уф! Ал’ како ниси позн’о да је већи зуб? — А како и да познам!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Бојим се, јер, ето, пред мојим пренераженим духом руши се и последња вера у сигурно. О земљо, као и небо, тајно вечна, јел' близу доиста твој крај? Гледао сам те кад тријумфујеш.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
басми забележених у Алексинцу: „Кад нестану на овај свет леб и вино, квасац и петлови, онда се детету досадило“, или: „Земљо богомајко, дадо’ главу за главу, дадо’ тело за тело, дадо’ злато за злато, откупи’ роба од гроба, а подлога у залогу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
један до другога, Крајем облак у два дивна реда, Средом дуга, моја стаза вита, Ветар пирка, носи унапреда, Збогом, земљо! ко сад за те пита? Ено врата, а ено небеса, Сад ћу друга да гледам чудеса.
Звезда јасна свака ту је сека, Ал' шта ј' звезда, кад се сунце чека!? Ох путањо, земљо мени света, Којом она синоћке прошета, Зар си ми се баш узалуд, мила, Тако лепо данас окитила, Зар ти неси то
Небо — земљо — чуда големога! Једном овде није ништа било, До онога Бога великога, Сам он беше, па му дотужило; Да се дакле
Збогом, веро, збогом, мој пријане!“ А када се Крајина отвори, Онда рече: „Ето зора зори... Збогом, земљо, амо ти, неверо, Ма крв брацка пукла кâ језеро!“ Па у Турке одметну се клете, Свеза чалму, довати се Цвете.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
црви га једу, аветни црви, а ти? — а ти се смешиш, само се смешиш. ЕЈ, НЕСРЕЋО... Е ј, несрећо земљо, ти блудницо светска, пунија си греха него што си песка.
Они лижу твоје скупоцено блато, лижући се теше: то је, веле, злато. Еј, несрећо земљо, ти блудницо светска, пунија си греха, него што си песка. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Судије и парничари дођу на њиву, и ту онај што је хтео неправдом туђе да приграби, рекне: — О црна земљо, ти сама кажи чија си? — Твоја сам, твоја! — зачује се детињи глас из земље.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Обзире се најпре, отиде и сакрије новце, да се опет врати.): Света земљо, шта ти сакривенога имаш, за које нико не мари! А кад би хтела говорити, шта би нам којешта могла открити!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Везник о придев бројкама туче глаголи трајни свршено звуче. Сенарска земљо, тржиштем злости именских речи ваља се река, узвиком бола прилог се гости, лудују речце мутног порекла.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
му убрус нисмо дали уочи равнодневице хоће да буде леп кад стане пред златне маљице на дојкама покојне краљице о земљо учини ми то време је за велике слободе за подземне народе земљо ти знаш како ти се радују они којима си ти једина
стане пред златне маљице на дојкама покојне краљице о земљо учини ми то време је за велике слободе за подземне народе земљо ти знаш како ти се радују они којима си ти једина храна који те гризу који те грле сви преци славног збега којима уз
*** Јаох браћо јаох шумо родна јаох земљо моја позобана јаох дане свуд су наше ране у околу пепо доколу мрак нек пада да не видим покору све по пољу лежи
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тада Бог заповеди Анђелу смрти да сиђе на земљу. И њему се земља у сузама молила да је не дира. — Не плачи, земљо, и не жалости се! Ја ћу ти овај прах вратити!... И Анђео смрти захвати од земље прегршт праха и однесе Богу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Трулеж је доприла, дакле, до сржи! Земљо, не нешто, све је у теби труло: Сад влада ко је дрскији, бржи! Не, немам речи: моје морално чуло Оно не може да
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше ником свесн
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Зло и добро братски дијелимо. Коса млада на гробље јуначко сипље ли се булах кâ Српкињах? СЕРДАР ВУКОТА О проклета земљо, пропала се! Име ти је страшно и опако.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Човече! Ћути, убиће те Господ!... Куку! Зар свекар...! Зини, земљо, да сви пропаднемо! Куку, шта доживех! Куку! Господе Боже, Господе! На то чу једно страшно: — Ја сам твој Господ!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Затим се прихвати за земљу и говори): Црна земљо, по богу мајко! Ова се басма не примила ни мене, ни тебе, ни башче грађене, ни воћке сађене, ни овце јаловице, ни
Б) ЗА СТОКУ ОД УЈЕДА ЗМИЈЕ О небо небу, о земљо земљу, кумим те Богом и светим Јованом! Не кумим те Богом и светим Јованом због оног доброг човека што добро чини, већ
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
родитеље своје на њи[х]ово крсно име, светог Георгија, посетити: „Остај ми збогом, вриштући једва сам изговарао, — земљо, души мојеј света, у којој сад леже кости њене и моје Јуле, слатке сестрице!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да ли буну опет да распирим?“ Одговара Аћим крај ханџара: „Бриши сузе, пламен испод стреје, Букни, земљо, и Бог нек се згреје. Гневом мртвих, живе мршти веђе, Па насрни на то мртвојеђе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те боли. Јер зна да си мати; Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше другом
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Судије и парничари дођу на њиву, и ту онај што је хтео неправдом туђе да приграби рекне: — О црна земљо, ти сама кажи чија си! — Твоја сам, твоја! — зачује се детињи глас из земље. Прави газда, чувши то, тргне се.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1883. ЗИМСКА (Од Хамерлинга) О, земљо, лепа грешнице, У белој кóши пòкâја, Сад кȁвиш грехе-негрехе Очара летњег, òбâја.
Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце своје расипа Гдегод међ’ антиподима. О, земљо, лепа грешнице, У белој кóши пòкâја, Сад кȁвиш грехе-негрехе Очара летњег, òбајâ.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
пропланке крви и пешчано подне сам одболово ал топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу пати сутра рођено.
) Неиздвојен појавом још нико није Открио себе, свете, у твојим призорима Врати ми дан ако га негде још има Земљо поново непозната кад у лобањи легу се змије.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Вук и Радак одлазе.) О, тужна земљо, пука чемера! Безглавно робље, јадан народе! Тако се вуци гором вијају, Као што Турци српске синове, До гудурама
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Какав је то закон?! — јаукну Мијо и свали се на земљу. — Пустите ме да се пошљедњи пут исплачем на својој земљи. Земљо моја, мајко моја... — загрцну се. — Земљо моја, мајко моја, колико ли сам зноја, сузâ и крви своје на теби пролио!
— Пустите ме да се пошљедњи пут исплачем на својој земљи. Земљо моја, мајко моја... — загрцну се. — Земљо моја, мајко моја, колико ли сам зноја, сузâ и крви своје на теби пролио! Колико ли сам јада и чемера на теби видио!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И тако вечно ове исте стопе, Крв нова сити. О, земљо олује, Мрко ти чело страшне капи шкропе И чудне химне изнад тебе хује!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад је семе старо, онда пред сејање треба три пута викнути: »Чуј, земљо, старо семе!« (СЕЗ, 32, 9). На време и датум сејања врло се пази.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па и мене, па и оче, Па и оне гостионе..... 1888. ИЗ БЕЛЕЖНИКА 1. Слободна земљо, по којој се крећем, Славићу тебе увек, кô и сада, И твоја поља, окићена цвећем, Где пасу твоја свилоруна стада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ах... земљо, и ко те створи! — псује неко. Са висине опажамо позади нас колону војника, све један за другим. И тако осећамо неко
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О, зар није доста невоље и туге, И сурова пута што реже и боде?! Вај, узаман море наше крви оде... Моја јадна земљо, ми смо и сад слуге. Гдје су наше муке?... Гдје су наше жртве?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, начини ми заручници лада!